U vojsci su davali ritam pri marševima, a po naseljima čitali proglase i vesti uvek na najprometnijim mestima udarajući palicama u doboš, da bi privukli pažnju građana. Bili su to dobošari, javni objavljivači, telali, vrlo bitni u vreme kada ni novina, ni radija, a kamoli televizora, nije bilo. Sećenje na ove „poštare“ i danas čuva Vladeta Sudarski iz Novog Bečeja. Igra sudbine je htela da ovaj glumac amater i reditelj sa stažom od 40 godina, član folklornog ansambla „Bećarac“ bezmalo deceniju, punu popularnost stekne i bude upamćen po ulozi dobošara, koju s ponosom „igra“. Videćete ga kako najavljuje uglavnom manifestacije, seoske događaje, ali se pojavljuje i kao takmičar na Festivalu dobošara „Daje se na znanje" u Čoki, manifestaciji koja čuva sećanje na kulturno-istorijske vrednosti vezane za pojam dobošarenja.

            Etno sela rasuta širom Srbije, pružaju specifičan način odmora oslonjen na tradicionalan, domaćinski ambijent starog srpskog sela, domaću hranu, ljubazne domaćine i smeštaj prilagođen potrebama današnjeg gosta.

            Društvo agrarnih novinara - DAN sa sedištem u Novom Sadu osnovano je maja 2003. godine. Cilj osnivanja je da novinari iz čitave države, kao naši članovi, budu lakše i organizovanije izvorno informisani o zbivanjima u agraru kod nas i u svetu, kako bi blagovremeno, istinito, celovito i stručno informisali javnost. Članovi DAN-a, u velikom broju bili su agronomi zaposleni u štampi, na radiju i televiziji i pisali su na srpskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom i slovačkom jeziku. Dobitnici su većeg broja priznanja od institucija u agraru i novinarskih asocijacija.

    Lagun(a), plitak morski rukavac odvojen sprudovima i peščanim prevlakama, koji se prvobitno odnosio na vode oko Venecije, sada i na obodu Banje Koviljače (Loznica). Za razliku od drugih, ova laguna dodiruje uzavrle drinske vode, na početku rukavca koji tek u neko doba godine, zaustavi svoj tok i otkriva ostrvo dužine 200-300 metara. Živopisno, romantično-privlačno za one koji umeju da posmatraju prirodu. I da joj se dive.

            Kafane su mesta koja na razne načine personalizuju jednu varoš, grad: od lokacije, kockastih stonjaka i „kafanskih“ čaša, skrivenih bašti, do ljudi koji u nju svraćaju, borave, izmenjuju svoja razmišljanja, ili „leče“ od bolesti spoljnjeg sveta. Kafane su za neke čudesne i magične, nadahnjujuće, za druge pogubne. Za neke utočišta. Nedodirljive za one koji nisu uspeli da proniknu u njenu suštinu.

            Vidljivi napredak sa početkom novog milenijuma, paralelan sa osnivanjem turističkih organizacija, vodećih promotera turističkih programa od lokalnog i nacionalnog značaja, kao i rad turističkih poslenika, još uvek Srbiju nije stavio u red evropskih turističkih destinacija povišene tražnje.

            Položaj žena danas još uvek nije izjednačen u ovom turbulentnom svetu. Njih se uglavnom setimo početkom marta u susret njihovom međunarodnom prazniku… a pažnju zaslužuju svih 365 dana, svake godine! Budući da žene i dalje vode borbu za svoj položaj, kreatorka Dobrica Stojanović odlučila je da 16. marta u Vinariji Helvecija 1880 u Vršcu organizuje reviju pod nazivom “Žena, majka, kraljica i boginja" kao podršku ženama širom sveta - da nisu same i da se njihova vrednost svakodnevno ceni!

            Na razmeđi srpskog i rumunskog, u prostornom, kulturološkom, jezičkom i svakom drugom smislu, za Danu Niculescu iz Temišvara je velika prednost koja je obeležila njen život. Dugogodišnji novinar Banater Zeitung-a iz Temišvara, i profesionalno i personalno više je nego upućena u prilike sa obe strane granice, što joj daje mogućnost da realno proceni društvena kretanja, razvoj u različitim oblastima u obe zemlje.

            Aleksandra Rosić student prve godine Pravnog fakulteta za privedu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, jedna je od onih koja je školske 2022/23. postignutim rezultatima u dosadašnjem školovanju zaslužila stipendiju Fakulteta koji priprema buduće pravnike, advokate i sudije.
            - Oduvek sam želela da studiram pravo, i dve godine pre nego što sam upisala Univerzitet Privredna akademija, na osnovu preporuka imala sam odluku da studiram baš ovde. Za stipendiju sam blagovremeno saznala kao đak opšteg smera Gimnazije „Svetozar Marković“ u Novom Sadu, i pošto sam završila sa odličnim prosekom, kvalifikovala sam se za dobijanja stipendije, koju sam na kraju i ostvarila - objašnjava Aleksandra Rosić.

            Period studiranja, kao i svako drugo životno doba, nosi sa sobom razna iskustva. Na putu dugom nekoliko godina, postoje stepenice koje uvek kreću od one prve. Uz svaku se mora popeti, jer nosi različita znanja i veštine za obavljanje različitih poslova, i sve bitno za formiranje jedinke kao celovite ličnosti.