Posmatrati golubove kako se uzdižu u visine ili slušati njihovo gugutanje vrhunac je uživanja svakog golubara. Kažu da su od svih ljubitelja, golubari svojim ljubimcima najprivrženiji. A i ptice njima, zahvaljujući nepogrešivoj vremenskoj i prostornoj percepciji. I pamćenju. Prirodna staništa, stenovite obronke planina, veoma davno golubovi su zamenili krovovima, strehama, tavanima i približili se čoveku. Veruje se da su to prve ptice koje je čovek pripitomio. U bublijskoj priči o velikom potopu, pre toga u sumerskom Epu o Gilgamešu, golub je imao ulogu glasnika. Zabeleženo je da su Staroegipćani gajili golubove 3000 godina pre nove ere, da su u antičkoj Grčkoj prenosili rezultate sa Olimpijskih igara. Kao prenosioce poruka koristio ih je i Džingis Kan. Tokom oba svetska rata SAD je u svojim redovima imao 200.000 golubova-poštara. Najpoznatija je bila Cher Ami, heroina iz Prvog svetskog rata, koja je za svog kratkog života (1918-19), zahvaljujući uspešno obavljenom zadatku, poruci koju je prenela, spasila oko 200 vojnika.

           Specifičan status žene u manjim mestima u Srbiji sve više pobuđuje pažnju i zavist. Pre svega žena iz urbanih sredina, sklonih da vide samo onu praktičnu, funkcionalnu stranu vezanu za vreme provedeno sa porodicom, decom, bez svakodnevne žurbe i napetosti, čineći život prihvatljivijim i privlačnijim. Pri tom, zanemarujući infrastrukturne prepreke, nedostatak kulturnih događaja, smanjenu mogućnost zapošljavanja, a pre svega količinu svakodnevnih poslova, oko okućnica, bašti, neretko i njiva, domaćih životinja i sl., standardnih obaveza svake žene na selu.

            Aktivnosti žena iz manjih sredina spremnih da menjaju svoju ulogu u porodici, zajednici i društvu uopšte, ne štedeći svoje znanje, veštine i vreme, ispunjenje svojih ciljeva deceniju - deceniju i po unazad nalaze u udruživanju. Ideja „svako selo - jedno udruženje“ nije zaživela svugde, a i tamo gde su ona osnovana, nisu uvek imala kapacitet da opstanu. Međutim, ona koja su svojim programima i uz pomoć projekata uspela da opravdaju svoju egzistenciju, postala su veoma važna kako sa aspekta žena, tako i zajednice kojoj pripadaju, a aktivnosti koje sprovode pokazale su punu zrelost i odgovornost za pozitivne promene.

            Sve prisutnije voće širom naše zemlje je jagoda. Pripada ranim vrstama, koje svojim izgledom, mirisom, ukusom, lekovitim svojstvima poznatim još u Antici, cenjena je i kod sladokusaca i kod nutricionista. Ovome nisu odoleli ni Bačani, koji su se prihvativši se izazova vrlo brzo postavili standard uzgoja na tržištu traženog proizvoda.

            Stručnim predavanjem na temu „Zaštita i očuvanje biodiverziteta“, i izložbeno-prodajnim štandom u Gradskom parku u Baču na kojem su reprezentovani poljoprivredni proizvodi, u subotu, 29. maja, na IV privredno-turističkoj manifestaciji „Dan jagode i meda“, uz Voćarsku zadrugu „Bačka jagoda“ i Udruženje pčelara „Mostonga“, predstavila se Poljoprivredna škola iz Bača.

            U nastavku vam donosimo intervju sa Mihailom Berčekom, novinarom, fotografom i urednikom časopisa TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE i portala Top Srbija (www.topsrbija.com). U Vojvodini gotovo da ne postoji destinacija ili manifestacija koja nije našla mesto u navedenom časopisu. Kako Mihailo vidi trenutnu situaciju, koji su načini oporavka turističkog sektora i koji su aduti turizma u Vojvodini teme su razgovora koji vam donosimo u daljem tekstu.

            Manifestacija „Dani gljiva i tartufa“, održana 22 -23. maja u Sremskoj Mitrovici i fruškogorskom izletištu Letenka, u organizaciji Udruženja gljivara „Lisičarka“ iz Sremske Mitrovice i Udruženja tartufara „Tragač“ iz Platičeva posetio je i Ljubinko Rakonjac, doktor šumarskih nauka, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije.

            Sir nije samo nutritivno vredna namirnica već i jedna od najčešće konzumiranih. Dok globalna potrošnja sira u svetu i kod nas raste, na tržištu je sve više vrsta ovih proizvoda od kojih svaki nudi posebnu aromu i ukus. Dok je u nekim zemljama, poput Francuske, Italije, Holandije, Švajcarske, proizvodnja sira podignuta na nivo umetnosti, slično proizvodnji vina, a odabir vrsta i posluživanje stvar običaja i tradicije, kod nas je kultura konzumiranja sira, na tom nivou, tek u povoju. To ne znači da na našim prostorima sir nije bio važan deo u ishrani stanovništva, već da je cenjenih vrsta tvrdih i polutvrdih sireva bila daleko manja od sitnog, mekanog sira za fantastične pite sirnice i gibanice.

            Neda Ilić, studentkinja treće godine Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prvi je pobednik, prvog konkursa za najbolji esej LEX LIBERTAS na temu: „Pravo na rad kao preduslov lične slobode“, odražanom na ovom fakultetu. Njoj je, zasluženo, pripala i nagrada - Lap top.

            Početkom aprila Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu raspisao je konkurs za najbolji esej LEX LIBERTAS na temu: „Pravo na rad kao preduslov lične slobode“. Pravo učešća imali su studenti osnovnih akademskih studija Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe i maturanti svih srednjih škola u Srbiji.