Ono što je dugo najavljivano, počelo je da se ostvarjuje. Mesec dana pre početka četrnaestog (a ako se računa i onaj nulti, petnaestog) EXIT-a na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, 11. juna, održan je jednodnevni rock&roll koncert - Rock@EXIT na kojem su nastupili: Queens of the Stone Age, Partibrejkersi, Eyesburn, Ritam nereda i Repetitor. Samo dva dana posle EXIT-a (10-13. jul), festival nastavlja svoju avanturu Sea Dance festivalom na plaži Jaz kod Budve (15-17. jul).

Tačno mesec dana pre početka EXIT festivala – najvećeg festivala u regionu, u predvečerje 11. juna 2014. godine, održana je EXIT Adventure, jednodnevni rock&roll koncert - Rock@EXIT, na kojem su nastupili headlineri Queens of the Stone Age, i zajedno sa njima, zvezde naše rock scene i predstavnici tvrđeg zvuka: Partibrejkersi, Eyesburn, Ritam nereda i Repetitor. Tako je sa Rock@EXIT bio svojevrsno zagrevanje za ono šta nas čeka od 10-13. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Samo četiri dana posle uspešno održanog koncerta na desetom Bean Fest-u u Temerinu, rock grupa Van Gogh i Zvonimir Đukić Đule opet su došli u naš kraj. Ovoga puta razlog je promocija novog albuma “Neumeren u svemu” , knjige “Tragovi prošlosti – stereografija”, novi spot i letnji koncerti.

Zvonimir Đukić Đule i njegova grupa Van Gogh uveličali su rok veče na upravo završenom Bean festivalu – Temerinskoj pasuljijadi, gde su njihovi obožavaoci prvi u Srbiji imali priliku da čuju pesme sa najnovijeg albuma “Neumeren u svemu”.

Na zatvaranju 34. NOMUS-a, Rita Kinka je uz pratnju Vojvođanskog simfonijskog koncerta kojim diriguje Berislav Skenderović, izvela delo srpskog savremenog kompozitora Aleksandra Simića “Zodijak”, 12 karakternih znakova za klavir i orkestar. Delo su pratili snimci iz svemira koje je načinila NASA i koja je dala ekskluzivno pravo za njihovo korišćenje za ovu priliku. Projekat nazvan Odiseja u svemiru, kojem je Rita Kinka dala poseban ton, samo je još jedan iskorak u njenom muzičkom istraživačkom pohodu. Njenim sigurnim i nadahnutim nastupom, učinila je da ovo delo dopre do srca publike, koja je vrlo emotivno pozdravila njen nastup. Ni prvi ni poslednji put.

Na ovogodišnjem NOMUS-u, Aleksandar Madžar se predstavio programom koji se retko može čuti.
-Što se tiče Prokofjeva, ja sam hteo da izvedem Drugi klavirski koncert, a onda sam gledao i taj prvi, koji je znatno kraći i koji se retko izvodi. Sa maestrom Bojanom Suđićem došli smo na ideju da prvi koncert izvedemo umesto uvertire - objasnio je Aleksandar Madžar “Veče Prokofjeva” koje je naišlo na izuzetno topao prijem kod Novosađana.

Posle četiri godine nastupio je u Novom Sadu na NOMUS-u i tom prilikom u dvo i po časovnom muziciranju oduševio prepunu Sinagogu, izveo dela Beethovena, Wagnera, Rahmanjinova, i u svom aranžmanu četvrtu verziju simfnijske poeme „Noć na golom brdu“ Modesta Musorgskog, posle čega su usledila tri bisa. Bilo bi ih još više da gro publike nije žurio na kocert „princeze džeza“ Azize Mustafe Zadeh u SNP-u.

Drugog dana Novosadskih muzičkih svečanosti, 25. aprila u Svečanoj sali gradske kuće nastupio je VIENNA BRAHMS TRIO (Austrija). Uz violinistu Borisa Kušnira (Boris Kuschnir) i violončelistu Orfea Mandozija (Orfei Mandozzi), nastupila je umetnica
Jasminka STANČUL, klavir, svojevremeno student Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja nakon pobede na Internacionalnom pijanističkom konkursu “Betoven” (1989), živi i stvara u Beču.

Sinoć su koncertom u Sinagogi, na veličanstven način završene 34. Novosadske muzičke svečanosti - NOMUS 2014. Delom srpskog autora Aleksandra Simića „Zodijak” - 12 karakternih znakova za klavir i orkestar, u srpskom premijernom izvođenju naše poznate pijanistkinje Rite Kinke uz pratnju Vojvođanskog simfonijskog orkestra, pod dirigentskim vođstvom Berislava Skenderovića, te snimcima iz svemira koje je načinila NASA i koja je dala ekskluzivno pravo za njihovo korišćenje za ovu priliku, u prvom delu koncerta i delom R. Štrausa „Tako je govorio Zaratustra“ u drugom delu, zatvoren je krug započet šest dana ranije, nastupom Beogradske filharmonije pod umetničkim vođstvom violiniste Dmitrija Sitkoveckog.

Od oktobra 2009. godine tango je postao deo svetske kulturne baštine zaslugom generacija tango muzičara, kompozitora, plesača i ostalih tango stvaralaca, pre svih onih najvećih - gitariste Carlosa Gardela i bandeoniste Astora Piazzolle. Tango je ples koji se vezuje za ljubav, strast i Buenas Aires, a vreme od 1920. do 1940. bilo je zlatno doba tanga. Brojni iseljenici iz Evrope doprineli su neverovatnoj popularnosti ovog plesa i u Evropi, gde ga prihvataju viši slojevi društva.