Jednom umetnik, uvek umetnik.
Dovoljno je reći Janoš Mesaroš da se pred vašim očima stvore slike nebeskih konja, ogromnih bundeva, ambara prepunih kukuruza nekog izmaštanog vojvođanskog salaša, odakle je, iz Novog Bečeja, i potekao.

Sve je počelo serijalom kratkih kulinarskih emisija Televizije Zagreb sa mladim kuvarom, Stevom Karapandžom, voditeljem Oliverom Mlakarom i njihovim gostima. Emisija je emitovana počev od 1974. godine, svakog četvrtka u terminu 19:10, pre „Dnevnika“.

Emotivnim govorom zahvalnosti i oduševljenja, supervizor Serbia Fashion Week-a Marcellous L. Jones, zatvorio je u nedelju, 10. aprila 2016. godine, još jedan uspešan festival mode, koji će ostati upamćen po neverovatnim kolekcijama Bate Spasojevića, Eymeric Francois-a, Marije Šabić, Ane Vasiljević, Mladena Milivojevića Barona, JSP..., 70 prelepih manekenki i zgodnih manekena, dobroj atmosferi, glamuroznom ambijentu, rekordnom broju posetilaca, medija, 200 volontera, radu brojnog SFW tima na čelu sa direktorkom Svetlanom Horvat.
U vreme 6. SFW-a održani su brojni sastanci, seminari, pokrenuta je priča o Fasion Film Festivalu. Kako kaže direktorka SFW, gospođa Svetlana Horvat, šta god da se počinje jako je bitno da ljudi shvate o čemu se radi.

Odgovor na pitanje da li je Vinston Čerčil, srpskog porekla moćićete da saznate na pomociji knjige gospođe Dragoslave Koprivice - „Kralj Milan i lejdi Čerčil“ (Pešić i sinovi, 2015.), koja će biti održana 12. aprila u Čitaonici Gradske bibiloteke (Dunavska 1) u Novom Sadu sa početkom u 19:00.

Nova knjiga publiciste Branislava Gulana i ekonomiste Milorada Stamenovića, za koju su recenziju napisali prof. dr Oskar Kovač i prof. dr Sreten Puzović, uredio Radovan Vlahović, u izdanju Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu, ugledala je svetlost dana. Autori su u knjizi obradili ekonomsko stanje u zemlji uz analizu FOREX tržišta.

Za kultnu emisiju RTV Vojvodine „5kazanje“ koja se prikazuje dvanaest godina mnogi kažu da ne bi ni postojala da nije njenog autora, Bore Otića, rodom iz Đurđeva, koji tako dobro razume mentalitet Vojvodine i Vojvođana. Prošle, 2015., Bora Otić je u knjizi „Šorom, sredom“ (Prometej, Novi Sad) ispričao 37 priča o ljudima, događajima, naravima i navikama Bačvana, Banaćana i po kojeg Sremca, o stvarnim (ali ne malim) ljudima i istorijskim činjenicama i njihovim sudbinama. Ne može se ništa bolje i lepše izmisliti od onoga što život namesti. Sve priče počinju od jedne ideje na koju se „lepi“ hiljade asocijacija koje funkcionalno objašnjavaju suštinu početne ideje. Ponekad pisac i odluta, ali onda se vrati i pokaže da ništa slučajno nije spomenuto, i da se sve, poput puzzle uklapa u ono što je želeo da kaže i što je bila početna zamisao. Kod njega su reči kao slike. Umeju da izmame po neki osmeh i po neku suzu.

Drago Lorbek, kapelnik vojne muzike, oženio je Meri Polemis, rođenu Engleskinju i upravnicu Doma za ratnu siročad u Vranju 1932. godine. Godinu dana kasnije Lorbek dobija prekomandu za Vršac, na mesto nastavnika Vojne muzičke škole. U Vršcu se 14. septembra rađa njihov sin jedinac, Josip – Pepi. Već 1936. Drago je opet kapelnik, ali ovog puta u hrvatskom Karlovcu, tada velikom garnizonu Jugoslovenske kraljevske vojske.

Prošle, 2015. godine, Ljubomir Ljuba Manasijević obeležio je 25 godina kako svojom pesmom i glasom oplemenjuje mesta na kojima dostojanstveno pronosi srpski duh.
Ljuba Manasijević, pevač, kompozitor i tekstopisac, rođen u Beogradu, prvu patriotsku pesmu "Slobodo" napisao je 1979. godine nagoveštavajući čitav niz pesama u nacionalnom duhu. Pesmu "Vostani Serbije" komponovao je 1989. godine. Od 1991. godine započinje koncertno izvođenje autorske muzike, pisane na stihove srpskih nacionalnih i patriotskih pesama, i putuje po Srbiji, srpskim zemljama i gostuje kod Srba u rasejanju. Od 1993. godine nastupa kao „srpski melod i pojac“ sa Srpskim teatrom beseda, čiji je osnivač zajedno sa Momirom Bradićem, doajenom Kruševačkog i srpskog glumišta.

Vera Kovač Vitkai, vokalni solista RTV Novi Sad, profesor solo pevanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, primadona Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, stalni gost operskih kuća u Beogradu i Ljubljani, nastupala je na scenama Italije, Nemačke, Francuske, Egipta, Mađarske, Iraka.

Dana 8. februara obeležena je 182. godišnjica od rođenja velikog ruskog hemičara Dmitrija Mendeljejeva. Dvanaest dana ranije, najveći živi hemičar u regionu, ali i šire, akademik prof. dr Marko Todorović, postao je kandidat za Nobelovu nagradu iz hemije. Inicijativa je došla od Ruske akademije nauka još 2011. godine, kada je bio njihov gost i održao niz predavanja na kojima je izneo novu viziju Mendeljejevog periodnog sistema, dao mogućnost njegovog građenja, elektronsku građu svih 118 hemijskih elemenata, načinio neprekidnu doslednost hemijskih elemenata, što je za budućnost hemije i uopšte nemerljiv doprinos.