Fond turistički klaster Srem održao je 14. novembra u Grgurevcima, u prostorijama Etno kuće „Majka Angelina“, treću vanrednu i drugu izbornu sednicu odbora osnivača. Na dnevnom redu je bio izbor radnog predsedništva, organa upravljanja i izbor i imenovanja članova Upravnog i Nadzornog odbora, kao i imenovanje predsednika. Razmatran je Predlog plana aktivnosti radne grupe za lovni turizam, koji je prezentovao dr Vladimir Marković, profesor na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Povodom ulaska srpske vojske u Novi Sad 9. novembra 1918. godine, ANIP „Vila“ SKUD Železničar je po četvrti put upriličila Festival zlatnih društava Vojvodine, koji su na dve koncertne večeri, 9 i 10. novembra, pesmom i igrom predstavili narodno stvaralaštvo na najlepši mogući način. Gosti ANIP „Vila“ SKUD Železničar, uz brojne folklorne ansamble, narodne orkestre, tamburaške, trubačke orkestre, te pevačke grupe i horove iz Vojvodine, bili su i prijatelji KUD „Biseri“ iz Pariza. I to nije bilo slučajno.
Prijateljstvo ova dva kulturno-umetnička društva datira iz 1997. godine, kada su KUD „Biseri“ nastupali na Drugoj evropskoj smotri srpskog folklora, koja se te godine održavala u Švajcarskoj i osvojili treće mesto. Tom prilikom „Biseri“ su izveli igru iz leskovačkog pomoravlja „Stani Rado, bela rado“, Milorada Lonića ali bez autorskih prava.

Svakog trećeg četvrtka u novembru postoji tradicija kušanja mladog vina. U Francuskoj je to Božole, u Italiji Nuovo, a kod nas je taj običaj uveo vlasnik Vinarije Mačkov podrum, Sava Jojić, pa će se ove 2012. godine, Novosađani po šesti put okupiti ispred župne crkve Imana Marijina i TO Novog Sada, i u samom centru grada i probati mlado vino Portugizer, ili, kako to u Mačkovom podrumu zovu: Svatovac.

Nije lak zadatak predstaviti u neloliko rečenica nekoga ko ima bogato životno iskustvo i dva paralelna zanimanja. Nije lako predstaviti jedno, a kod dva uvek postoji dilema da se ne naruši balans, da se ne da jednom prednost u odnosu na drugo, kojem dati pravo prvenstva...

U ovoj priči ništa nije obično, ni mesto ni radnja, ni jedna sasvim posebna dama koja, ni manje ni više, nego izrađuje opanke. Nosilac je sertifikata Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, članica je Udruženja starih zanata Srbije i Udruženja žena „Artesa“ iz Kikinde i Opšteg udruženja preduzetnika Kikinde. Možete je videti na raznim manifestacijama i sajmovima, a na jednoj takvoj, u Niškoj banji, osvojila je prvu nagradu za proizvod starog zanata. Njeno ime je Mirna Rackov. Mirna je jedina žena koja  se bavi izradom tradicionalne srpske obuće, opančarskim zanatomkoji u Srbiji izumire, jer se njime trenutno bavi trinaest ljudi.
Nakon prvih načinjenih koraka u životu, roditelji su joj kupili šumadijske opanke koje je tada nosila, u Orebiću na moru (Pelješac, Hrvatska), gde je živela i odakle joj je rodom majka. Do dana današnjeg je sačuvala te opanke, a pre par godina je i sama počela da se bavim njihovom izradom.

Magdolna i János Klinec, bračni par iz Temerina, redovni su učesnici Međunarodnih sajamskih manifestacija LORIST u Novom Sadu, János kao lovac sa četrdesetogodišnjim stažom, a Magda sa svojom raritetnom kolekcijom. Svake godine gospođa Magda Klinec izlaže svoje unikatne radove i na štandu Turističke organizacije Temerin, ali i u vitrini u Hali 1 Novosadskog sajma, gde među lovačkim trofejima počasno mesto zauzimaju njene oslikane čaše, olbe, čokanjčići, fraklići i sve to sa lovačkim motivima.

Na Panevropskom koridoru 7 ili Dunavskom koridoru u Sremskim Karlovcima, na 1.244 kilometru od izvora reke, smestilo se Udruženje sportskih ribolovaca „Dunav“. Osnovano 3. februara 1951. godine, ovo Udruženje je odraz sveukupnog društvenog kretanja. Kada su društvene prilike bile stabilne, Udruženje je raslo i okupljalo brojne članove, a kada je društvo bolovalo, Udruženje je bolovalo sa njim.

Stari entuzijasti su uprkos svemu, snagom svoje volje i životnog iskustva uspevali svih ovih godina, da hobi, zadovoljstvo ili uživanje zvano sportski ribolov u okviru društva održavaju aktivnim, da opstaju i rade i u korist članova i u korist ovog kolektiva, jer, ribolovci su posebni ljudi, koji se nisu odrekli prirode, uzajamnog uzimanja i davanja i saosećanja sa rekom i kada su, nošeni vremenom, masovnim migracijama okupirali gradove verujući da je to pravi izbor.

Odnedavno, na Limanskoj pijaci u Novom Sadu, Janko Pinćer i njegova supruga Gordana, otvorili su rajsko mesto, na kome se prodaje sveža ili pečena riba i riblja čorba. Osim što ovaj tip usluga predstavlja veliku pomoć domaćicama, na ovom mestu možete naći izuzetno kvalitetnu ribu ali, pre svega i iznad svega, ukusnu i mirisnu riblju čorbu po popularnoj ceni. Pod devizom „Jankova je bolja“, riblju čorbu koju kuva Janko Pinćer, iz dana u dan konzumira i sve veći broj profesionalnih kuvara.

Na ovaj korak, Janko Pinćer se odlučio posle 29-togodinjeg iskustva u DTD Ribarstvu, u čijim se prodavnicama, na osnovu njegove ideje, razvilo osim prodaje i grilovanje ribe. Međutim, on je napravio korak dalje, i svoje umeće u dugogodišnjem kuvanju riblje čorbe po takmičenjima, na kojih je „pokupio“ 170 prvih mesta, od kojih 123 sa velikih takmičenja, nesebično je podelio sa svim ljubiteljima ove, ekološki najzdravije hrane.

Na mestu današnje čarde „Kod Braše“ u Begečkoj jami, još od pre 100 godina postojala je nekakva brvnara. Nekada se tu nalazilo skelsko mesto, gde su se skelom prevozili putnici od Begeča do Banoštora i obratno, koje je povezivala Bačku sa Sremom. Ovo mesto je poznato još od antičkog, rimskog vremena kao pogodno za prilaz reci, jer takva su mesta retka. Bilo je potrebno da se tu podigne neka prizemljuša ili čatmara gde bi ljudi odseli da sačekaju skelu, da se odmore, zaštite od lošeg vremena, da popiju špricer ili rakijicu, i tako je to bilo do pre trideset godina, kada je gospodin Petar Lapu, poznatji kao Braša, odlučio da preduzme značajnije korake u oplemenjivanju ovog prostora:

-Kao povratnik iz Nemačke, 80-te godine poučen nekim iskustvima sa zapada, video sam u tom mestu nešto orginalno i autentično, da bi tu mogao da se razvije neki ozbiljniji posao i želeo sam to da kupim - priseća se gospodin Lapu. - Međutim, nije to išlo tako lako. Deda Sreta i baba Milica Tankosić, vlasnici brvnare na jami, imali su decu i unučiće koji nisu bili zainteresovani za njihov posao, a njihova najveća želja je bila da se taj njihov posao nastavi. Viđali su me uvek sa ribarima da vredno radim i jednoga dana ponudili mi da ja to otkupim.

Sremci, izgleda, za mnogo toga istog, imaju po nekoliko različitih naziva. Tako se vekovima kaže i Banoštor i Banoštar, a u sličnom maniru, samo sa druge strane Fruške gore, opet, Sremci, znaju da kažu Šuljamačka, a neki još i Šuljamska glavica. E, ta glavica, bila je na Preobraženje, 19. avgusta, kada pada i rođendan rimskog imperatora Proba, rođenog Sremca i začetnika vinogradarstva na ovim prostorima, (neki kažu da nije stigao do vinarstva, a neki opet, da jeste, mada je ubijen iste godine koja je proglašena za godinu u kojoj je baš on, na to istoj glavici, zasadio prvu lozu), verovartno rekordno posećena, moguće, slično onom danu kada je Prob doveo svoje legionare da sade vinograd. Ovaj novi, savremeni rekord, postigli su brojni gosti koji su došli na Šuljamačku glavicu, da prisustvuju istorijskoj svečanosti, trenutku kada je na mestu gde je pre 17 vekova stajao imperator Prob, svečano otkrivena spomen ploča i njegova bista, okružena mladim vinogradima koje je podigao Sremac po poreklu i odskora sremački privrednik sa slovenačkim pasošem, Milorad Milošević. Ne znam da li je u Probovo vreme bilo toliko toplo i toliko prašine, tek, na momente se nije znalo da li se prisutni više bore sa prašinom ili toplotom. Spas se jedino bilo moguće naći u improvizovanim šatorima, u kojima su, na gornjem nivou bili izlagači, a u donjem, mnogo većem, odmah je zasela većina gostiju, očekujući početak ceremonije.