Kljajićevo, mesto u Zapadnobačkom upravnom okrugu, na 13 km od Sombora, sa oko 5.000 stanovnika, može da se pohvali agilnim i preduzimljivim članova Udruženja voćara i vinogradara „Visovi“, koji uspevaju da svojim inovativnm akcijama animiraju stanovnike ovog mirnog dela Panonske ravnice. Novim izazovom - Festivalom malih proizvođača vina i hrane, održanom 11. februara 2022. godine u restoranu „Trend“, u Kljajićevu, predstavili su vredan potencijal ovog prostora kada je u pitanju vino. Nije da do sada nisu imali kuraži. Mudro su čekali da njihova vina dostignu određen kvalitet, zrelost, pa da dostojno reprezentuju i vina i mesto u kojem su nastala.

            Kada se pre 10 godina odvažio da ukrsti svoje dve ljubavi, prema novinarstvu i vinu, i počeo sa izdavanjem časopisa „Vino & Fino“, Igoru Lukoviću, vinskom kritičaru, vinskom sudiji, jedinom srpskom predstavniku na najvažnijem svetskom vinskom ocenjivanju Decanter u Londonu, od nedavno i predsedniku Balkanskog takmičenja vina BIWC, osim vizije bila je potrebna i hrabrost, jer vinska scena tog vremena nije mnogo obećavala.

            Irig, nekadašnje trgovište, prvi sremski grad u kojem su, uz dozvolu cara, održavana dva vašara godišnje, nosio je titulu nezvanične prestonice Srema. Duhovnoj dimenziji ovog mesta, potkrepljenoj okruženjem srednjovekovnih manastira: Novo Hopovo, Grgeteg, Krušedol, Sremska Ravanica - Manastir Vrdnik, Velika Remeta, Mala Remeta, Jazak, Staro Hopovo, ustočićena je, kao jedna od prvih u Srbiji, prosvetno-kulturna („Podluško-sremska biblioteka“ otvorena 1829., „Srpska čitaonica“ 1842, pozorište).

            Zahvaljujući Portugizeru, Irig je 19. novembra bio najsvečarskiji grad u Vojvodini sigurno, možda i u celoj zemlji. Kada je 2009. godine, Sava Jojić, vlasnik i direktor iriške vinarije „Mačkov podrum“ došao na ideju da Svetski dan mladog vina, zaživi i na našem prostoru, uradio je to ne iz želje da se pominje kao njen rodonačelnik, već kao svojevrsnu kampanju kojoj će se priključiti što više vinara sa vizijom afirmacije mladog vina.

            Na Svetski dan mladog vina, tećeg četvrtka novembra, Vinarija VINUM priređuje feštu u čast PINOLE-a, mladog crveog vina od sorte Pinot Noir-a, sa blagim notama višanje, slatkog od jagoda i džema od šljiva.

            Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Srbiji zvanično je otvorio vinariju „Probus Vineyards” u Velikim Radincima, vlasnika Milorada Miloševića, državljanina Republike Slovenije i Republike Srbije. Svečano otvaranje bilo je ujedno i promocija Slovenačke investicije u Srbiji.

            Moderna vinarija „Probus Vineyards” u Velikim Radincima, kraj Sremske Mitrovice, vlasnika Milorada Miloševića, zvanično je otvorena na Mitrovdan, 08. novembra 2021. godine. S obzirom da se radi o slovenačkoj investiciji, čast i zadovoljstvo da zvanično otvori vinariju pripala je Nj.E. Damjanu Bergantu, ambasadoru Republike Slovenije u Srbiji.

            Godinama unazad Podrum „Šukac“, u samom centru Sremske Kamenice, na putu prema Beočinu, znan je po dobrim vinima. Neki usput, mnogi namerno svraćaju po litar-dve vina iz ovog podruma, u kojem se pre par godina desio sudar generacija., i poznati vinar, gospodin Sava Savić, prepustio vođenje vinarije svom tridesetrogodišnjem sinu, suprugu, takođe i ocu, prenevši na njega svoju mudrost o vinu, koja počiva na ljubavi. Gospodin Sava je ostao tu, ali sinu Aleksandru, koji je stasavao u ovom prostoru, prepušta da u duhu ovog vremena, inovira i radi po svome. Posledica toga su konkretni rezultati, planovi i njihova realizacija

         Događaj pod nazivom Fruška gora Wine Show održan 11. septembra u Vili Stanković u Čortanovcima (Inđija), okupio je distributere vina, somelijere, ugostitelje, vinske novinare i kritičari, koji su uz zvuke tamburice imali priliku da degustiraju vina iz 40  fruškogorskih vinarija. Upravo su fruškogorski vinari, članovi Udruženja proizvođača grožđa i vina Srem - Fruška gora, bili razlog ovog skupa, na kojem je proglašeno 50 najbolje ocenjenih vina, koja će u narednih godinu dana nositi markicu TOP 50, garanciju, ujedno i preporuku vinskih stručnjaka, da se radi o kvalitetnim vinima sa ovog podneblja.

            Kroz istoriju je poznat kao Banmonostor, Banostar, Banoštar, Bononija, Malata, Petrik, Petrikon, Kew, Kw, Kõ, a od XIV veka Banoštor (Banov Manastir). Hrišćanska crkva (IV vek), manastir (XII), pravoslavna crkva (1682.), rimokatolička Svetog Rudolfa (1913.), finansirana od strane grofa Koteka, osnovne su tačke oko kojih se formiralo naselje, koje danas broji između 750 i 800 duša. Na vrhuncu razvoja, posle Prvog svetskog rata, Banoštor je imao 1.200 stanovnika, ali nikada više. Svojoj posebnosti, Banoštor može da zahvali specifičnom položaju, na padinama Fruške gore s jedne i Dunava s druge strane. Ali, vino mu je odredilo karakter. Jer, obronke Fruške gore oduvek su krasili vinogradi, a Dunav im je darovao „drugo“ sunce, i davao slađi rod.