Entuzijazam istraživača, ogromno znanje iz poznavanja prirode, neposrednost u komunikaciji sa lokalnim stanovništvom, neki su od elemenata ovih pustolova, šumskih vilenjaka i alpinista u isto vreme, iliti jednom rečju gljivara, koji rado obilaze manje poznate lokalitete diljem naše zemlje.

           U Srbiji se porodica nekada okupljala oko ognjišta i veriga, koje su u starim seoskim kućama držale kotao što visi nad ognjištem. Na centralnom mestu domaćinske kuće danas je takođe sto, trpeza, sofra, ili sovra - kako kažu u podkopaoničkom kraju, odakle je i mlada 32. godine stara Ana Karanović, diplomirani biolog, meštanka sela Rudnica, opština Raška. Za nju, sovra je najbolji pokazatelj gostoprimstva, umešnosti, znanja domaćina. U njenom kraju, gost, komšija, prijatelj postavlja se u čelo stola, a na sovru se stavlja sve najbolje što se u kući nađe. Kao na izložbi. Na hvalu i ponos vrednih domaćica.

            Da su gljivari veliki entuzijasti, a šetnja gljivarskim stazama životni stil, potvrđuju i aktivnosi Mikološko-gljivarski savez Srbije (MGSS) koji, uz poštovanje preporuka, sprovode po planu sve svoje aktivnosti. Ovogodišnji kalendar izložbi, programa edukacija, popisa gljiva i dr., realizovani su na zadovoljstvo svih gljivarskih društava, kojih trenutno u okviru MGSS ima 23, za par dana 24, a poslata je prisupna dokumentacija za prijem u Savez još dva društva.

           U Šušari, malom selu u srcu Deliblatske peščare, nalazi se jedini privatni Muzej telefona u Vojvodini, možda i celoj Srbiji. Njega je osmislio bivši telefonista Laslo Jereš, celog života prikupljajući što rashodovane, što na buvljacima kupljene aparate, i došao do 85 eksponata, telefona i centralica, koji danas čine ovu nesvakidašnju zbirku, malo blago iz samih početaka komunikacije na daljinu.

           Aksiom da je rad stvorio čoveka, koji su oci marksističke filozofije uspeli da prošvercuju čovečanstvu, a ono im delimično poverovalo, u najmanju ruku je sporan. Istina će biti da je čovek stvorio različite delatnosti kako bi ispoljio svoju kreativnost, preoblikovao stvarnost, prilagodio je svojim vizijama. Doduše, u tome se malo i zaigrao. Ali, nećemo o tome.

            Ograđuje se od zvanja novinar, jer za to nije učio škole, a dobro poznavanje čoveka iz naroda, jer je i sam takav, smatra razlogom za uspeh i popularnost u svom radu.

            YOUropean week je jedna od najvažnijih konferencija u EU za studente. YOUropean
week datira iz 2018. godine sa ciljem organizovanja simulacija Evropskog parlamenta u Briselu. YOUropean week je vrlo poseban događaj koji su napravili studenti. Cilj same simulacije je međusobno upoznavanje studenata iz cele Evrope i da doprinese da EU postane pristupačnija. Glavni cilj je da se podigne svest studenata o Evropskoj uniji. U tom smislu, organizovanje parlamentarne simulacije za studente omogućava da se studenti upoznaju sa funkcionisanjem Evropskog parlamenta i drugih evropskih institucija.

           Posmatrati golubove kako se uzdižu u visine ili slušati njihovo gugutanje vrhunac je uživanja svakog golubara. Kažu da su od svih ljubitelja, golubari svojim ljubimcima najprivrženiji. A i ptice njima, zahvaljujući nepogrešivoj vremenskoj i prostornoj percepciji. I pamćenju. Prirodna staništa, stenovite obronke planina, veoma davno golubovi su zamenili krovovima, strehama, tavanima i približili se čoveku. Veruje se da su to prve ptice koje je čovek pripitomio. U bublijskoj priči o velikom potopu, pre toga u sumerskom Epu o Gilgamešu, golub je imao ulogu glasnika. Zabeleženo je da su Staroegipćani gajili golubove 3000 godina pre nove ere, da su u antičkoj Grčkoj prenosili rezultate sa Olimpijskih igara. Kao prenosioce poruka koristio ih je i Džingis Kan. Tokom oba svetska rata SAD je u svojim redovima imao 200.000 golubova-poštara. Najpoznatija je bila Cher Ami, heroina iz Prvog svetskog rata, koja je za svog kratkog života (1918-19), zahvaljujući uspešno obavljenom zadatku, poruci koju je prenela, spasila oko 200 vojnika.

           Specifičan status žene u manjim mestima u Srbiji sve više pobuđuje pažnju i zavist. Pre svega žena iz urbanih sredina, sklonih da vide samo onu praktičnu, funkcionalnu stranu vezanu za vreme provedeno sa porodicom, decom, bez svakodnevne žurbe i napetosti, čineći život prihvatljivijim i privlačnijim. Pri tom, zanemarujući infrastrukturne prepreke, nedostatak kulturnih događaja, smanjenu mogućnost zapošljavanja, a pre svega količinu svakodnevnih poslova, oko okućnica, bašti, neretko i njiva, domaćih životinja i sl., standardnih obaveza svake žene na selu.

            Aktivnosti žena iz manjih sredina spremnih da menjaju svoju ulogu u porodici, zajednici i društvu uopšte, ne štedeći svoje znanje, veštine i vreme, ispunjenje svojih ciljeva deceniju - deceniju i po unazad nalaze u udruživanju. Ideja „svako selo - jedno udruženje“ nije zaživela svugde, a i tamo gde su ona osnovana, nisu uvek imala kapacitet da opstanu. Međutim, ona koja su svojim programima i uz pomoć projekata uspela da opravdaju svoju egzistenciju, postala su veoma važna kako sa aspekta žena, tako i zajednice kojoj pripadaju, a aktivnosti koje sprovode pokazale su punu zrelost i odgovornost za pozitivne promene.