U Vojvodini je opšte prihvaćeno mišljenje da svi putevi u raj vode preko stomaka. Možda je tako i u drugim krajevima, ali za ovo imamo dokaz, i to u dugoj tradiciji turističko-gastronomskih manifestacija, koje se reflektuju u sve većem kvalitetu ponude i interesovanju publike. Zlatni kotlići i takmičenja u pripremi ribljih paprikaša na severu, ribljih čorbi u daljem toku Dunava, ali i na Tisi, Jegrički, na jezeru u Kikindi i Bačkom Jarku..., su najmnogobrojniji. Što nije ni čudo pored toliko voda.

            Da se od davnina razmišljalo o tome šta se unosi u organizam, potvrđuju kulinarski recepti iz vremena pre Hrista, i reči grčkog filozofa i lekara Hipokrata da „hrana mora da bude lek, a lek hrana“. Mari Antuan Karem (1784 -1833), jedan od najpoznatijih „slavnih Chef-ova“, sa titulom „kralja kuvara i kuvar kraljeva”, napisao je i „L’Art culinare moderne“ - koji se smatra modernom kuvarskom Biblijom. Kolika je važnost ove profesije govore i reči irskog dramaturga, pisaca, vegeterijanaca, nobelovca, oskarovca - Džordž Bernard Šoa da „ništa nije zanimljivije za čitanje od dobrog kuvara“, jer dobar kuvar nije samo zbirka recepata, već kulturnog, istorijskog identiteta jednog naroda, jedne zemlje. To je direktno podrazumevalo da biti Chef znači biti pisac - intelektualac, istraživač, naučnik i umetnik. Tek kada je pred vama pun tanjir shvatite da imate pravo umetničko delo, koje za razliku od klasičnih, ima i dimenziju ukusa i mirisa.

         Poljoprivredno gazdinstvo „Savić“ iz Boljevaca, Opština Surčin, proizvodnjom sira se bavi od 2017. godine, kada je registrovano gazdinstvo, a proizvodnja sira dobila oblike, i danas prepoznatljive na tržištu. Bez prethodnog znanja i ikakvog iskustva, Karolina Savić je, kako bi pomogla svojoj ćerki Katarini, sklonoj bronhitisu i upali pluća, da pojača imunitet i predupredi bolest, donela odluku o kupovini jedne koze. Nedugo zatim nabavljeno je još pet i životinje su trajno dobile značajno mesto u njihovom domaćinstvu.

            Cubo porodica se širi geometrijskom progresijom. Nakon osmog „Cubo fest-a“, odražnog prvog vikenda septembra, Cubo Concept Bar & Restaurant, situiran u neposrednoj blizini Sunčanog keja i jedinstvenog novosadskog kupališta Štrand, za sugrađane i goste Novog Sada, pripremio je artistički spektakl. Jer, suština odabirane hrane, vina i muzike, onoga što Cubo ima u svojoj ponudi, je umetnost. Zadovoljstvo velikog broja gostiju koji svake godine učestvuju u kreiranju menija i vinske karte ovog restorana to potvrđuje.

            Osim što su svojim pojavljivanjem uneli osveženje na V „Gastro Srem“ u Staroj Pazovi, doneli još lepote i dobrog raspoloženja, mladi kuvari u svojim blistavo belim uniformama, u želji da saopšte nešto novo, privukli su znatiželju svih prisutnih.

            Za slavu se zna - slavi se tri dana i niko ne sme da napusti domaćine dok ne pruđu ta tri dana. A slava u Novom Bečeju - Velika Gospojina, i ove godine obilovala je događanjima za svakoga.

            Aleksandar Šovljanski, lubeničar iz Đurđeva, opština Žabalj, sin Miloša Šovljanskog, lubeničara i inženjera poljoprivrede, takođe iz Đurđeva, nastavljač je dve stotina godina starog porodičnog posla - uzgoja lubenica. Ovaj domaćin, poslednjih 15 godina baziran isključivo na prodaji krajnjem kupcu, u ponudi ima 10-tak vrsta lubenica i 7 - 8 vrsta dinja. I dok su najpoznatije stare sorte: vukovarsku, mramorku, negotinku i somoborsku, zamenili hibridne, među dinjama se nađe i po neka stara sorta, zahtevnija za uzgoj, manje otporna i manjeg prinosa, koja budi nostalgiju na vreme prošlo, od kojeg proizvođači nemaju hasne.

            Neobična priča iz Đurđeva o jedinoj za sada destileriji za proizvodnju viskija u Srbiji  - „Two Doves“, iznova i iznova budi znatiželju o piću koje istorijski nije vezano za ovaj, naš prostor.

            Iako je viteštvo duboko ukorenjeno u prošlost srpskog naroda, vitezovi vina su na srpskoj vinskoj sceni ozvaničili svoje prisustvo tek početkom XXI veka. Iako mladi, a možda baš zbog toga, danas su upravo oni najuporniji, sveprisutni branioci viteškog kodeksa.

            Salaši su paorske kuće molovanih zidova išaranih raznim mustrama, o koje su okačeni oslikani tanjiri i „kuvarice“ sa obaveznim porukama. Uske staze od pažljivo poslaganih ciglica vode do ambara, staja, čardaka. I đerma u sred dvorišta. Šarovi laju na sve i svašta, najviše na mačiće koje se lenjo šunjaju dvorištem. A oko svega zemlja, rodna i plodna.