U svečanom salonu Skupštine grada Kragujevca, u sredu, 3.12.2014. godine, potpisani su Ugovori o dodeli grantova za podsticaj razvoja seoskog turizma sa pet domaćina koji se ovim poslom već bave ili su tokom ove godine kategorisali domaćinstva.
Podsticajna sredstva će dobiti domaćini Ivan Dimitrijević iz sela Drača, Svetlana Cvetković iz Petrovca, Siniša Dimović iz Velikih Pčelica, Jelena Pavlović iz Vlakče i Milomir Cicić iz Stragara. Sa njima je u ime grada Kragujevca ugovor potpisao Dalibor Jekić, član Gradskog veća za privredu.

Salaš koji nosi ime po ukrasu muškog lica, koji je proslavio mnoge kicoše - Brkin salaš, nalazi se na starom putu za Suboticu, nedaleko od aerodroma Čenej, na svega 10 km od autoputa Beograd-Subotica, i samo 17 km od centra Novog Sada.

Seosko turističko domaćinstvo “Virića Vodenica” je ovogodišnji dobitnik priznanja “Zlatni bor” za najuređenije seosko domaćinstvo, koje svake godine tradicionalno dodeljuje Turistička organizacija Zlatibora. "Virića Vodenica" nalazi se u zlatiborskom selu Mušvete, 10 km udaljenom od centra Zlatibora. Kuća je sagrađena davne 1925. god., a 90-tih je renovirana i pridodate su joj neophodne prostorije. Kuriozitet same kuće je očuvani patos postavljen kada je kuća izgrađena. Virići su posebno ponosni na brojne predmete iz tog perioda koji su u njihovom posedu i krase smeštaj.

Udruženje „Plavi salaš“ na istoimenom salašu u Čeneju, u nedelju, 17 avgusta bilo je domaćin manifestacije „Ukus tradicije i salaša“. Ova dva puta, zbog vremena, odlagana manifestacija, imala je za cilj predstavljanje starih i umetničkih zanata, fijakera i čeza, tamburaša i tamburaške pesme, te starih vojvođanskih jela i pića, kao tradicionalnih vojvođanskih vrednosti.

Reprezentativno zdanje, Kuća Čolovića u selu Mala Vrbica (Stragari), na padinama Rudnika, danas je aposlutni lider seoskog turizma, i to ne samo u Šumadiji, što je potvrđeno nagradom, koje je ovo domaćinstvo dobilo u maju 2012. godine kao „Brend-lider za zasluge u razvoju eko i etno turizma u jugoistočnoj Evropi“.

Opština Novi Bečej je zahvaljujući svom položaju, Specijalnom rezervatu prirode “Slano Kopovo”, Parku prirode „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva, kulturno-istorijskim spomenicima: Muzeju dobrotvora i počasnog člana Matice srpske Vladimira Glavaša-Glavaševa kuća, prvom muzeju starih traktora i parnih mašina na Balkanu “Žeravica” vlasnika Čedomira Žeravice u Novom Miloševu, zavičajnom muzeju Novog Miloševa “Katarka”, ruševinama benediktinske opatije Arača, pokraj Novog Miloševa, te dvorca Gedeona Rohoncija na Bisernom ostrvu, dvorca Sokolac i “kaštilja” porodice Karačonji u Novom Miloševu, uz narastajući manifestacioni turizam, izbila u prvi plan turističke ponude i turističe tražnje.

Salaš porodice Tatić, vrednih poljoprivrednika i dobrih domaćina, nalazi se u srcu Bačke, na obali Velikog bačkog kanala, nadomak živopisnog i tradicijom bogatog sela Turija, ćuvenog po Kobasicijadi ičinjenici da se nalazi praktično na tri vode.

Ulaganje u ponudu turizma poljoprivrednih domaćinstava seljacima se može višestruko vratiti za nekoliko godina, a to Srbiji može da donese nekoliko milijardi evra godišnje. Međutim, o tome još uvek samo pričamo… Jer, dve strateške grane Srbije su poljoprivreda i turizam, ali samo verbalno, jer takvu odluku nije nikada doneo Parlament Srbije. Konkretno, o tome se govori samo u predizbornim kampanjama, kada se obilaze sela i birači!

Analizirajući vojvođanske salaše, njihovu trenutnu situaciju i ponudu specijalnih pekarskih proizvoda, prof . dr Đorđe Psodorov, sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, zaključio je da je ruralni turizam jedan od prioriteta turističkog razvoja u Bačkoj. On predstavlja značajnu komponentu integralnog i održivog razvoja i revitalizacije salaša.

U cilju razvoja i unapređenja ruralnog turizma u Srbiji napravljen je rečnik za seoska domaćinstva „Da se razumemo“. Sam rečnik je napravljen kao jednostavno sredstvo pomoću koga će se domaćini uspešnije i efikasnije sporazumevati sa inostranim gostima koji borave u ruralnim područjima Srbije.