Perjanica očuvanja autohtonih biljnih vrsta u Srbiji Futoški kupus prošao je trnovit put od autohtonog do brenda koji je prešao granice naše zemlje. Uspešno, zahvaljujući pregaocima okupljenim u „Udruženje proizvođača i prerađivača Futoškog kupusa i Futoškog kiselog kupusa“ (2007), koji su već maja 2008. izvojevali prvu pobedu, zaštitu oznake geografskog porekla. 2012., Futoški kupus je postao prvi u Srbiji nosilac kontrolne markice oznake geografskog porekla, potvrda da je pravi, originalni Futoški sveži i kiseli kupus srpski brend i mogućnost da se predstavi na svetskom tržištu. Pojavljivanje na prestižnim međunarodnim sajmovima hrane, odličnim marketingom, sveprisustvom, postignuta je njegova prepoznatljivost na tržištu nekolicine evropskih zemalja. Njegov primer pokušali su mnogi da slede, neki su u tome i uspeli.

            Za povrtare u proizvodnom, ekonomskom i tržišnom smislu, nezgodne i mračne godine su prošlost, a zadruge i poljoprivredna gazdinstva koja se bave povrtarstvom, primer su uspešnosti i modernizacije. O stanju i izazovima u sektoru povrtarstva govorio je dr Žarko Ilin, redovni profesor na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta Novi Sad, učesnik Okruglog stola pod nazivom „Stanje i izazovi poljoprivrede i stanje u zadrugarstvu“, u okviru Treće škole zadrugarstva, održane sredinom oktobra u ZZ „Zadrugar” iz Bača, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV). Tom prilikom profesor je izneo svoje viđenje i perspektive razvoja povrtarske proizvodnje u domenu svojih ingerencija.

            Čuruška radionica za izradu sira „Farmer“ nudi ukusne sireve od prvoklasnog mleka: gauda, parmezan, mocarela, halumi, rolovani sir, meke sireve, sitan sir... Ovo ugledno poljoprivredno gazdinstvo primer je kako ulaganje u sopstveno znanje, radom i trudom može započeti ili nadograditi postojeći biznis i ostvariti vrednost i otvoriti novu perspektivu.

            Udruženja ugostitelja i turističkih poslenika „Zoran Mirašević“ Niš (UUTP) svoju svestranu aktivnost usmerava ka promociji turističkih vrednosti i gastronomske ponude juga Srbije, obogaćujući je, čineći je poželjnom destinacijom. U južnim delovima naše zemlje se uvek jelo dobro, ukusno i obimno. Da bi se turistima ponudio jedinstven kvalitet, od namirnica do usluge, pobrinulo se UUTP, koje aktivno radi na popularizaciji struke, unapređenju i promociji turizma i izvornih vrednosti destinacije, te stvaranju uslova za aktiviranje ugostiteljskih i turističkih resursa na teritoriji grada Niša i regiona.

            Niški region, koji obuhvata Nišavski, Pirotski i Toplički okrug, slovi za mesto gde se jedu najbolji hleb i peciva. Niški burek pak nosi epitet veličanstvenog i ukusom neprevaziđenog. Majstorstvo niških pekara je sigurno jedan od bitnih faktora za tu odrednicu, kao i mesto grada na raskrsnici puteva i uticaja. Jedan od najvažnijih je sirovina, zapravo sir sa kojeg se ne „skida“ kajmak, po čemu su poznati proizvođači iz užičkog, rudničkog, kruševačkog i čačanskog kraja, ali ne i Niša.

            Jedan od pravih bisera na niski zanatskih proizvoda koji su Lozničani posvojili kao vrhunski proizvod je pekara, poslastičarnica, restoran „Perla“, Radaljac Company d. o. o., koja je kvalitetom svojih proizvoda postavila visoke standarde u ovoj delatnosti.

            Mada su mnogi pokušavali, niko nikada do kraja nije otkrio metafiziku slatkiša, njihov uticaj na raspoloženje koje izaziva sjaj u očima i osmeh. Kažu da devet od deset ljudi priznaju da uživaju u konzumiranju poslastica, dok deseti uvek laže.

            Bitno se najesti dobre hrane. Mapa mesta u kojima se od novembra do februara, u Vojvodini održavaju svinjokolji, disnotori, ili disnatori po banatski, je sve popunjenija. Jedno od najatraktinijih mesta za ovu manifestaciju, koju ovde nazivaju zabijačka, odnosno Salašarski svinjokolj, je Salaš 137 na Čeneju, od pre dve decenije, možda i začetnik ovakve prakse.

            Ovo je priča o složnom radu i zajedničkim ciljevima porodice Mannoni, koja je od čivara stada - pastira, tokom jednog veka prerasla u vrhunskog proizvođača Pecorino sireva.     Prisustvo nesvakidašnjem događaju „Grandi Formaggi Sardi Dal 1927“ (Veliki sirevi Sardinije od 1927.), u restoranu Korpa Deli Market& Bistro (Veselina Masleše 2, Novi Sad) bila je privilegija jer, u centru je bio biznis porodice Mannoni, koji je svaka od pet prethodnih generacija kumulativno nadograđivala, i danas je jedan od perspektive razvoja ovog kraja. Pre svega kvalitetom 35 vrsta PECORINO sireva od čistog ovčjeg mleka. U preradi 12 miliona litara mleka od autohtone rase sardijske ovce, na godišnjem nivou, učestvuje 50 radnika, koji na tradicionalan način, ručno, proizvode „jedan od najboljih sireva od ovčjeg mleka u celoj Italiji, izrazito orašastog mirisa, delikatnim zemljanim ukusima i beskonačno malim mrljama krustala soli, Pecorino Sardo je velkovima simbol Sardinije - i to s razlogom“.

            Pored brojnih specifičnosti prostora dinamične kulture i prošlosti koja seže do samih početaka ove civilizacije, sasvim je neopravdano da Vojvodina nije u žiži svetskih trendova, kao što je gastronomija. Kako bi ispravili taj propust, Turistička organizacija Vojvodine, uz podršku Pokrajinske vlade i Privredne komore Vojvodine, pokrenula je gastro-turističku kapmanju: Vojvođanski ručak - Neodoljivi ukusi ravnice.