Autentičnost ideja i personalan pristup povezani sa elegancijom ponuđenih rešenja, u funkciji postizanja originalnog proizvoda, kvaliteti su kojima u svom profesionalnom radu teži Marija Šojić, ilustrator. Unikatan potpis njenog rada ostavila je u web i grafičkom dizajnu, izradi logotipa i animaciji. Na kraju se priklonila, njoj najizazovnijoj ilustraciji, kao delu celine jednog procesa grafičke interpretacije, razvivši je u pravcu vizualizacije i pojašnjenja istog sa manje-više naglašenom porukom.

           Povodom Dana voćara, koji je drugi put održan u okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, govorilo se o značajnim promenama u oblasti voćarstva, savremenim, intenzivnim zasadima, tehnologijama proizvodnje, udruživanju i zajedničkom radu struke i nauke, koji će uticati na kvalitet i kvantitet proizvodnje, zadovoljiti standarde tržišta. Dobrim rezultatima se treba radovati, a probleme, koji stoje na putu uspeha, treba rešavati.

    Međunarodni Dan voćara ustanovljen u vreme 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, imao je za cilj sagledavanje stanja ove grane poljoprivrede iz različitih uglova, unapređenje voćarske kulture u kojoj Srbija ostvaruje značajan devizni priliv. Razlog organizovanja ovakvog događaja bio je da poljoprivrednici iz prve ruke dobiju informacije o merama podrške Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i da se bliže upoznaju sa povoljnim kreditnim linijama Garancijskog fonda Vojvodine, Razvojnog fonda Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede itd.

            Jedan od simbola varoši na Tisi, Novog Bečeja su konji, kao što je Parada zaprega nezaobilazan deo najveće novobečejske svetkovine - Velikogospojinskih dana. Nikada dopričana priča o Ukazu cara Franje Josifa I, kojim dozvoljava da se u selu Vranjevu, u petopregu voze i oni koji nisu plave krvi, što je do tada bilo zabranjeno, donetom pošto je car  1872., sa svojom pratnjom u petopregu prošao glavnom vranjevačkom ulicom, ostavila je na Vranjevčane dubok osećaj posebnosti. Nekada je Vranjevo, koje je od Novog Bečeja delio samo potok, bilo daleko veće od njega, danas je na njegovoj periferiji. Ali samo prostornoj, ne i suštinskoj. Da podsete na posetu cara, KK „Vranjevo“ je 1994. iniciralo održavanje takmičenja paradnih zaprega, u vreme gradske slave - Velike Gospojine. Posebno petoprega.

            Sve je stvar navike, ali ima nešto i u kulturi. Nekada se pilo belo i crno, a danas je na našem tržištu neograničen broj domaćih i stranih etiketa belih i crvenih vina. Za razvoj vinskog turizma, sve značajnijeg dela turističke ponude, zaslužni su pre svega „mali“ vinari, koji su težište svoje proizvodnje, za razliku od velikih industrijskih sistema, usmerili isključivo na kvalitet finalnog proizvoda, provocirajući vinopije zanimljivim stilovima i tonovima božanske tečnosti, od internacionalnih, odomaćenih i, za svaku pohvalu, sve više autohtonih sorti grožđa. Ono što je vinarije stavilo u prvi plan, osim dobrog vina koje se podrazumeva, je marketing, priče koje su pratili njihovu prezentaciju.

            Svetski dan rendžera ustanovljen je 1992. godine u Nacionalnom parku „PIK“ u Velikoj Britaniji, osnivanjem Međunarodne rendžerske federacije (International Ranger Federation-IRF), sa ciljem unapređenja statusa i rada organizacija rendžera širom sveta. Od te godine, svakog 31. jula, rendžeri širom sveta obeležavaju svoj dan, među njima i rendžeri Nacionalnog parka „Kopaonik“.

            Na svega nekoliko kilometara od Donjeg Milanovca, u srcu Đerdapske klisure, na visini od 173 metara desne obale Dunava, nadvija se eko-etno kompleks Dušanke i Živorada - Žike Stefanovića „Kapetan Mišin breg“.

            - Na mestu na kojem nikada nema magle, zahvaljujući vetrovima, čiji je pravac tokom čitave godine jasno određen, Nemci su pre 80 godina, za vreme Drugog svetskog rata, na površini od oko 1.300 hektara, izgradili aerodrom, u tom trenutku najveći aerodrom sa betonskom pistom van granica Rajha.

            Svetlo, tamno, sa ukusima začina i voća, sa različitim procentom alkohola, ali i bezalkoholno, u staklenoj flaši ili limenci - reč je o pivu, posle vode i čaja, najpopularnijem piću na svetu. Sve prisutnija i kod nas kategorija zanatskog (craft) piva, za razliku od standardizovanog, proizvodi se u kućnim uslovima, malim zanatskim pivarama ili mini fabrikama i karakteriše ga kvalitetni prirodni sastojci, tradicionalna načela proizvodnje i odsustvo procesa filtracije i pasterizacije. Glavni cilj proizvođača craft piva je proizvodnja ukusa kojim će osvojiti publiku, a ne količina. Pored osnovnih sastojaka, ječmenog slada, hmelja, pivskog kvasca i vode, u zanatska piva se mogu dodavati i druge žitarice, razni začini, voće i povrće. Upravo je lični afinitet pivara, koji kreira ukuse svojih piva, ono što znatska piva razlikuje od industrijskih. To je ujedno i draž pivarstva, da je svako pivo različito i svaki pivar unosi nešto originalno, svoje, kako bi se izborio na tržištu.

            Svetski tamburaški festival „Tamburica fest“ na Petrovaradinskoj tvrđavi kraj Novog Sada, sedište je Svetske tamburaške asocijacije, a afirmacija tamburice i tamburaške muzike, kroz negovenje tradicije, saradnju i prijateljstvo umetnika na internacionalnom nivou, njegov je primarni koncept.