U prostorijama Kulturnog centra Ruma, poslednjeg dana oktobra, upriličeno je okupljanje povodom prestižne nagrade Zlatne plakete za stvaralaštvo žena na nivou Vojvodine, koja je dodeljena Panonija tursu kao organizatoru na nedavno održanom IV Roglju u Novom Sadu, na manifestaciji svih manifestacija.

Kikinda je u vreme održavanja 27. Dana ludaje od 11-14. oktobra, bila svet u malom ili kako to neki vole da kažu, prava, Velika Kikinda. Na momente je struktura gostiju podsećala na najlapše dane EXIT-a u Novom Sadu ili Guče. Sa svih strana čuli su se različiti jezici, koji su se spajali u jedno dobro raspoloženje i pozitivnu energiju, a sve to zahvaljujući čudesnoj Ludaji. U čast ove biljke i dosadašnjih godina je bilo organizovano raznoraznih događanja, ali je ovogodišnja manifestacija  zaista dovela u grad na severu Banata ljude različitih zanimanja i kultura.

Cucurbitaceae, tikva, tikvica, dulek, bundeva, misirača, lufa, bela bundeva, belokorka, bela buca, budimka, muskatna tikva, sudovnjača, dudanja, bundevka, žuta tikva ili jedostavno znana kao biljka od koje se ništa ne baca, samo se u ovom, severnobanatskom  delu Vojvodine i nigde više na svetu naziva LUDAJOM. Inače, porodica tikvi spada među najstarije gajene biljke. Na evropski kontinent prenete su još u dalekom 16. veku iz Centralne (Meksiko) i Južne Amerike.

Izvođenjem stare sremačke narodne pesme „Pošla Dunja žito žeti“, u izvođenju pevačke grupe KUD „Dositej Obradović“ iz Grgurevaca, u petak, 14. septembra, započeto je svečano otvaranje Drugog međunarodnog jesenjeg poljoprivrednog sajma „Srem“ za 2012. godinu u Velikim Radincima.

Za vikend, 8. i 9. septembra, na novosadskom „Štrandu“, održani su treći po redu Vojvođanski etno dani, „Vojvodina fest“ 2012. godine. Ova manifestacija ustanovljena je sa ciljem promocije “Bogatstva različitosti”  -  multikulturalnosti i potencijala Vojvodine. U organizaciji JKP „Gradskog zelenila“,Udruženja  "Veliko kolo" iz Veternika i Pokreta gorana Novog Sada, a uz pomoć Gradske uprave za privredu i Sportskog i poslovnog centra "Vojvodina",na platou gradske plaže, atipičnom prostoru za ovakve skupove, Novosađani su mogli da provedu izuzetno zanimljiv i raznovrsan septembarski vikend.

Uz muzičku podršku izvođača koji neguju različite žanrove, okupili su se mali privrednici, proizvođači zanatskih predmeta i proizvoda, vinari, medari, poljoprivrednici...

Šesnaesti Banoštorski dani grožđa, upriličeni svojevremeno u čast početka nove berbe, a ove godine zbog vrelog leta, i preranog sazrevanja grožđa, samo u slavu grožđa, koje je dobrim delom već obrano (Banoštorci kažu da ga beru i oni čiji vinogradi nisu, ali da su nemoćni da sa lopovima izađu na kraj). U selu sa dva sunca, od 31. avgusta do 2. septembra, ređali su se događaji jedan za drugim: koncerti, vinski defilei, demonstacija tradicionalnog načina proizvodnje vina, višeboj u ispijanju špricera, smenjivale su se najbolje tamburaške bande, dok su šahisti udubljeni u svoju magičnu igru imali svoju zanimaciju, kuvari opet, svoje nadmetanje u spremanju tradicionalnog vinogradrskog paprikaša "pudarca", a vinari u proizvodnji vina. Sva tri dana gosti su do mile volje mogli da degustiraju grožđe i vino iz banoštorskih vinograda i podruma, uz probavanje domaćih kolača i proizvoda vrednih banoštorskih žena.

Skokovima slobodnim stilom, u subotu 1. septembra 2012. godine završen 5. Evropski izazov u planinskom skejtbordu u Bukovcu. Popularnost ove manifestacijeanifestacije, koju organizuje Klub planinskog skejtborda "ATB" iz Novog Sada, potvrdilo je učestvovanje takmičara iz Rumunije, Slovenije, Nemačke, Poljske, Engleske, Rusije, Holandije, Češke, Francuske i Bosne. Ne smemo zaboraviti ni domaćine, njih 9, koji su poprilično namučili gostujuće vozače.
Po prvi put je su učestvovali i pioniri KPS "ATB", Todor Jović (12) i Vlada Raković (11) što ih nije sprečilo da zauzmu prvo i treće mesto. Jedina takmičarka iz KPS "ATB", Senka Bajić, evropska prvakinja i nosilac brojnih medalja imala je nezgodu u kvalifikacionom danu i na žalost nije učestvovala u finalu. Ovogodišnje takmičenje obeležilo je učešće 37 profi vozača i 3 pionira iz 10 evropskih zemalja.

Za svakog po nešto. Upravo u skladu sa ovom najavom, proteklo je ovogodišnje obeležavanje Velikogospojinskih dana u Titelu u organizaciji Javnog preduzeća Titelski breg, u periodu od 21-28. avgusta.
 Prvog dana, na Titelskoj plaži, održan je turnir u odbojci, dva dana kasnije u prostorijama STŠ „Mileva Marić“ književno veče je priredio Radomir Miljojković, a sledećeg dana otvorena je izložba dečjih radova i prostorijama Narodne biblioteke „Stojan Trumić“, dok je u prostorijama škole održano predavanje na temu „Hrišćansko učenje o čoveku“.
 Udarni dan ovogodišnje proslave Velikogospojinskih dana bila je subota, 25. avgust, kada se čitavog dana, na gotovo svakom kraju grada, uz prisustvo brojnih gostiju i predstavnika medijskih kuća, događalo po nešto. Celodnevni sportski program (odbojka na pesku, fudbal na male goliće,pikado,nadvlačenje konopca, bacanje kamena sa ramena, boćanje..) u organizaciji Saveza samostalnih sindikata - povereništvo SSS za opštinu Titel, upotpunio je Veslački klub „Begej“ iz Zrenjanina organizacijom Veslačke regate „3. Kup Srbije“.

Velikogospojinski dani 2012. u Novom Bečeju, priređeni od 23-26. avgusta, su završeni. Posle prvog dana, kada je paljenjem vatre ispod kotlića sa sastojcima od kojih je u narednih sat, dva, kuvana riblja čorba, označen početak manifestacije, a tamburaške bande krenule sa nadmetanjem, više niko nije mogao da zaustavi niti goste na bini koji su se smenjivali, niti publiku koja je pristizala. Drugog dana otvorena je „Vinska ulica“, a gradom su prodefilovali vitezovi  vina, dok je Jelena Rozga uz pratnju publike pevala svima dobro znane pesme, da bi, potom, Toni Cetinski održao koncert za pamćenje.

Tog drugog dana, 24. Avgusta, gost Novog Bečeja na ceremoniji svečanog otvaranja, bio je i pokrajinski premijer Bojan Pajtić, koji je između ostalog rekao:

-Ovo je manifestacija koja privlači veliki broj turista ne samo iz Vojvodine i Srbije nego i iz okruženja, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, koja je prerasla i u jednu važnu turističku manifestaciju koju poseti nekih 200.000 ljudi. Ovo je jedinstvena varoška slava, koju ne slave samo pravoslavci već i svi narodi koji žive na ovim prostorima.

Dok je u svetu potrošnja ribe poslednjih pedeset godina sa 9 povećana na 14 kilograma na godišnjem nivou, a u Evropi taj prosek iznosi preko 22 kilograma, sa ubedljivim vođstvom Portugalije od preko 61 kilogram, Srbija kaska na začelju. I pored saznanja da meso ribe, pored omega-3 masnih kiselina, sadrži i antioksidanse koji štite mozak, od kojih je najdelotvorniji selen, Srbi jedu 5 do 7 kilograma ribe godišnje po osobi. U prevodu to znači, da se riba u Srbiji i dalje skromno koristi, ali da je znatno povećana njena potrošnja u danima posta i nekih praznika, i da je veća kod žitelja rečnih priobalja u odnosu na stanovnike kontinentalnog dela zemlje, gde se riba gotovo i ne jede.