Највећи фестивал вина у региону, овогодишњи “Интерфест“, у свом деветом издању окупиће на Тргу слободе у Новом Саду од 5. до 7. јула, 120 винарија из земље и иностранства,а први пут биће представљена и вина „новог света“ из Аустралије, Јужне Африке и Латинске Америке.

 Поред њих, вински подруми из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Шпаније, Италије и Португала, понудиће, како се очекује, десетинама хиљада љубитеља добре капљице, врхунска вина.

Посебно занимљиво биће на промоцији 10 највећих македонских винарија које су за своје производе побрали награде на најпрестижнијим светским такмичењима. Такође, Португал, земља позната по аутохтоним сортама, потврдиће посетиоцима „Интерфеста 2012“ популарност њених вина у свету који је жељан нових и другачијих укуса...

Udruženje vinskih vitezova „Sveti Đorđe“ iz Novog Sada, imalo je privilegiju i čast da bude domaćin 47. Kongresa vinskih vitezova F.I.C.B., koji se održava se svake druge godine, naizmenično, u nekoj od zemalja članica, a svake druge Kongres se vraća u Pariz. Mi smo imali sreću da je Portugalija odustala od organizacije ovog velikog dođađaja, pa smo ga iznenada dobili. O tome kako smo i koliko iskoristili priliku da se predstavimo svetu, ostaje da se vidi i analizira. Tek, Vinarija Mačkov podrum je, sudeći prema atmosferi koja je vladala za vreme boravka vinskih vitezova, učesnika Kongresa, u Irigu, pobrala sve pohvale.

Najbolji način da se vidi i doživi vinograd,  je odlazak u vinograd. Tom logikom, rukovodio se  i gospodin Sava Jojić, osnivač i vlasnik Vinarije Mačkov podrum iz Iriga ovde u Srbiji, na Fruškoj gori, na potezu Ružaš, to je ono brdo kada se iz Iriga penjete na Iriški venac, pa Vam ostaje sa leve strane. U vinogradu, Sava Jojić sa porodicom, obučen u sremačku nošnju i okićen sa tri medalje: medaljom Evropskom vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“, medaljom Srpskog vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“ i medaljom Svetskog kongresa vinara i vitezova vina, dočekivao je goste koji nisu mogli drugačije da dođu do u adaptiranim traktorskim prikolicama. Pa, iako je ta vožnja po neravnoj i truckavoj zemljanom putu trajala dva i po kilometra, iliti dvadesetak minuta, nikome nije smetalo da, videšvi razapet šator okružen vinogradima i predivnu prirodu, sa osmehom na licu kroči na fruškogorsku rodnu zemlju. Čitav ovaj hepening trajao je skoro punih šest časova, da bi gosti, ponovo sa osmehom na licu, puni utisaka, nastavili svoj put za Beograd i dalji obilazak Srbije.

Erdevički atar se nalazi na južnoj padini Fruške gore. Za one koji nisu bili tamo, to je jedno prelepo mesto, (po mišljenju autora ovoga članka, najlepše na Fruškoj gori),  koje je nekada bilo poznati vinogradarski i vinski region, posle vršačkog, najveći u Srbiji. Zemljište na kome su se nalazili voćnjaci i vinogradi je idealno orijantisano u pravcu sever-jug, dok se, onaj drugi, ravničarski deo atara, koristi za ratarsku proizvodnju. Nadmorska visina ovog poteza je do 240 metara. No, iako je tu oduvek bilo vinograda, u poslednje dve decenije ih je sve manje. Samo PD „Erdevik“ je nekada imao više od 600 hektara vinograda. Danas je Erdevik daleko od te cifre, ali ima novih zasada privatnika, dok iz samog Erdevika ima više njih koji imaju od 4 do 6 hektara. Polako se to budi otkad je država malo pomogla sa regresiranjem. Međutim, za ozbiljniju proizvodnju grožđa i vina se još uvek malo ko opredeljuju, pogotovo što više nema Erdevičkog podruma da otkupi sve ponuđene količine grožđa, a u proizvodnju vina treba mnogo investirati. Ljude sputava i to što zakon dosta strog, što je neophodno još mnogo novca uložiti u prateće stvari, da bi se vinarije i vina registrovali, pa pojavili na tržištu, koje je danas prepuno loših distributera, uz problematičnu naplatu ostavljene robe.

Jedan od retkih „ozbiljnih“ vinogradara i sve više, vinara, je Dragan Trivanović iz Erdevika. Iako je okružen vinogradima i vinom od kad zna za sebe, a kako u šali kaže, zna za sebe već dosta dugo,  tek kada je nasledio porodični vinograd, intenzivno je time počeo da se bavi, a to je nekih šest godina.

Jedan od govornika na konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji Novog Sada, na promociji 47. Svetskog kongresa udruženja vinskih vitezova (F.I.C.B.) koji se održava od 31. maja do 6. juna u organizaciji Udruženje vinskih vitezova Sveti Đorđe sa sedištem u Novom Sadu, biće, u pravom smislu te reči i domaćin učesnicima kongresa. Reč je o članu ovog udruženja, vinskom vitezu, gospodinu Savi Jojiću, vlasniku Vinarije Mačkov podrum u Irigu.
On za brojne goste iz inostranstva priprema prijatno iznenađenje, ne samo zato što će imati prilike da u njegovoj vinariji probaju paletu najlepših fruškogorskih vina, već u zbog toga što će imati priliku da budu ugošćeni na jedinstven način. O tome Sava Jojić kaže:
-Meni kao vlasniku „Mačkovog podruma“ je pripala i dužnost i odgovornost, ali i čast da organizujem jedan ručak za vinske vitezove - kaže Sava Jojić.

Sve je spremno za početak 47. Svetskog kongresa vinskih vitezova (F.I.C.B.) , koji započinje u Novom Sadu 31. maja i traje do 6. juna, kojom prilikom će za vinske vitezove iz 17 zemalja iz čitavog sveta, biti upriličen oficijelni deo ceremonije uzdizanja vinskih vitezova u glavnom gradu Vojvodine 1. juna u podne, ali i stručni skup o srpskim vinima u Rektoratu Beogradskog univerziteta (3. jun). Pored Novog Sada i Beograda, vinski vitezovi, ljudi od znanja, ugleda i uticaja, kada je vinska kultura u pitanju, imaće priliku da obiđu Sremske Karlovce, Suboticu, manastir Hopovo, Vinariju Mačkov podrum uu Irigu, beogradsku Skadarliju, potom Kraljevske podrume u Topoli, te Vršac i Guduricu.
Kako je obavestio Aleksandar Kojić, prokonzul najbrojnijeg Udruženja Evropski vinski vitezovi Sveti Georgije u Srbiji, koji ima 350 članova, do sada je zvanično prijavljeno 120 učesnika, od čega je najbrojnija delegacija iz SAD sa 45 učesnika. Očekuje se da će broj učesnika Kongresa biti značajno veći, jer su svoj dolazak najavili i vinski vitezovi iz bivših jugoslovenskih republika i Mađarske.

Prof. dr Vladimir Puškaš, bio je predsednik komisije na Turniru za ocenjivanje rose vina, priređenom povodom 47. Svetskog kongresa udruženja vinskih vitezova (F.I.C.B.) na koji je prispelo 19, a ocenjivano uzoraka. Nas je zanimalo mišljenje uvaženog vinskog stručnjaka o prijavljenim rose vinima.

-Rose je jedno lagano vino, naizgled jednostavno, a možda ga je najteže proizvesti da ima sve kvalitetne odlike dobrog vina. Tehnologija proizvodnje rosea nalazi se negde između belih i crvenih vina, ali više naginje ka belim. Ukratko od 17 vina koje smo ocenjivali, većina su osrednjeg kvaliteta. Imali smo dva vina koja nisu uopšte zadovoljila, bila su ispod minimalne ocene potrebne za bronzanu medalju. To su bila vina sa manom, jedno je bilo sudovno, a drugo je isto imalo neki strani  miris. Što se tiče najboljih vina, jer cilj ocenjivanja je i bio proglašavanje najboljih rosea, bilo je dvoumljenja. Nakon prvog ocenjivanja smo izdvojili 4 najbolje ocenjena vina i proglasili ih šampionima i zaista su to vina koja imaju sve karakteristike rosea, od boje, mirisa, svežine, voćnog karaktera, jednostavno rečeno, rosea koji su vredni pažnje.

Još samo pet dana ostalo je do početka najvažnijeg ovogodišnjeg vinskog događaja u Srbiji, 47. Svetskog kongresa udruženja vinskih vitezova (F.I.C.B.), koji organizuje Udruženje Evropski vinski vitezovi Sveti Georgije iz Novog Sada, od 31. maja do 6. juna. Posao je obiman, ali sve teče prema planu i očekivanju organizatora da će Srbija na pravi način dočekati predstavnike vinskih viteških udruženja iz svih krajeva sveta. Do sada je prijavljeno oko 120 učesnika iz 17 zemalja sa svih kontinenata. Očekuje se da će broj učesnika Kongresa biti značajno veći, jer su svoj dolazak najavili i vinski vitezovi iz bivših jugoslovenskih republika i Mađarske.
Jedan od tih poslova bio je i organizacija takmičenje u rozeu, vina pomalo specifičnog i još u povoju na našim prostorima, koji je vodio direktor turnira, vitez savetnik u novosadskom udruženju, Nenad Bermet Aleks Ratković.

Izreka da se riba tri puta kupa: jednom u vodi, drugi put u ulju, a treći put u vinu, nedavno je dobila dodatak koji glasi, u Mačkovom vinu.

Na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu DTD Ribarstvo, brojni posetioci imali su posebnu priliku da degustaciju ribe upotpune sa uživanjem u Mačkovom Shardone-u. Razlog za to je što je po prvi put na ovim prostorima uspostavljena saradnja proizvođača ribe i jedne vinarije, DTD Ribarstva i Vinarije „Mačkov podrum“.

Nešto više o tome Sava Jojić, vlasnik Vinarije „Mačkov podrum“ kaže:

-DTD Ribarstvo iz Bačkog Jarka pravi razne proizvode od ribe, kao što su kobasice, pljeskavice, ili kako to oni nazivaju „riblji roštilj“, koji se jako dobro uklapa sa našim vinima. Dobro je poznato da se riba i jela od ribe jako dobro slažu sa belim vinima, konkretno su to naša Shardone, Inkognito, Rajnski Rizling i Sovinjon Akacija.

Obilazeći štandove na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u hali Master, naišli smo na na gužvu, a iza nje krila se promocija vojvođanskog meze hleba, masti, paprike i soli posle kojeg je fino pasovalo belo i crveno vino iz vinskog podruma Radoslava Ačanskog. Kako svet nije napravljen samo za velike vinare,velike u površinskom (Vinogradarskom) i količinskom smislu, jer svaki onaj ko napravi dobro vino, potpada pod tu kategoriju, pa smo tako i gospodina Ačanskog poželeli da intervjuišemo, a on se rado odazvao da priča o svom kraju, kadkad čuvenom po vinu, što malo ko zna.

Imao sam to zadovoljstvo da sa Karčikom Urban, rukovodiocem proizvodnje u Vinariji Mačkov podrum iz Iriga, provedem jedan dan u obilasku Mačkovih vinograda, koji se nalaze na obroncima Fruške gore, na nadmorskoj visini od 200 pa do 285 metara, na različitim lokacijama tj. pozicijama. Zajedničko za sve je da gde god da se okrenete, ma na kom potezu se nalazili, imate predivan pogled ili na Frušku goru ili na pitomu sremačku ravnicu, kako bi neki još kazali „svinjski Srem“. Popularni Kara, desna ruka gospodina Save Jojića, vlasnika Vinarije, čovek u najboljim godinama, preplanuo od stalnog boravka na fruškogorskom vazduhu na kome sam ja već počeo da zevam posle nekog vremena, me je prvo proveo putevima koje je mogla da savlada samo Lada Niva, što je takođe, bio pravi doživljaj, poput miroljubivog safarija. Usput, upoznao me je sa nekim osnovnim podacima vezanim za ovu Vinariju, jednu od najvećih i najboljih na nezvaničmoj Svetoj Fruškoj gori, koja bi taj naziv mogla komotno da ponese, između ostalog i zbog toga što je Bogom dana za gajenje vinove loze, a to, ipak, nešto znači.