Jedinstvenost Novosadskog sajma, ono što nema ni jedan drugi sajam u okruženju, jeste unikatni sistem informisanja unutar same kuće, sa bazom preko 10.000 podataka o sajmovima, izlagačima, firmama koje učestvuju na ocenjivanju, i isto toliko priča o ljudima i firmama, učesnicima sajamskih priredbi.

Kada je pre dvadeset godina Sava Segedinski, mašinac po struci, tražio „mesto pod suncem“, za sebe i svoju porodicu, polazeći od želje da se bavi nečim korisnim, a da nikome ne smeta i da radi nešto što niko drugi ne radi, to je rezulturalo formiranjem agencije „Apis“, čija je osnovna delatnost pravovremena, tačna i potpuna informisanost vezana za Novosadski sajam. Za osamnaest godina rada na Novosadskom sajmu, agencija „Apis“ je od jedne no name firme postala mala institucija.

Prva asocijacija na fijaker, je najčešće pesma „Fijaker stari ulicama luta...“, koju je, sredinom 70-tih godina prošlog veka, tako suptilno otpevao Zvonko Bogdan, i koja je i danas deo redovnog starogradskog repertoara. Druga pomisao na fijaker je sigurno somborski fijakerista Duci i njegov Miško, verni konj riđan koji je „kasao, zastao, s'dušom se rastao” i preselio se, kao i njegov Duci, u pesmu i postao simbol prošlosti grada, ali i čitave Vojvodine.

Zato je bio i prirodan potez Slavice Marinković, oslanjajući se na vojvođansku tradiciju, osnivanje turističku agenciju pod nazivom „Fijaker“. Sa TA „Fijaker“ iz Bačke Palanke, možete obići i krstariti Vojvodinom i otkriti sve njene potencijale na jedan specifičan način. A o kakvim se sve posebnostima radi, najkompetentnija je da o tome kaže Slavica Marinković, vlasnik i direktor agencije.

Primer kako se uspešan posao, biznis može voditi i iz manje sredine, samo ako imate ideju, kvalitet i znanje i na kraju ono najvažnije, „petlju“ da sve to započnete, jeste gospodin Radivoje Rale Živanović, kojeg smo zateli u poslu i prekinuli u obilasku štandova na 79. Međunarodnom poljoprivredom sajmu u Novom Sadu.

-Svake godine moja agencija „TIP Stopanja“ se trudi da proprati sve manifestacije, aktuelnosti i obiđe saradnike, preduzetnike, vlasnike malih i srednjih preduzeća, ali i velike firme sa kojima sarađujemo ili se nadamo da nam se u skorije vreme pridruže - kaže gospodin Živanović.

Stručni saradnik - istraživač u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, Mihajlo Stanković po profesiji šumarski tehničar, rodom iz Sremske Mitrovice, veliki je zaljubljenik u prirodu. Kada ga ugledate, onako „naoružanog“ sa svim njegovim aparatima za praćenje, posmatranje i beleženje stanja na terenu, shvatite da je on pravi čovek na pravom mestu. U Parku prirode Zasavica je od samog početka, a ove godine će biti ravno petnaest godina. Bilo da vodi grupe turista brodom po vodenom toku Zasavice, drži javni čas grupama u Vizitorskom centru ili pašnjakom Valjevac, Mihajlo objašnjava, edukuje i ukazuje na ogromnu neprocenjiv značaj Zasavice, zaštićenih vrsta, onih koje su ponos ovog rezervata prirode. Mihajlo kaže da mu je dnevni teško nadoknadljivi rekord bio prošle godine, kada je na brodu „Umbra“ sedamnaest puta pričao priču o istom, a mi smo ga slušali tri puta i svaki put je bilo upečatljivo, ispričano sa nesmanjenom ljubavlju i žarom.

Organizam je u vreme smena godišnjih doba, zime i proleća, najranjiviji, a kao rezultat toga, javljaju se alergije, raznorazne upale, infekcije, respiratorni problemi, hroničan umor itd.

Kao i uvek, pod motom, “bolje sprečiti nego lečiti”, otišli smo u Biljnu apoteku Biolak Alt-Medica, situiranu u Poslovnom centru “Atrijum”, u Ulici Narodnog fronta 73, na Limanu IV, i od fitoterapeuta, Stane Kostadinović – Živković, zatražili savet, i dobili ga.
Bez dvoumljenja, u ovom “osetljivom” periodu preporuka fitoterapeuta je SCHWEDEN BITTER, u narodu poznat kao ŠVEDSKA GRANČICA ili ŠVEDSKA GORČICA.

Od prošle godine Specijalni rezervat prirode Zasavica krasi novoizgrađeni kamp, čime je omogućeno svima onima koji žele da uživaju u ovom prirodnom raju duže od jednog dana, da ostanu duže. Kamping  Zasavica je smešten u šumi, u neposrednoj blizini ulazne kapije Vizitorskog centra, kapaciteta 42 mesta, potpuno je opremljen i savremeno uređen i predstavlja najmoderniju verziju kampa u jugoistočnoj Evropi sa tri zvezdice, a sa standardom koji prevazilazi te okvire. To konkretno podrazumeva, da je svako mesto obezbeđeno sa pijaćom vodom i strujom; da recepcija raspolaže telefonom, faksom, kompjuterom i paratećom opremom; da su kamperima na raspolaganju zajednička prostorija, kuhinja, vešeraj i sanitarni prostor.

Takmičenje pod nazivom, „FIMEK nagrađuje znanje“ u organizaciji Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment, u kojem je učestvovalo 55 vojvođanskih srednjih škola iz 26 gradova, je završeno. Pobedila je ekipa Gimnazije iz Bečeja u sastavu Nikola Ćulum, Nina Strahinjić i Dajana Milovanov, ali su i druge dve škole finalisti, Gimnazija iz Inđije i Srednja ekonomska škola iz Sombora, pokazale zavidno visok nivo znanja i sposobnosti.

Iako ovaj, na neki način specifični susret vojvođanskih maturanata na FIMEK-u ima za cilj da se kroz zabavu i “igre” podstiče znanje, druženje, povezivanje škola, učenika i gradova iz kojih maturanti dolaze, ipak, na ovom takmičenju dominiraju zadaci koji podstiču kreativnost, inicijativnost i inovativnost, funkcionalne sposobnosti koje su prefiks obrazovanju onakvih mladih ljudi kakve želimo da iznedri naša škola.

“Nisam želela da se prepustim apatiji života u inflatornoj Srbiji. Osećala sam da moram početi nešto da pravim, iako sam sa mužem i dvoje dece delila 19 kvadrata životnog prostora. Na povremene porudžbine za torte i kolače nisam mogla da se oslonim. Iskopala sam nekoliko parčića starih tkanina i pokušala da napravim cvetnu šnalu koju sam prethodno videla u obližnjem butiku.

Temerin je stekao veliku popularnost organizacijom različitih manifestacija, ali svakako najveća i najposećenija od njih je Bean festival-Temerinska pasuljijada, koja svake godine iznova u ovoj mali gradić kraj Novog Sada dovede na hiljade znatiželjnika.

Udruženje građana "KOMŠIJA" je tokom 2011. godine na teritorije opštine Novi Sad prikupilo i predalo na reciklažu ovlašćenom recikleru (BiS - RECIKLAŽNI CENTAR) 15.500 kilograma opasnog elektronskog otpada.