Mada su mnogi pokušavali, niko nikada do kraja nije otkrio metafiziku slatkiša, njihov uticaj na raspoloženje koje izaziva sjaj u očima i osmeh. Kažu da devet od deset ljudi priznaju da uživaju u konzumiranju poslastica, dok deseti uvek laže.

            Bitno se najesti dobre hrane. Mapa mesta u kojima se od novembra do februara, u Vojvodini održavaju svinjokolji, disnotori, ili disnatori po banatski, je sve popunjenija. Jedno od najatraktinijih mesta za ovu manifestaciju, koju ovde nazivaju zabijačka, odnosno Salašarski svinjokolj, je Salaš 137 na Čeneju, od pre dve decenije, možda i začetnik ovakve prakse.

            Ovo je priča o složnom radu i zajedničkim ciljevima porodice Mannoni, koja je od čivara stada - pastira, tokom jednog veka prerasla u vrhunskog proizvođača Pecorino sireva.     Prisustvo nesvakidašnjem događaju „Grandi Formaggi Sardi Dal 1927“ (Veliki sirevi Sardinije od 1927.), u restoranu Korpa Deli Market& Bistro (Veselina Masleše 2, Novi Sad) bila je privilegija jer, u centru je bio biznis porodice Mannoni, koji je svaka od pet prethodnih generacija kumulativno nadograđivala, i danas je jedan od perspektive razvoja ovog kraja. Pre svega kvalitetom 35 vrsta PECORINO sireva od čistog ovčjeg mleka. U preradi 12 miliona litara mleka od autohtone rase sardijske ovce, na godišnjem nivou, učestvuje 50 radnika, koji na tradicionalan način, ručno, proizvode „jedan od najboljih sireva od ovčjeg mleka u celoj Italiji, izrazito orašastog mirisa, delikatnim zemljanim ukusima i beskonačno malim mrljama krustala soli, Pecorino Sardo je velkovima simbol Sardinije - i to s razlogom“.

            Pored brojnih specifičnosti prostora dinamične kulture i prošlosti koja seže do samih početaka ove civilizacije, sasvim je neopravdano da Vojvodina nije u žiži svetskih trendova, kao što je gastronomija. Kako bi ispravili taj propust, Turistička organizacija Vojvodine, uz podršku Pokrajinske vlade i Privredne komore Vojvodine, pokrenula je gastro-turističku kapmanju: Vojvođanski ručak - Neodoljivi ukusi ravnice.

            Raskoš gastro ponude Čarde Aqua Doria sastoji se u sveobuhvatnosti namirnica, njihovoj smeloj kombinaciji, izuzetnom ukusu, uz veliki trud majstora kihinje da sve to i vrhunski izgleda, a zašto je to tako, objašnjenje je jednostavno. Smeštena na obali Dunava, i nazivom čarda, orijentisana je na riblje specijalitete, ali na granici Bačke i Srema, Novog Sada i Petrovaradina, jelovnik se širi, a obaveza ispunjenja „jela sa terena“ podrazumeva.

            „Pre i posle jela, treba dobro jesti“ poruka je jedinstvenog svojezičnog (srp.-engl,) kuvara: „Ukusi Deliblatske peščare - Gastronomsko nasleđe“ (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2022). Sve što jedan turista iz Vojvodine i Srbije, treba da zna, vidi, doživi, a vezano je za Deliblatsku peščaru, nalazi se na 130 bogato ilustrovanih strana, i sa tekstom koji podstiče na pakovanje i kretanje na put ka ovoj destinaciji.

            Na Salašu 137 na Čeneju, održana je jubilarna deseta po redu Regionalna konferencija posvećena hrani i vinu „Food Talk“ pod sloganom „Ono si šta jedeš“. Konferenciju je organizovalo Udruženje građana The Best Fest uz medijsku podršku kompanije Color Media Communications i partnersku podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Grada Novog Sada - Gradske uprave za privredu, kompanije Imlek i Gold drink sa brendom VODAVODA I Gorki list.

            Leskovac je grad sa najvećim brojem brendiranih proizvoda - četiri na nacionalnom nivou potvrđena od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije... Pored LESKOVAČKOG DOMAĆEG AJVARA, LESKOVAČKOG ROŠTILJ MESA i LESKOVAČKE SPŽE, u završnoj fazi je zaštita LESKOVAČKE LJUTENICE, tu je i preko 70 drugih proizvoda sa oznakom geografskog porekla na nacionalnom nivou, i iz dana u dan ih je sve više. Od drugih, LESKOVAČKI AJVAR se izdvaja kao jedinstven brend - nosilac međunarodne zaštite, potvrđene Lisabonskim sporazumom o međunarodnoj zaštiti imena porekla proizvoda, uz još dva proizvoda iz Republike Srbije: aromatizovano vino „Bermet“ i Homoljski med.

            U mnogim kulturama suncokret je smatran simbolom Boga Sunca. Čitav milenijum pre nove ere američki Indijanci su ga koristili u ishrani, mleli njegove semenke u brašno, dodavali u hleb i pravili ulje. Za njih je suncokret bio simbol svetlosti i plodnosti, a njegova boja oličenje vitalnosti i energije. Početkom XVI veka suncokret su iz Perua i Meksika u Evropu doneli španski misionari, a prvi cvetovi suncokreta su procvetali u madridskim botaničkim baštama kao ukrasne biljke. Godine 1830. u južnom delu Rusije, u Saratovu prvi put je u ovom delu sveta iz semena suncokreta isceđeno ulje.

            Prilikom okupljanja agro novinara u Kanjiži povodom predstavljanja projekta regenerativne poljoprivrede kompanija Nestlé je uključila lokalne proizvođače povrća, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i njegovog ekosistema. U ime podrške, tokom ove i prošle godine kompanija Nestlé je, početnom investicijom vrednom 140.000 švajcarskih franaka, uložila u procese proizvodnje dva najveća lokalna dobavljača, kompanije: Telek Paprika i Geneza.