Pametna, savremena, energična žena, puna ljubavi za profesiju koju je odabrala. Ostvarena i kao supruga i majka, što je od važnosti za postizanje unutrašnjeg balansa i slobodan razvoj kreativnih ideja koje čine njenu suštinu.
            Ljiljana Tomić Davidov, na čelu je marketing agencije Studio AVANTI, koju uspešno vodi poslednjih šest godina, od ukupno 20, koliko je u marketingu. Diplomirala je i magistrirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, pet godina radila na poslovima dizajnera, saradnika u PR-u i marketingu „Hemofarma“. Potom radi u Centru „Milenijum“ u Vršcu i Beogradu, na poziciji izvršnog direktora marketinga, pa narednih 5 godina na poziciji direktora marketinga na Univerzitetu Megatrend u Beogradu, a zatim na poziciji direktora marketinga, razvoja i turizma u prevozničkoj firmi STUP “Vršac“. Nakon 12 godina na pozicijama u različitim firmama, osniva svoju marketing agenciju.

            Među 10 dobitnika priznanja „Poljoprivrednik nove generacije“, krajem prošle 2021. godine, našlo se i ime tridesetdvogodišnjeg Sava Kvrgića iz Turije. Za njega, savetovanja, edukacije su nezaobilazan deo napredovanja svakog poljoprivrednika. To su mesta na kojima se dobijaju informacije o novim trendovima u agraru, konkursnim linijama, izvorima finansiranja, osiguranju proizvodnje, mogućnostima nabavke novih mašina i opreme. Ništa manje dragocena je razmena iskustava sa kolegama, poljoprivrednicima, o tome, šta je ko sejao, šta je uradio dobro, a gde je pogrešio.

            Darko Gavrilović, diplomirani inženjer poljoprivrede, smer agroekonomija, sa svojih 38 godina, na čelu je Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“. Mlad, pun energije i novih ideja, svojim stavovima i mudrim odlukama, tokom dve i po godine, i treće proizvodne godine na mestu direktora, zavredio je autoritet zadrugara i kooperanata, što je uticalo da sve više poljoprivrednika u udruživanju vidi interes. Tako je za kratko vreme kooperacija podignuta za 30-40%, poboljšana komunikacija, a informisanost je maksimalna.

            Konjički sport je tradicija i Kragujevcu. Tu su stasavali najbolji džokeji i cilj je da se Konjički klub „Šumadinac“, formiran davne 1889. godine, koje je svoj najveći uspon dostigao pred Drugi svetski rat, rehabilituje, da privuče što veći broj mladih ljudi i stvori uslove za redovan rad i treninge, i kao krunu svog bitisanja, organizuje takmičenja.

            Ne tako davno pudari su bili nezamenljivi čuvari vinograda, usamljenici i šaljivdžije, kozeri i slobodnjaci koji uživaju u onome što im priroda daje. U isto vreme ozbiljni u teranju čvoraka, seoske sirotinje i prkosne dece koja su krala grožđe iz vinograda.

            U vreme poplave raznoraznih kuvara, recepata tradicionalne kuhinje i specijaliteta dalekih destinacija, pojavljuje se knjiga IZBOR život ili životarenje, koja zagovara i objašnjava dobrobiti  raw food ishrane. Reč je o presnoj, sirovoj hrani biljnog porekla koja se termički ne obrađuje. Na ovu temu, autorka Emanuela Kulinović, govorila je 25. oktobra, studentima  Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment - FIMEK, Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.

            Gljivarsko društvo „Ljubomir Vuksanović Barle“ obeležilo je značajan jubilej - četvrt veka postojanja, na „25. Izložbi gljiva“, jednoj od najomiljenijih manifestacija, kako među lokalnim stanovništvom, tako i ljubiteljima gljiva iz cele Srbije, pa i šire.

            Fruška gora lepa je, rajska sama po sebi. Sa srednjovekovnim blagom, ukusom starine, vinarijama i po nekim salašem, pruža širok dijapazon mogućnosti za razvoj turizma. Tamo je sve lagano, postojano i beleži se vekovima. Sa pogledom na Novo Hopovo (XV vek), manastir sa crkvom svetog Nikole, po svojoj arhitektonskoj vrednosti najznačajniji je sakralni objekat svoje epohe na ovim prostorima, iz kojeg kao da posmatra Dositej i podseća na bogatstvo i lepotu našeg jezika i naš zadatak da ga sačuvamo.

            U Vojvodini je opšte prihvaćeno mišljenje da svi putevi u raj vode preko stomaka. Možda je tako i u drugim krajevima, ali za ovo imamo dokaz, i to u dugoj tradiciji turističko-gastronomskih manifestacija, koje se reflektuju u sve većem kvalitetu ponude i interesovanju publike. Zlatni kotlići i takmičenja u pripremi ribljih paprikaša na severu, ribljih čorbi u daljem toku Dunava, ali i na Tisi, Jegrički, na jezeru u Kikindi i Bačkom Jarku..., su najmnogobrojniji. Što nije ni čudo pored toliko voda.

            Da se od davnina razmišljalo o tome šta se unosi u organizam, potvrđuju kulinarski recepti iz vremena pre Hrista, i reči grčkog filozofa i lekara Hipokrata da „hrana mora da bude lek, a lek hrana“. Mari Antuan Karem (1784 -1833), jedan od najpoznatijih „slavnih Chef-ova“, sa titulom „kralja kuvara i kuvar kraljeva”, napisao je i „L’Art culinare moderne“ - koji se smatra modernom kuvarskom Biblijom. Kolika je važnost ove profesije govore i reči irskog dramaturga, pisaca, vegeterijanaca, nobelovca, oskarovca - Džordž Bernard Šoa da „ništa nije zanimljivije za čitanje od dobrog kuvara“, jer dobar kuvar nije samo zbirka recepata, već kulturnog, istorijskog identiteta jednog naroda, jedne zemlje. To je direktno podrazumevalo da biti Chef znači biti pisac - intelektualac, istraživač, naučnik i umetnik. Tek kada je pred vama pun tanjir shvatite da imate pravo umetničko delo, koje za razliku od klasičnih, ima i dimenziju ukusa i mirisa.