Cvetni vrt, kuća nalik na porodičnu, otvorena kapija za dobrodošlicu, prva su impresija pri susretu sa Zemljoradničkom zadrugom „Plast“ iz Srpske Crnje, koja ove godine obeležava jubilej 20 godina od osnivanja. I uspešnog rada, dodali bi.

            Promocija domaćih, ručno rađenih prehrambenih proizvoda, bez aditiva, veštačkih boja i aroma, kroz programe resornog ministarstva, lokalne samouprave, turističkih činioca, raznih udruženja, organizacijom festivala i medijskim kampanjama, ali i sve veća briga o zdravlju, uticala je na povećanje tražnje i veći broj onih koji su spremni na ovakav način privređivanja. Najveći deo ovog posla pao je na žene, koje ne samo da moraju da obrade svoje livade, njive, voćnjake, bašte, već da proizvedu i prerade plodove prirode, i na kraju da se bave marketingom i prodajom. U finalizaciji ovog procesa potrebna im je podrška i pomoć, da svoje proizvode što uspešnije plasiraju na tržište.

            Kompleksnost kolekcionarskog delovanja srazmerna je broju ljudi koji se time bave. Motivi mogu biti različiti, ali sve njih povezuje plemeniti čin zaštite, čuvanja i prevencije kulturnih dobara jedne zemlje. Sveobuhvatnost potrebnih znanja, uz talenat potreban za ovaj hobi, strast, ili biznis, zahtevaju jednu svestranu, renesansnu ličnost, kakav je Novosađanin Đuro Popović, jedan od najznačajnijih kolekcionara srpskog slikarstva i vajarstva.

            Tokom vekova Srbe je pratila sudbina stalnih ratova, deoba i seoba, što je uslovilo da mnogi potraže rešenje izvan granica svoje zemlje. Srpska dijaspora je stvorena pod uticajem teških istorijskih, socijalnih i drugih okolnosti. Politički motivisani odlasci iz zemlje sredinom prošlog veka nastavljeni su na one iz ekonomskih razloga u Ameriku krajem XIX i početkom XX veka. Iz istih razloga iseljavanja su nastavljena do danas. Svima njima je, uprkos razlici u vremenu, načinu i motivima, zajednički nedostatak preciznijeg uvida u brojno stanje i kompleksnu strukturu radi konkretizacije i aktualizacije demografskih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih, političkih, vojnih i drugih aspekata u određenju odnosa i državne politike prema dijaspori.

            Na Novosadskom sajmu 3. i 4. novembra, uz poštovanje svih epidemioloških mera, održani su jubilarni 10. Međunarodni dani energetike i investicija. Grad partner bio je Grad Novi Sad, a Novosadski sajam je priredbu organizovao uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, dok je RES fondacija bila partner u organizovanju kongresnog segmenta.

            Na Konferenciji povodom Svetskog dana turizma, 27. septembra, u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), održan je panel pod nazivom: „Gastronomija kao ozbiljan turistički potencijal: Primer dobre prakse“. Jedan od učenika ovog panela bio je Petar Stamenović, menadžer klastera „Deliblatska peščara“, koji je predstavio objedinjenu turističku ponudu ruralne sredine na obodu zaštićenog područja u kojoj gastronomija ima glavnu reč.

           Autentičnost ideja i personalan pristup povezani sa elegancijom ponuđenih rešenja, u funkciji postizanja originalnog proizvoda, kvaliteti su kojima u svom profesionalnom radu teži Marija Šojić, ilustrator. Unikatan potpis njenog rada ostavila je u web i grafičkom dizajnu, izradi logotipa i animaciji. Na kraju se priklonila, njoj najizazovnijoj ilustraciji, kao delu celine jednog procesa grafičke interpretacije, razvivši je u pravcu vizualizacije i pojašnjenja istog sa manje-više naglašenom porukom.

           Povodom Dana voćara, koji je drugi put održan u okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, govorilo se o značajnim promenama u oblasti voćarstva, savremenim, intenzivnim zasadima, tehnologijama proizvodnje, udruživanju i zajedničkom radu struke i nauke, koji će uticati na kvalitet i kvantitet proizvodnje, zadovoljiti standarde tržišta. Dobrim rezultatima se treba radovati, a probleme, koji stoje na putu uspeha, treba rešavati.

    Međunarodni Dan voćara ustanovljen u vreme 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, imao je za cilj sagledavanje stanja ove grane poljoprivrede iz različitih uglova, unapređenje voćarske kulture u kojoj Srbija ostvaruje značajan devizni priliv. Razlog organizovanja ovakvog događaja bio je da poljoprivrednici iz prve ruke dobiju informacije o merama podrške Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i da se bliže upoznaju sa povoljnim kreditnim linijama Garancijskog fonda Vojvodine, Razvojnog fonda Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede itd.

            Jedan od simbola varoši na Tisi, Novog Bečeja su konji, kao što je Parada zaprega nezaobilazan deo najveće novobečejske svetkovine - Velikogospojinskih dana. Nikada dopričana priča o Ukazu cara Franje Josifa I, kojim dozvoljava da se u selu Vranjevu, u petopregu voze i oni koji nisu plave krvi, što je do tada bilo zabranjeno, donetom pošto je car  1872., sa svojom pratnjom u petopregu prošao glavnom vranjevačkom ulicom, ostavila je na Vranjevčane dubok osećaj posebnosti. Nekada je Vranjevo, koje je od Novog Bečeja delio samo potok, bilo daleko veće od njega, danas je na njegovoj periferiji. Ali samo prostornoj, ne i suštinskoj. Da podsete na posetu cara, KK „Vranjevo“ je 1994. iniciralo održavanje takmičenja paradnih zaprega, u vreme gradske slave - Velike Gospojine. Posebno petoprega.