Neverovatna je linija puta jednog čoveka u njegovom stvaralačkom nadahnuću. Zlatko Pajić iz Smedereva, avio inženjer, ostvaren na nekoliko poslova u različitim domaćim i stranim firmama, veliki zaljubljenik u izradu maketa aviona, godine 1991., iz pieteta prema ocu počinje sa izradom maketa brodova, u čemu istrajava do danas.

            Okončanje radova na novom objektu za preradu mesa, u sastavu Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju bili su povod da mr Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) sa kolegama i agrarni novinari u četvrtak, 31. marta. obiđu ovo reprezentativno zdanje najsavremenije u Srbiji, a verovatno i u regionu. Objekat će biti pušten u rad u toku iduće nedelje, po dobijanju zvaničnog rešenja za početak rada.

            Otvorenim, argumentovanim, energičnim je put koji su naučnice Srbije trasirale, svesne svoje kompetentnosti i učinka u raznim naučnim oblastima poslednjih decenija, pa i tokom poznate istorije. U cilju unapređenja pozicije naučnica, žena i devojaka u nauci, u novembru 2021. godine, na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu osnovano je Udruženje naučnica Srbije – SRNA. Ceo proces pokrenule su dr Sanja Podunavac Kuzmanović, redovna profesorica, na katedri za primenjene i inženjerske hemije - predsednica Udruženja, dr Jovana Grahovac, vanredna profesorica, zamenica šefa katedre za bioptehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo - potpredsednica Udruženja i Ivana Pajčin, naučna saradnica na katedri za biotenologiju i farmaceutsko inženjerstvo– suosnivačica SRNA, sve sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

            Nenadomestiva uloga žena u porodici i poslovima u kući i oko nje, pre svega vezana za žene na selu, te nerazumevanje za njihove potrebe aktivnog delovanja u lokalnoj zajednici i šire, prisutna odvajkada, i danas je aktuelna. Na njihov statusa poslednjih deset godina pozitivno je uticalo udruživanje žena. One su svojim zajedničkim radom uspele da koliko- toliko materijalizuju svoje vekovno umeće i učine ga vidljivijim.

            U decembru prošle godine, na prvoj edukativnoj agrarnoj konferenciji „Poljoprivrednik nove generacije“, u organizaciji Zavičajnog društva „Fruškogorje“, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, mladi poljoprivrednik Dušan Radanović iz Čuruga našao se među deset dobitnika obog priznanja.

         Ništa više nije kao nekad, ali snalazimo se. I idemo dalje. Jači, preduzimljiviji u iznalaženju novijeg, drugačijeg koncepta. Kada se nešto oduzme, red je da se drugo doda. Tako je bilo i tako će biti. Da se otme vremenu i zaboravu, da se stvore osnove za dospele generacije. I one koje dolaze iza njih.

            Od vajkada nam je vreme nametalo nove izazove i oduvek je bilo onih koji su im se lakše ili teže prilagođavali ograničeni nedostatkom samopouzdanja, strahom od budućnosti, ili nečim trećim. Jedan od odgovora na ovovremene uslove života i rada, i putokaz kako uskladiti lične afinitete sa profesionalnim kvalitetima, uz ekonomsko opravdanje, dala je Slađana Đorđijev, supruga i majka troje, danas već odrasle dece, koja je posle 25 godina iskustva u medijima, kao novinar i direktor Radija Novi Bečej, odlučila da se posveti nečem sasvim drugom.

            Raditi jedan posao dobro, znači raditi ga sa srcem. Tamo gde su činjenice osnova, a emocije nadgradnja, počinje priča o Tanji Veljović iz Gradske turističke organizacije Kragujevac (GTOK).

            Projekti i mere unapređenja ekonomskog i socijalnog položaja žena u ruralnim sredinama preko njihovog udruživanja i umrežavanja sprovođene tokom gotovo dve decenije, intenzivirane poslednjih pet godina, postigli su polovične rezultate. Žene su osmislile druženja i razne aktivnosti u okviru svojih lokalnih sredina, ali još uvek njihov rad nije adekvatno vrednovan, niti je njihova uloga prepoznata kako u okviru domaćinstva, tako u okviru zajednice.

            „Najomiljeniji državni praznik - Dan Republike u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji obeležavan je od Drugog svetskog rata sve do 2002. godine 29. novembra, zvanično dva, ali raznim spajanjima ne kraće od pet dana. Ti dani na selu bili su dani svinjokolja, pravih malih svetkovina, koje su počinjale zorom, a završavale kasno u noć.