Dušan Štulić, nutricionista i gastronom, profesor i mentor na Visokoj hotelijerskoj školi strukovnih studija u Beogradu i sudija World Association of Chefs Societies (WACS), u svojsvtu arbitra, redovan je učesnik Balkanskog takmičenja u pripremi jela ispod sača Sačijada - Stražilovo, koje sedmu godinu početkom juna organizuje „Magazina vikendica“ i „Udruženja vlasnika vikendica i salaša“ iz Novog Sada.

            Raznovrsnošću i kvalitetom svojih sireva Srbija se polako približava krugu zemalja poznatih po njihovoj proizvodnji. Najpoznatijim sirevima iz Srbije - Pirotskom kačkavalju, Šarskom siru i najkontraverznijem Pule, siru od magarećeg mleka iz SRP „Zasavica“, pridružio se sir GORSKI, iz fruškogorskog sela Jazak. Njegov kreator Ljiljana Mojić, radoznala da sazna mesto svojih sireva u svetskim okvirima, uzorke šalje na najprestižnije svetsko takmičenje - Cheese World Awards 2017/18 u London, gde Gorski zreli sir osvaja bronzu i pored brojnih odličja Novosadskog sajma, koja su mu obezbedila mesto na domaćem tržištu, dospeva i na svetsku mapu sireva (World Chesse Map).

         Ogromni prirodni resursi Republike Srbije za razvoj pčelarstva realan su osnov daljeg razvoja ove privredne grane. Godinama unazad med je jedan od najtraženijih proizvoda sa oznakom „made in Serbia“. U toku prošle, 2020. godine zabeležen je izvez od 2.701 tone meda, u vrednosti od 13.096.000 evra, odnosno rast od 46% u odnosu na prethodnu 2019..

            Projekat pod nazivom „Staro i nestalo voće Srbije“ autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, pokrenut je iz potrebe zaustavljanja procesa nestajanja starog voća na tlu Republike Srbije. Rezultati istraživanja sakupljani od doba Nemanjića i prvih sačuvanih zapisa o voću na našem tlu, što nikako ne znači da ga nije bilo i ranije, konsultujući literaturu, a pre svega obilazeći terene i neposrednim kontaktom sa ljudima koji dugo pamte, široj javnosti saopšteni su putem izložbi, dečijih radionica, kataloga. I svuda je publika bila vrlo zainteresovana i reagovala emotivno.

            Radikalizacija promene strukture poljoprivredne proizvodnje započeta početkomn trećeg milenijuma, u Srbiji je dočekana sa nevericom. Obrazac zemlje ratara oboren je pred činjenicom da u vreme savremenih kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji 70 - 75% poljoprivrednih gazdinstava obrađuje površine do pet hektara. Pod ovakvim uslovima realna dobit može da se postigne jedino intentzivnim zasadom. Danas su voćarstvo, vinogradarstvo, zajedno sa povrtarstvom svetle tačke razvoja poljoprivrede u Srbiji i po rečima dr Zorana Keserovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jednim od najvećih autoriteta iz oblasti voćarstva u zemlji, to je jedan od pravaca nacionalne poljoprivrede, uključujući podršku porodičnog biznisa, malim i srednjim preduzećima i udruživanje.

            Proizvodnja povrća je dugoročan i profitabilan porodični komercijalan posao. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi tokom cele godine u baštama, njivama i u različitim tipovima zaštićenog prostora.
            O iskorišćenim mogućnostima i onima koje nisu, za veću proizvodnju povrtarskih kultura na teritoriji Republike Srbije i strategiji daljeg razvoja, razgovarali smo sa prof. dr Žarkom Ilinom, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vrhunskim autoritetom u oblasti povrtarstva. Njegovi odgovori su podrazumevali naša pitanja.

            Sir, za čije prisustvo zvanična istorija ima dokaz njegove upotrebe 5.000 godina u nazad, danas je neizostavni sastojak najpoznatijih kuhinja sveta. Razne vrste od preko 2.000 sirova, koliko ih ima u svetu, ne samo da „popravljaju“ ukus jelima, već čine poseban gastronomski doživljaj, što su Francuzi, nosioci zaštite porekla za preko 300 vrsta sireva, u praksi razvili do savršenstva.

            Godine 2009. ustanovljen je svetski Dan čokolade. Svakog 07. jula je dan sećanja kada je pre pola milenijuma čokolada započela svoj pohod na Evropu.

            Mada je osnovna sirovina za kačamak kukuruzno brašno, a za palentu kukuruzni griz, smatraju ih za isto jelo. U regionu se osim ova dva termina koristi i mamaljuga, žganci, pura, mada među njima postoje razlike i u odabiru sastojaka, i u načinu pripreme. Iako je to tradicionalno jelo, posebno vezano za Istočnu Srbiju, gde se koristi kao posno jelo, najčešće uz mleko, sa sirom, kajmakom i slaninom,  njegova zemlja porekla je severna Italija. Ova zemlja je od palente napravila brend i do danas zadržala primat, kada je u pitanju njena proizvodnja i inovacije u njenoj pripremi, upotrebi dodavanjem široke palete ukusa.

            Za priču o vinu - piću Bogova, neizbežno je vršačko vinogorje imajući u vidu viševekovnu vinsku tradiciju ovoga kraja. Vršačko vinogorje se nalazi u severoistočnom delu Južnobanatskog rejona, na obroncima Vršačkih planina. Obuhvata Vršac, Veliko Središte, Guduricu, Markovac, Malo Središte, Mesić, Jablanku, Sočicu I, Sočicu II, Kuštilj, Vojvodince i Stražu.