Još samo pet dana ostalo je do početka najvažnijeg ovogodišnjeg vinskog događaja u Srbiji, 47. Svetskog kongresa udruženja vinskih vitezova (F.I.C.B.), koji organizuje Udruženje Evropski vinski vitezovi Sveti Georgije iz Novog Sada, od 31. maja do 6. juna. Posao je obiman, ali sve teče prema planu i očekivanju organizatora da će Srbija na pravi način dočekati predstavnike vinskih viteških udruženja iz svih krajeva sveta. Do sada je prijavljeno oko 120 učesnika iz 17 zemalja sa svih kontinenata. Očekuje se da će broj učesnika Kongresa biti značajno veći, jer su svoj dolazak najavili i vinski vitezovi iz bivših jugoslovenskih republika i Mađarske.
Jedan od tih poslova bio je i organizacija takmičenje u rozeu, vina pomalo specifičnog i još u povoju na našim prostorima, koji je vodio direktor turnira, vitez savetnik u novosadskom udruženju, Nenad Bermet Aleks Ratković.

Izreka da se riba tri puta kupa: jednom u vodi, drugi put u ulju, a treći put u vinu, nedavno je dobila dodatak koji glasi, u Mačkovom vinu.

Na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu DTD Ribarstvo, brojni posetioci imali su posebnu priliku da degustaciju ribe upotpune sa uživanjem u Mačkovom Shardone-u. Razlog za to je što je po prvi put na ovim prostorima uspostavljena saradnja proizvođača ribe i jedne vinarije, DTD Ribarstva i Vinarije „Mačkov podrum“.

Nešto više o tome Sava Jojić, vlasnik Vinarije „Mačkov podrum“ kaže:

-DTD Ribarstvo iz Bačkog Jarka pravi razne proizvode od ribe, kao što su kobasice, pljeskavice, ili kako to oni nazivaju „riblji roštilj“, koji se jako dobro uklapa sa našim vinima. Dobro je poznato da se riba i jela od ribe jako dobro slažu sa belim vinima, konkretno su to naša Shardone, Inkognito, Rajnski Rizling i Sovinjon Akacija.

Obilazeći štandove na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u hali Master, naišli smo na na gužvu, a iza nje krila se promocija vojvođanskog meze hleba, masti, paprike i soli posle kojeg je fino pasovalo belo i crveno vino iz vinskog podruma Radoslava Ačanskog. Kako svet nije napravljen samo za velike vinare,velike u površinskom (Vinogradarskom) i količinskom smislu, jer svaki onaj ko napravi dobro vino, potpada pod tu kategoriju, pa smo tako i gospodina Ačanskog poželeli da intervjuišemo, a on se rado odazvao da priča o svom kraju, kadkad čuvenom po vinu, što malo ko zna.

Imao sam to zadovoljstvo da sa Karčikom Urban, rukovodiocem proizvodnje u Vinariji Mačkov podrum iz Iriga, provedem jedan dan u obilasku Mačkovih vinograda, koji se nalaze na obroncima Fruške gore, na nadmorskoj visini od 200 pa do 285 metara, na različitim lokacijama tj. pozicijama. Zajedničko za sve je da gde god da se okrenete, ma na kom potezu se nalazili, imate predivan pogled ili na Frušku goru ili na pitomu sremačku ravnicu, kako bi neki još kazali „svinjski Srem“. Popularni Kara, desna ruka gospodina Save Jojića, vlasnika Vinarije, čovek u najboljim godinama, preplanuo od stalnog boravka na fruškogorskom vazduhu na kome sam ja već počeo da zevam posle nekog vremena, me je prvo proveo putevima koje je mogla da savlada samo Lada Niva, što je takođe, bio pravi doživljaj, poput miroljubivog safarija. Usput, upoznao me je sa nekim osnovnim podacima vezanim za ovu Vinariju, jednu od najvećih i najboljih na nezvaničmoj Svetoj Fruškoj gori, koja bi taj naziv mogla komotno da ponese, između ostalog i zbog toga što je Bogom dana za gajenje vinove loze, a to, ipak, nešto znači.

Uža specijalnost eminentne profesorke fitopatologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Departmanu za fitomedicinu, dr Jelice Balaž, su bakterioze na svim biljkama, ali isto tako mikoze voćaka i vinove loze. S obzirom da je vegetacija biljaka u punom jeku, zanimalo nas je da saznamo više o trenutnoj situaciji na terenu, ali i drugim važnim detaljima vezanim za zaštitu bilja.
-Ako se posebno interesujete za mikoze, a pretpostavljam zato što se one intezivno suzbijaju, onda je tu najinteresantnija zaštita jabuke i vinove loze, jer je vrlo intenzivana.

Specifičnost agroekoloških uslova svakog podneblja treba da bude presudna u sadnji vinove loze, jer se u zavisnosti, pre svega od podneblja, a potom i strukture zemljišta, mora odabrati vrsta pogodna za sadnju i gajenje da se ne bi napravila greška koja se kasnije jako teško može ispraviti. Međutim, koliko god da je važna sadnja, a potom i nega grožđa, isto toliko, ako ne i više, važni su i tehničko-tehnološki uslovi koje vinarije poseduju u svojim podrumima, gde svaki vinar nastoji da izvuče maksimum od onoga što su priroda ili Bog podarili. Koliko je ko uspeo u svom poslu, na kraju, ocenjuje kupac, odnosno prodaja vina.
Ovako je svoju priču o vinu započeo čuveni nvosadski profesor dr Vladimir Kovač, koji je do odlaska u penziju 24 godine učestvovao u radu grupe eksperata međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta vina, čije su se redovne sednice održavale dva puta godišnje u Parizu i uvek je bilo vremena za razgovor o tajnama vinogradarstva i vinarstva u svetu. Slučajan susret sa eminentnim stručnjakom, iskoristili smo za kratki intervju, na temu vinarstvo i vinogradarstvo kadgod i danas.

Novi Sad i Beograd su idealna mesta za vinsku promociju. Oba grada, zahvaljujući ponajviše angažovanju turističkih organizacija, ali i brojnih drugih udruženja i organizacija koje podržavaju ovu priču, organizuju niz vinskih manifestacija. Pa, iako je Beograd, srpska prestonica, sa festivalima poput Mediteraneo festivala, promocija u „Hayatu“  i drugim mestima, mnogoljudnije mesto po broju vinoljubaca, ipak, Novi Sad, drži primat u posećenosti jednoj vinskoj manifestaciji. Reč je o Interfestu, međunarodnoj smotri vina, koji u po deveti put, od 5-7. jula ove godine u centru grada organizuje Beograđanka Nataša Budisavljević, a koju poseti više hiljada posetilaca i iz godine u godinu, taj broj se uvećava. Ove godine, Interfest je datumski približen Međunarodnom muzičkom festivalu EXIT, jednom od najcenjenijih u svetu, a vrlo je moguće da takvu internacionalnu, zašto ne reći i svetsku, reputaciju, nakon ovogodišnjeg održavanja, stekne i Interfest.

Novi Sad je od davnina prozvan „Srpskom Atinom“. Poznat je po kulturnim, muzičkim i sportskim dešavanjima, u poslednje vreme organizacijom niza različitih manifestacija sa vinskim sadržajem, postao je prava vinska meka, a Turistička organizacija Grada, koja zdušno podržava ovu vinsku priču, jedna od lidera u promociji vinskog turizma, novog turističkog proizvoda, rekli bismo, proizvoda budućnosti. Tokom čitave godine, gradska uprava i TO sarađuju sa fruškogorskim i ostalim vinarima iz naše zemlje, ali se radi i na međunarodnom planu, nastojeći da se povežu sa vonogradarima Podunavlja u Hrvatskoj, Mađarskoj, Austriji i Nemačkoj na projektima međunarodnog karaktera. Stoga Jadranka Beljan Balaban, direktorka TONS-a na konferenciji za novinare povodom održavanja 9. Interfesta, za Novi Sad najznačajnije vinske manifestacije u godini, nije krila zadovoljstvo tom činjenicom.

Obično se pamti nešto lepo što se dogodi prvi put. Izuzetak od ovog nepisanog pravila je Druga po redu Izložba vina Šabac 2012. godine, održana u petak, 27. aprila. Ne samo zato što je premašila prvu po broju učesnika (23), već i što su vinarima obezbeđeni idealni uslovi, upravo onakvi kakve oni žele. Ovoj manifestaciji dat je veliki značaj, pa je sala Narodnog muzeja bila tesna da primi sve zaintersovane za degustaciju 150 vina iz 30 vinarija iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Španije, Protugalije i Italije, države počasnog gosta Druge Izložbe vina u Šapcu.

Klimatske promene imaju izuzetan uticaj na gajenje mnogih kultura, a posebno onih u vinogradarstvu, samim tim utiču i na vinarstvo, pa se dalje priča širi na vinski turizam i ekonomiju uopšte. Ako se osvrnemo na poslednje tri godine, možemo reći da je svaka bila drukčija. Pre dve godine je tokom vegetacije vinove loze u vinogradima bila neuobičajeno velika količina padavina, što je pogodovalo intenzivnom, rekordnom razvoju gljivičnih bolesti. Te godine, voda se zadržavala više dana u vinogradima, a to je, opet, otežavalo izvođenje neophodne zaštite. Kod osetljivih vinogradarskih sorti je ta velika vlaga dovela do značajnog umanjenja prinosa, pa je kod nekih sorti zabeležen nuobičajeno mali rod grožđa.