Susret dvojice nepopravljivih ljubitelja roštilja, generalno kuvanja u prirodi, Petera Hajdua i Romea Karanovića, na Wild West Fest on Fire barbiquea i musice - na jezeru Zbilje, nedaleko od Ljubljane, od poznanika načinio je prijatelje. Nakon susreta na slovenačkom festivalu ista strast za roštiljem i kuhinjom na otvorenom preselila se i u Srbiju, pre svega Novi Sad i njegovu okolinu. Paralelno poznavanje srpske i slovenačke gastro scene kvalifikovalo je Petera Hajdua za učešće na I Kongresu: Gastronomske manifestacije Balkana -značaj i mogućnosti, održanom krajem marta na Stražilovu (Sremski Karlovci), u organizaciji Romea Karanovića, člana UO Kulinarske federacije Srbije, zagovornika koncepta Kuhinja na otvorenom i predsednika Udruženja vlasnika vikendica i salaša.

            U okviru realizacije projekta „Podrška konkurentnosti i razvoju turizma u regionu Braničevo-Podunavlje“, pokrenutog sa ciljem unapređenja konkurentnosti regionalne turističke privrede i podrške razvoju sektora turizma u celini, u nekoliko centara Srbije upriličena je promocija gastronomske manifestacije regionalnog brenda „Lokalni zalogaj“ ponudom gastronomskih specijaliteta Braničeva i Podunavlja. Ova manifestacija je pokazala koliko su „zalogaji“ na ovoj destinaciji drugačiji od onih u ostatku Srbije, istovremeno koliko se o njima malo zna, izazvala je ne malo interesovanje.

            Ako vam je dosadilo da jedete jedno te isto, zašto ne obogatite svoj meni ukusima nekog drugog kraja? Drugačije je neretko i pozitivno-iznenađujuće, a provociranjem nove senzacije proizvedene nepoznatim iskustvom poseban je izazov i poziv na nastavak gastro avanture.

    Perjanica očuvanja autohtonih biljnih vrsta u Srbiji Futoški kupus prošao je trnovit put od autohtonog do brenda koji je prešao granice naše zemlje. Uspešno, zahvaljujući pregaocima okupljenim u „Udruženje proizvođača i prerađivača Futoškog kupusa i Futoškog kiselog kupusa“ (2007), koji su već maja 2008. izvojevali prvu pobedu, zaštitu oznake geografskog porekla. 2012., Futoški kupus je postao prvi u Srbiji nosilac kontrolne markice oznake geografskog porekla, potvrda da je pravi, originalni Futoški sveži i kiseli kupus srpski brend i mogućnost da se predstavi na svetskom tržištu. Pojavljivanje na prestižnim međunarodnim sajmovima hrane, odličnim marketingom, sveprisustvom, postignuta je njegova prepoznatljivost na tržištu nekolicine evropskih zemalja. Njegov primer pokušali su mnogi da slede, neki su u tome i uspeli.

            Za povrtare u proizvodnom, ekonomskom i tržišnom smislu, nezgodne i mračne godine su prošlost, a zadruge i poljoprivredna gazdinstva koja se bave povrtarstvom, primer su uspešnosti i modernizacije. O stanju i izazovima u sektoru povrtarstva govorio je dr Žarko Ilin, redovni profesor na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta Novi Sad, učesnik Okruglog stola pod nazivom „Stanje i izazovi poljoprivrede i stanje u zadrugarstvu“, u okviru Treće škole zadrugarstva, održane sredinom oktobra u ZZ „Zadrugar” iz Bača, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV). Tom prilikom profesor je izneo svoje viđenje i perspektive razvoja povrtarske proizvodnje u domenu svojih ingerencija.

            Čuruška radionica za izradu sira „Farmer“ nudi ukusne sireve od prvoklasnog mleka: gauda, parmezan, mocarela, halumi, rolovani sir, meke sireve, sitan sir... Ovo ugledno poljoprivredno gazdinstvo primer je kako ulaganje u sopstveno znanje, radom i trudom može započeti ili nadograditi postojeći biznis i ostvariti vrednost i otvoriti novu perspektivu.

            Udruženja ugostitelja i turističkih poslenika „Zoran Mirašević“ Niš (UUTP) svoju svestranu aktivnost usmerava ka promociji turističkih vrednosti i gastronomske ponude juga Srbije, obogaćujući je, čineći je poželjnom destinacijom. U južnim delovima naše zemlje se uvek jelo dobro, ukusno i obimno. Da bi se turistima ponudio jedinstven kvalitet, od namirnica do usluge, pobrinulo se UUTP, koje aktivno radi na popularizaciji struke, unapređenju i promociji turizma i izvornih vrednosti destinacije, te stvaranju uslova za aktiviranje ugostiteljskih i turističkih resursa na teritoriji grada Niša i regiona.

            Niški region, koji obuhvata Nišavski, Pirotski i Toplički okrug, slovi za mesto gde se jedu najbolji hleb i peciva. Niški burek pak nosi epitet veličanstvenog i ukusom neprevaziđenog. Majstorstvo niških pekara je sigurno jedan od bitnih faktora za tu odrednicu, kao i mesto grada na raskrsnici puteva i uticaja. Jedan od najvažnijih je sirovina, zapravo sir sa kojeg se ne „skida“ kajmak, po čemu su poznati proizvođači iz užičkog, rudničkog, kruševačkog i čačanskog kraja, ali ne i Niša.

            Jedan od pravih bisera na niski zanatskih proizvoda koji su Lozničani posvojili kao vrhunski proizvod je pekara, poslastičarnica, restoran „Perla“, Radaljac Company d. o. o., koja je kvalitetom svojih proizvoda postavila visoke standarde u ovoj delatnosti.

            Mada su mnogi pokušavali, niko nikada do kraja nije otkrio metafiziku slatkiša, njihov uticaj na raspoloženje koje izaziva sjaj u očima i osmeh. Kažu da devet od deset ljudi priznaju da uživaju u konzumiranju poslastica, dok deseti uvek laže.