Sive, išarane, zapuštene fasade pojedinih objekata, pa čak i celih kvartova, na putu su da postanu prošlost. Umetnici iz čitavog sveta oslikavanjem površina pokušavaju da osmisle novi stajling ulicama „oblačeći“ ih u nove odore boja, ideja sa porukama.

            Svet je postao takvo mesto da su određene granice potrebne kako bi se održao mir u njemu. Ljudska je priroda ta koja nas tera da istražujemo više od onoga što vidimo, u želji za nečim većim. Pravila su postavljena tako da se ipak držimo u liniji normale koja je pred nama; ona su tu s razlogom i to je u potpunosti u redu; ono što nije u redu je to što se moramo boriti sami za sebe. Moramo se boriti za prava koja su nam od samog početka već trebala biti data bez ikakvog uslova. Nije smela postojati linija koja će nas deliti dugi niz godina. Poput pečata na našim leđima kako bi bili označeni onim što smemo ili ne smemo činiti. Ljudski rad i njegovo pravo na to predstavlja veoma široko postavljenu kategoriju o kojoj se dugo godina diskutovalo, ipak, tužna je činjenica da su naša prava usvojena tek hiljadu devetsto četrdeset osme godine. Svet u kome živimo bio bi mnogo slobodnije mesto kada se takvo pravo ne bi moralo usvajati, već da ono postoji unutar nas samih bez razloga da mi previše govorimo o njemu.

           Život nije odlaženje i vraćanje već traganje za smislom, ciljem, za samim sobom. To potvrđuje Dragana Ristić, ing. prehrambene tehnologije, devojka koja je tražeći sebe pronašla sebe u vinarstvu, i posle pet godina kao enolog smederevske vinarije „Jeremić“ i sezone provedene u istom svojsvu na ostrvu Vis, odlučila se za dalje traganje, kroz usavršavanje do potpunog ostvarenja. Jer, „vinski ratnici“ ne odvajaju život od posla, već žive taj posao:

            Kultna emisija posvećena poljoprivredi i selu - OTKOS, dinamične forme (prilog - studio - gost), jedinstvenim i neposrednim pristupom, kao i analizama aktuelnih problema, svake subote ulazi u domove poljoprivrednika širom Srbije, i ne samo poljoprivrednika. Njen autor, Slaviša Dabižljević, radeći sa istim entuzijazmom i bez kompromisa od 2000. godine, postao je sinonim posvećenosti i iskrenosti u novinarstvu.

            Neverovatna je linija puta jednog čoveka u njegovom stvaralačkom nadahnuću. Zlatko Pajić iz Smedereva, avio inženjer, ostvaren na nekoliko poslova u različitim domaćim i stranim firmama, veliki zaljubljenik u izradu maketa aviona, godine 1991., iz pieteta prema ocu počinje sa izradom maketa brodova, u čemu istrajava do danas.

            Okončanje radova na novom objektu za preradu mesa, u sastavu Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju bili su povod da mr Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) sa kolegama i agrarni novinari u četvrtak, 31. marta. obiđu ovo reprezentativno zdanje najsavremenije u Srbiji, a verovatno i u regionu. Objekat će biti pušten u rad u toku iduće nedelje, po dobijanju zvaničnog rešenja za početak rada.

            Otvorenim, argumentovanim, energičnim je put koji su naučnice Srbije trasirale, svesne svoje kompetentnosti i učinka u raznim naučnim oblastima poslednjih decenija, pa i tokom poznate istorije. U cilju unapređenja pozicije naučnica, žena i devojaka u nauci, u novembru 2021. godine, na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu osnovano je Udruženje naučnica Srbije – SRNA. Ceo proces pokrenule su dr Sanja Podunavac Kuzmanović, redovna profesorica, na katedri za primenjene i inženjerske hemije - predsednica Udruženja, dr Jovana Grahovac, vanredna profesorica, zamenica šefa katedre za bioptehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo - potpredsednica Udruženja i Ivana Pajčin, naučna saradnica na katedri za biotenologiju i farmaceutsko inženjerstvo– suosnivačica SRNA, sve sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

            Nenadomestiva uloga žena u porodici i poslovima u kući i oko nje, pre svega vezana za žene na selu, te nerazumevanje za njihove potrebe aktivnog delovanja u lokalnoj zajednici i šire, prisutna odvajkada, i danas je aktuelna. Na njihov statusa poslednjih deset godina pozitivno je uticalo udruživanje žena. One su svojim zajedničkim radom uspele da koliko- toliko materijalizuju svoje vekovno umeće i učine ga vidljivijim.

            U decembru prošle godine, na prvoj edukativnoj agrarnoj konferenciji „Poljoprivrednik nove generacije“, u organizaciji Zavičajnog društva „Fruškogorje“, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, mladi poljoprivrednik Dušan Radanović iz Čuruga našao se među deset dobitnika obog priznanja.

         Ništa više nije kao nekad, ali snalazimo se. I idemo dalje. Jači, preduzimljiviji u iznalaženju novijeg, drugačijeg koncepta. Kada se nešto oduzme, red je da se drugo doda. Tako je bilo i tako će biti. Da se otme vremenu i zaboravu, da se stvore osnove za dospele generacije. I one koje dolaze iza njih.