Tamara Vladisavljević vlasnica firme Arbor (drvo), bavi se proizvodnjom kozmetičkih preparata duge ali zaboravljene tradicije. Njena firma je pre dve godine na tržište plasirala proizvode na bazi magarećeg mleka.

Specijalni rezervat prirode Zasavica, udaljen svega devet kilometara od Sremske Mitrovice, smešten na povšini od 1820 hektara kojim dominira rečni biotop, je pravo prirodno blago Srbije i čuvar starih genetičkih resursa.

Da li je Carska bara dobila ime po velikom broju različitih vrsta ptica koje obitavaju u njoj; ili možda po svom raskošnom sačuvanom prirodnom resursu koje predstavlja svojevrsno carstvo divljene, prirodni rezervat flore i faune; ili po tome što su, u neka ranija vremena, ovde običavali da love carevi i kraljevi, i oni koji su bili predodređeni da to budu; ili joj je možda neko posve običan, diveći se i poklanjajući se čistoj, iskonskoj prirodi dodelio atribut meren društvenim vrednostima, predstavlja nebitnu nedoumicu, jer je Carska bara zaista CARSKA.

Sa dolaskom proleća i lepog vrema, kreće golferska sezona, pa samim tim i priča o Golf klubu Centar kraj Žablja, najvećem i najlepšem u Srbiji. U stvari, sve je počelo pre jedne decenije, kada je Dragan Vasiljković pokušao da svoje pozitivno golfersko iskustvo prenese na ove prostore. Nekoliko godina je klub egzistirao sa samo tri rupe. Godine 2008. funkciju predsednika kluba preuzima Saša Jokić, kada klub doživljava svoj procvat, a tereni bivaju prošireni na devet rupa sa pratećim sadržajima.

VitaLife je relativno novo ime na našem prostoru ali, ovo preduzeće je za samo godinu dana uspelo da se nametne kvalitetom i raznovrsnošći proizvoda kao i povoljnim cenama. VitaLife je preko Slovenije (na čijem tržištu se nalaze od 2002. godine), u Srbiju ušao kao zastupnik i distributer proizvoda belgijske kompanije Lanaform.

Dobrila Petrović je jedina u Srbiji koja se bavi asurdžijskim zanatom. Ona živi u selu Majur, kod Jagodine sa svojom porodicom. Čitavog života uz sve poslove koje čekaju ženu na selu, ona istrajava u izradi cegera, zembilja, tašni, prostirki, lamperja, podmetača i mnogih drugih predmeta, i veštinom izrade prelazi granicu između zanata i umetnosti.
Asurdžije prave predmete od asure, koja se opet plete od ševara. Ševar je barska biljka, a Dobrila je nalazi na obalama Dunava, Srebrnog jezera ili u ritovima. Za asurdžijski zanat kaže da je vrlo težek i prljav:

Udruženje Evropski vinski vitezovi Sveti Georgije iz Novog Sada je najveće i najaktivnije od desetak udruženje ovakvog tipa u Srbiji. Za nešto više od tri godine rada, okupilo je 350 članova, među kojima su vi¬nogradari, lekari, književnici, slikari, prijatelji i ljubitelji vina. Najviše ih je iz Novog Sada i Sremskih Karlovaca – 181, zatim Beograda - 51, gde je formiran poseban ogranak, a 34 člana su iz inostranstva. Zanimljivo je da se među članovima nalaze i 36 dama, od kojih su dve dostigle najviši stepen na hijerarhijskoj lestvici .

Kako život može u trenutku da se promeni iskusila je mlada dvadesetosmogodišnja devojka, profesorka engleskog jezika, Darja Kostić, kada je pre četiri godine saznala da boluje od hronične bubrežne insuficijencije.
Po završetku studija zaposlila se u školi, putovala, svoju kreativnost i muzičke sposobnosti počela da ostvaruje kroz pesmu. I kada joj se činilo da je čitav život pred njom, Darja Kostić suočila se sa stravičnom činjenicom da njen imuni sistem odbacuje bubrege i da je jedino rešenje i spas za nju transplantacija.

Kovilj je mesto u južnobačkom okrugu sa svega 6.000 stanovnika. Nalazi se na dvadesetom kilometru od Novog Sada i na pedesetom od Beograda. Kovilj je rodno mesto pesnika Laze Kostića, u njemu se nalazi Koviljski manastir (po predanju izgradio ga je Sveti Sava u XIII veku), nepregledni pašnjak “Dvojnice” uz Dunav, na kome se napasaju brojna domaća grla svih vrsta, što uz Koviljski rit sa druge strane dolme, odaje nestvarnu sliku, zatim čarda “Na kraj sveta”, poznata po ribljoj čorbi i dobroj muzici.

Medenjaci su poznata poslastica iz vremena naših baka. To su kolači koji su obeležili svačije detinjstvo. Ukusni su i, što je najvažnije, zdravi su, te se mogu konzumirati bez ustručavanja. Ono što je jednostavno kod medenjaka je njihova priprema: brašno, maslac, med, jaja i začini, koji su od presudnog značaja za ukus.