Važno je kada znaš šta želiš da radiš. Još važnije kada želju prati ljubav, i kada si mlad. Ali ni želja ni ljubav, a ni mladost ne garantuju uspeh, jer je mera uspeha srazmerna uloženom trudu. To je spoznao i Saša Beljić iz sremskog sela Golubinci, koji je svoju ljubav prema voću iskoristio za stvaranje, danas prepoznatljivog brenda JORGOVANOVA RAKIJA.

            Na Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu 22. novembra, uz degustaciju vrsnih šljivovica, članova Asocijacije proizvođača rakije „Šumadijska rakija“, najavljen je „Prvi šumadijski festival rakije", 05. decembra od 10:00 do 20:00 časova, u hotelu „Kragujevac“.

            Ima onih kojima čega god da se dohvate ništa ne polazi za rukom. Ima pak onih drugih, rođenih sa puno talenata, i u šta god da se upuste, postaju ozbiljni igrači. Svi Rumljani koji ga poznaju će vam reći da je Aleksandar Petrović tipičan pripadnik ove druge grupe, jer svaki pokušaj da se nečim bavi pretvara u kvalitet. U mladim godinama bio je velika atletska nada, najbolji trosokaš i reprezentativac stare Jugoslavije, stekao je zvanje saobraćajnog inženjera, danas je suvlasnik kompanije za proizvodnju i ugradnju ALU i PVC stolarije... Pre nekoliko godina gospodin Petrović je započeo proizvodnju voćnih rakija vrhunskog kvaliteta.

            Iz želje da zadrži što tešnju vezu sa rodnim krajem, beogradski advokat, gospodin Zvonko Lukić, uz veliku podršku svoje supruge Slađane, koja je sa snažnim identitetom pripadnosti patrijarhalnim vrednostima potkrepljenim zdravom energijom stanovnika Kosova, iz kojeg je došla na razmeđi milenijuma, odlučio je da od viševekovnog porodičnog poseda napravi održivo poljoprivredno gazdinstvo modernog imidža.

            Tribina pod nazivom „Brendiranje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda” u organizaciji Privredne komore Srbije, Novosadskog sajma i „Dnevnika-Poljoprivrednika” AD, u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu RS i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, održana je u utorak 14. maja u okviru 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

U subotu, 24. novembra, u Bačkom Monoštoru će biti održana ovogodišnja SFRJ Rakijada, povodom Dana Republike.
Od 13h u Domu kulture, Monoštorci i gosti predstaviće svoje “fele” domaće rakije.

Tradicionalni 11. Dani Vesele mašine i 6. Zlatni destilat rakije šljivovice organizuje se 09. septembra 2018. godine na Burduševom brdu iznad Kljajićeva.
Okupljanje takmičara, nameštanje kazana, upoznavanje sa pravilima takmičenja, punjenje kazana i palenje vatre je u 9.30h. Domaćin je za takmičenje u pečenju rakije obezbedio kom, a na učesnicima je da donesu svoj kazan.

Prošlogodišnje, 12-to ocenjivanje jakih alkoholnih pića na Sajmu šljiva u Osečini ostalo je zabeleženo po rekordnom broju uzoraka, pa je komisija ove godine znatno podigla kriterijume. Takmičenje u ocenjivanju jakih alkoholnih pića, koje se ove godine održalo 6. i 7. avgusta 2018. godine, prikazalo je veliku zainteresovanost proizvođača kao i svih prethodnih godina, za kvalitet, pre svega. Ovo takmičenje pomaže pri kristalizaciji kvaliteta rakije i njenoj proizvodnji u podgorskom kraju, a sve to je put ka izdvajanju brenda ovog podneblja.

Jovan Pešović, iz Baljevca na Ibru, po struci je diplomirani ekonomista, po zanimanju je bio finansijski direktor u Ibarskim rudnicima preko 30 godina, a sada je penzioner, koji i danas kao i nekad pored svog redovnog posla, nalazi vremena za svoj hobi - pečenje rakije. Želja za postizanjem savršenstva u proizvodnji originalnog srpskog pića traje duže od četiri decenije. Deda je bio majstor, pa njegov otac, a Jovan je to usavršio do te mere da je postao poznat ne samo u svom kraju, već i priznat na raznim takmičenjima.

Negovanje tradicije, prisutne u porodici decenijama unazad, unapređivanje njenih vrednosti, za dr Milana Plazinića, docenta na FTN u Čačku predstavlja izuzetnu čast, izazov i obavezu. Deda je započeo, otac održao, a dr Plazinić unapredio porodičnu proizvodnju, smeštenu u selo Premeća, na krajnjim obroncima planine Jelice, u čačanskoj opštini. Kormilo destilerije preuzeo je 1992. godine, i od tada svake godine iz nje izlaze šljivovica, kajsijevača, vilijamovka, dunjevača, višnjevača, jabukovača, kleka, travarica, orahovača, malinovac.