Svesni smo da se svet u kom živimo svakodnevno suočava sa mnogobrojnim ekološkim izazovima. Jedan od aktuelnih problema je sve veća količina otpada. To je jedan od razloga zašto linearna ekonomija, koja se zasniva na principu "uzmi, iskoristi, odbaci", više nije održiva opcija. Prelazak na cirkularnu ekonomiju, koja promoviše ponovnu upotrebu i reciklažu materijala, predstavlja ključ za održivu budućnost.

            Nemerljiv je značaj poseta predstavnika stranih zemlja, posebno ambasadora nekoj vaspitno obrazovnoj instituciji. Poseta ambasadora stranih zemalja Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu uobičajena je praksa koja se poštuje. Od samog osnivanja, 2000 godine Univerzitet neguje ovu paksu i saradnju upravo kroz posete ambasadora stranih zemalja u Srbiji, pre svega na dobrobit studenata, koji od relevantnih izvora mogu da čuju, nauče i u budućnosti planiraju mogući oblik saradnje. Razgovori, dogovori, preliminarni ugovori o saradnji u oblasti naučno-istraživa;kog rada kroz mobilnost studenata i nastavnika, a sve to kroz učešće u bilateralnim projektima, samo su neki od značajnih benefita ovih poseta gostujućih ambasadora.

            Balint Juhas, predsednik Skupštine AP Vojvodine i dugogodinji član AER-a (Assembly of Europeon Regions), Skupštine evropskih regija - suorganizatora Regionalnog biznis foruma govoreći na otvaranju VII Regionalnog poslovnog foruma zahvalio se PKV i predsedniku, gospodinu Vladimiru Gaku, istakavši da je ovo partnerstvo iniciralo organizaciju ovog biznis foruma, jednog od najkonkretnijih i najuspšenijih događaja koji se organizuju uz podršku AER-a, a u kojoj ove godine učestvuje više od 20 zemalja, 180 učesnika, što svakako potvrđuju negov značaj.

            Uz prisustvo više od 180 učesnika iz 20 zemalja sveta u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) počeo je VII Regionalni poslovni forum koji će u intervalu od 20. novembra do 06 decembra 2024. i sa akcentom na poljoprivredno - prehrambenim i metalo-prerađivačkim industrijama, te informativnim i komunikacionim tehnologijama razmeniti primere dobre prakse razvoja u ovim oblastima.

            Zastupljenost žena u biznisu danas daleko nadmašuje njihov broj od pre samo nekoliko godina i ima tendenciju daljeg rasta. Međutim, i dalje su brojni izazovi sa kojima se susreću žene u biznisu, poput uverenja da je preduzetništvo rezervisano za muškarce, ali i sumnji u vlastite mogućnosti i sposobnosti, nedostatka finansijskih sredstava za ulaganje, još uvek dominantne uloge žene - ćerke, majke, domaćice, supruge…. Kako bi prevazišle neke (sve) od ovih limitirajućih fatora, klub „Biznis na štilama“ u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine (PKV) četvrtu godinu za redom, na Međunarodni dan ženskog preduzetništva organizuje konferenciju na temu umrežavanja, subvencija, konkursa, edukacija, međusobne saradnje.

Gomilanje plastičnog otpada postao je globalni problem koji zahteva hitne mere. Stoga su mnoge zemlje u svetu, uvele različite zakone i propise kako bi ograničile upotrebu plastike i podstakle adekvatne načine zbrinjavanja i upravljanja nastalim plastičnim otpadom. Najšeće prihvaćen način upravljanja ambalažnim otpadom pa i plastičnim jeste reciklaža. Međutim, reciklaža sama po sebi nije dovoljna da reši problem plastičnog otpada. Proizvodnja plastike podrazumeva i upotrebu nafte, neobnovljivog izvora, čije se zalihe neminovno i ubrzano troše. Zbog toga se sve više pažnje posvećuje pronalaženju alternativnih izvora novih, biorazgradivih materijala koji mogu zameniti konvencionalnu plastiku. Upotrebom ovih materijala, višestruko se rešava ekološki problem upotrebe plastike. Naime, upotrebom biorazgradivih materijala dobijenih iz altrenativih izvora, rešava se problem prekomerne upotrebe nafte kao sirovine, a takođe se valorizuju nusproizvodi različitih indurstija primenom kao sirovina za proizvodnju biorazgradivih materijala. Takođe, ovi materijali su podložni biološkoj razgradnji od strane nekih mikroorganizama, nakon čega ne zaostaje plastični otpad, već ga mikroorganizmi konvertuju u vodu i biomasu.

Emisije o kuvanju su veoma popularne i doprinele su popularnosti gastronomije.  Upoznavanje sa raznim gastronomskim kulturama i tradicijama navelo je mnoge da bar jednom kažu: „Nema šanse da se to jede“ ili „Ne bih ti ja to probao/la“. U našem okruženju ovakva reakcija je česta na jela od morskih plodova. Na primer, "crappit heid" se pravi od riblje glave bakalara, punjene zobi i ribljom jetrom, a kuva se u morskoj vodi. "Maguro no Medama" su oči tune pripremljene na razne načine, dok fugu riba, koja može biti smrtonosna zbog toksičnog tetrodotoksina, zahteva posebnu pripremu. Geografski i kulturološki posmatrano, ova jela su daleko od nas. Međutim, evo prilike da se zapitate da li biste konzumirali nešto nesvakidašnje i invazivno što živi blizu vas. Radi se o bodljobradom raku (Faxonius limosus) u Dunavu. On je identifikovan kao ekološki problem i spada u invazivnu vrstu jer ugrožava autohtonog raka i druge vodene organizme.  Uključivanje ovog raka u ishranu moglo bi pomoći u rešavanju tog problema.

            Prof. dr Jelena Vapa Tankosić, rukovodilac projekta, prodekan za saradnju sa privredom, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, na javnoj debati na temu „Evropske održive vrednosti u poljoprivredi i proces pridruživanja (poglavlje 11)", u okviru budućeg otvaranja poglavlja 11, istakla je važnost evropske poljoprivredne politike za zemlje članice EU i da je korišćenje sredstava Evropskog poljoprivrednog fonda sa budžetom od preko 350 milijardi evra bio jedan od osnovnih motiva njihovog pridruživanja.

            Prof. dr Branko Markoski, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost svoje obraćanje prisutnim učesnicima okruglog stola na temu „Evropske održive vrednosti u poljoprivredi i proces pridruživanja (poglavlje 11)", održanom u četvrtak, 14. novembra, u amfiteatru Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIME) Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, započeo je citirajući Džordža Čampana: “Da bi bio dobar učitelj, moraš i sam stalno učiti”, naglašavajući sam cilj ovog okupljanja u formi dijaloga, rasprave sa ciljem implementacije evrospsih vrednosti održivosti u srpskoj poljoprivredi posebno u kontekstu poglavlja 11 u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji predstavljaju jedan od ključnih elemenata na putu Srbije u EU.

            Okruglim stolom - javnom debatom pod nazivom „Evropske održive vrednosti u poljoprivredi i proces pridruživanja (poglavlje 11)", održan u četvrtak, 14. novembra, u amfiteatru Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu okončan je poslednji deo sveobuhvatnog projeta „Evropske održive vrednosti u zajedničkoj poljoprivrednoj politici" u trajanju od tri godine (od 2022). U tom periodu svake godine održano je po šest specijalističkih kurseva, kao i seminar „Studentska debata“, istraživački projekat, završno sa okruglim stolom posle čega će rezultati projeta biti objavljeni u posebnoj publikaciji.