- Mislim da smo blagosloveni i istorijom i geografijom i da ne postoji mesto koje na pola sata avionom ima sve - i ski centar, i rivijeru, banju, arheološko nalazište i nacionalni park ili park prirode sa značajnim biodiverzitetom biljnih i životinjskih vrsta. Autentično, raznoliko, ukusno, posebno izraženo u vreme neke od 4.000 manifestacija organizovanih širom Srbije. I nije sve sjajno. Infrastruktura, sanitarni čvorovi, higijenski deo…, može i mora da se poprave, ali taj osećaj kada se vratiš sa festivala, kada ti je srce puno a ljudi gostojubivi, je najveća vrednost različitih događaja koje najčešće nazivamo manifestacijama - izjavio je Robert Čoban, majstor pisane reči, hedonista, koji je svoje bogato iskustvo, znanje i kontakte, između ostalog uložio u organizaciju Novosadskog Oktoberfest-a, jedinstvenog u našoj zemlji događaja, naslonjenog na bavarsku tradiciju.

             Moda u hrani jednaka je modi u oblačenju, gde nije presudan samo komad (koji se nosi), već i uživanje i zadovoljstvo načinom na koji se to radi. Drugim rečima, efekat zadovoljstva koje izaziva neko jelo, piće, usluga, ambijent, atmosfera…, nagrada je i za kreatore doživljaja i za uživaoce, korisnike istog.

            Obnavljanjem velike, tragične priče o srpskim borcima u Kajmakčalanskoj bici, koju je inicirala Biljana Marčeta, TA “Magelan” Novi Sad, u vreme obeležavanja stogodišnjice od završetka Velikog rata, 2018., kada je na Kajmakčalan dovela grupu od 240 potomaka i poštovalaca srpskih vojnika i dobrovoljaca, učesnicika u bitkama na Kajmakčalanu.

“Uvek je vreme za čaj…” - reči koje je Šeširdžija uputio Alisi “iz zemlje čuda” (Lujs Kerol), a treći put potvrdilo druženje u hotelu Prezident**** na Paliću, na Sretenje, 15. februara, uz prisustvo najvećeg broja iskusnih čajoljubaca, uživaoca u ovom čarobnom napitku.

            Najveći vinarski i vinogradarski praznik svetitelja Božijeg - Svetog Trifuna, obeležava se 14. februara širom pravoslavnog sveta. Sveti Trifun je zaštitnik kome se vinari i vinogradari mole punim srcem za zdrav i obiman rod, i dobro vino. Ova tradicija vuče korene iz verovanjau posebne moćiSv.Trifunada zaštiti vinograde od bolesti i loše berbe.
            Iako je obred ovim povodom u suštini vrlo sličan, vinari i vinogradari, u zavisnosti iz kog su kraja, dodali su izvesne specifičnosti.

            Čaj, kafa i kakao stigli su u London iste 1652. godine, iako ga u Lisabonu nalazimo već 1550-te. Do 1829. u Evropu su godišnje uvoženi milioni kilograma čaja, isključivo iz Kantona (na južnoj obali Kine), potom izvoženi širom sveta. Više od polovine izvozili su Englezi. Procenjuje se da je u Velikoj Britaniji trošeno oko 14 miliona kilograma čaja godišnje. Uprkos tadašnjoj visokoj ceni, čaj su širom Britanije pili svi koji su mogli da ga priušte. Uzgoj i sušenje čaja iz Kine proširio se na Japan, Tajvan i Javu, kasnije na Indiju i Šri Lanku. Poput Japanaca, Evropljani su pripremu čaja smatrali ceremonijom. Tu je bila kipuća voda koja ne sme predugo da vri, posebno zagrejana posuda, vreme potapanja, sipanje. Čaj se polako pijuckao iz porcelanskih šoljica, čime je popularnost ovog napitka uticala na proizvodnju porcelana. Za razliku od Evropljana, Kinezi čaj nisu pili iz šoljica sa drškom. Bilo je besmisleno piti kineski čaj najvišeg kvaliteta prevruć, pošto je ukus najintentizviji na temperaturi nekoliko stepeni višoj od temperature tela, i tada drška nije bila potrebna.

            U početku beše riječ i riječ bješe u Boga, i Bog biješe riječ (Jevanđelje po Jovanu 1:1, Daničić, Karadžić)). Sve reči sastavljene su od 30 znakova, kojima se da opisati čitav svemir, beskraj i sve u njemu. Rečima, glasno izgovorenim mislima, izražavaju se odnosi, osećanja… Radost i bol… Nema beznačajnih reči. Iza svake stoji istina, ili odsustvo iste.

         - Sajmovi su mesta gde upoznajemo nove ljude u našoj branši. Mesta na kojima stičemo neiscrpnu energiju i nove ideje za biznis. Sajmovi su mesta za učenje koji kroz razgovore sa kolegama nude korisne informacije, koje bi mogle biti presudne za odluku da li ili ne ići u nekom pravcu.

            Punim kapacitetom završava se popis gljiva Kopaonika, i već je otpočeo rad na popisu gljiva Golije. Cilj je da se u što skorije vreme dođe do približnog broja vrsta gljiva na teritoriji naše zemlje, koje zbog svoje brojnosti i raznolikosti ispunjavaju različite niše u prirodi i od velike su važnosti za ekosistem i ljude.

         Gljivarenje ili radoznalost, strast, ljubav za ceo život. I čar i zaraza, jedistven doživljaj terena, nalazak gljive i prepoznati je ili otkriti neku novu. Uživati i diviti se obliku njenog šešira, šare na stručku, njenom mirisu.
            - I zašto taj pozitivan naboj ne osetiti u umi i druženju uz jedinstvene primere kreativnosti prirode - kaže Sunčica Jović, učiteljica iz Vlasotinca, predsednik GD „Runica“ i nakon četiri godine na mestu potpredsednika, od septembra ove godine predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS).