Kultna emisija posvećena poljoprivredi i selu - OTKOS, dinamične forme (prilog - studio - gost), jedinstvenim i neposrednim pristupom, kao i analizama aktuelnih problema, svake subote ulazi u domove poljoprivrednika širom Srbije, i ne samo poljoprivrednika. Njen autor, Slaviša Dabižljević, radeći sa istim entuzijazmom i bez kompromisa od 2000. godine, postao je sinonim posvećenosti i iskrenosti u novinarstvu.

            Neverovatna je linija puta jednog čoveka u njegovom stvaralačkom nadahnuću. Zlatko Pajić iz Smedereva, avio inženjer, ostvaren na nekoliko poslova u različitim domaćim i stranim firmama, veliki zaljubljenik u izradu maketa aviona, godine 1991., iz pieteta prema ocu počinje sa izradom maketa brodova, u čemu istrajava do danas.

            Okončanje radova na novom objektu za preradu mesa, u sastavu Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju bili su povod da mr Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) sa kolegama i agrarni novinari u četvrtak, 31. marta. obiđu ovo reprezentativno zdanje najsavremenije u Srbiji, a verovatno i u regionu. Objekat će biti pušten u rad u toku iduće nedelje, po dobijanju zvaničnog rešenja za početak rada.

            Otvorenim, argumentovanim, energičnim je put koji su naučnice Srbije trasirale, svesne svoje kompetentnosti i učinka u raznim naučnim oblastima poslednjih decenija, pa i tokom poznate istorije. U cilju unapređenja pozicije naučnica, žena i devojaka u nauci, u novembru 2021. godine, na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu osnovano je Udruženje naučnica Srbije – SRNA. Ceo proces pokrenule su dr Sanja Podunavac Kuzmanović, redovna profesorica, na katedri za primenjene i inženjerske hemije - predsednica Udruženja, dr Jovana Grahovac, vanredna profesorica, zamenica šefa katedre za bioptehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo - potpredsednica Udruženja i Ivana Pajčin, naučna saradnica na katedri za biotenologiju i farmaceutsko inženjerstvo– suosnivačica SRNA, sve sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

            Nenadomestiva uloga žena u porodici i poslovima u kući i oko nje, pre svega vezana za žene na selu, te nerazumevanje za njihove potrebe aktivnog delovanja u lokalnoj zajednici i šire, prisutna odvajkada, i danas je aktuelna. Na njihov statusa poslednjih deset godina pozitivno je uticalo udruživanje žena. One su svojim zajedničkim radom uspele da koliko- toliko materijalizuju svoje vekovno umeće i učine ga vidljivijim.

            U decembru prošle godine, na prvoj edukativnoj agrarnoj konferenciji „Poljoprivrednik nove generacije“, u organizaciji Zavičajnog društva „Fruškogorje“, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, mladi poljoprivrednik Dušan Radanović iz Čuruga našao se među deset dobitnika obog priznanja.

         Ništa više nije kao nekad, ali snalazimo se. I idemo dalje. Jači, preduzimljiviji u iznalaženju novijeg, drugačijeg koncepta. Kada se nešto oduzme, red je da se drugo doda. Tako je bilo i tako će biti. Da se otme vremenu i zaboravu, da se stvore osnove za dospele generacije. I one koje dolaze iza njih.

            Od vajkada nam je vreme nametalo nove izazove i oduvek je bilo onih koji su im se lakše ili teže prilagođavali ograničeni nedostatkom samopouzdanja, strahom od budućnosti, ili nečim trećim. Jedan od odgovora na ovovremene uslove života i rada, i putokaz kako uskladiti lične afinitete sa profesionalnim kvalitetima, uz ekonomsko opravdanje, dala je Slađana Đorđijev, supruga i majka troje, danas već odrasle dece, koja je posle 25 godina iskustva u medijima, kao novinar i direktor Radija Novi Bečej, odlučila da se posveti nečem sasvim drugom.

            Raditi jedan posao dobro, znači raditi ga sa srcem. Tamo gde su činjenice osnova, a emocije nadgradnja, počinje priča o Tanji Veljović iz Gradske turističke organizacije Kragujevac (GTOK).

            Projekti i mere unapređenja ekonomskog i socijalnog položaja žena u ruralnim sredinama preko njihovog udruživanja i umrežavanja sprovođene tokom gotovo dve decenije, intenzivirane poslednjih pet godina, postigli su polovične rezultate. Žene su osmislile druženja i razne aktivnosti u okviru svojih lokalnih sredina, ali još uvek njihov rad nije adekvatno vrednovan, niti je njihova uloga prepoznata kako u okviru domaćinstva, tako u okviru zajednice.