Kada se spomene Palić pre svega se pomisli na na dobru muziku, tamburaše, na dobru hranu, vina sa peska, mnogima je asocijacija lepo uređen zoološki vrt, a sve više i salaši. Tipičan primer za to je magično privlačni Etno park Majkin salaš, koji ove godine obeležava vredan jubilej, 15. godina rada.

Salaš 137 je tipičan vojvođanski salaš u mestu Čenej, udaljen desetak kilometara od Novog Sada, starim putem prema Subotici. Ovde vreme kao da je stalo, pa ćete imati priliku da upoznate drugačiji način života. Mirna i opuštena atmosfera će vas vratiti u prošla vremena, ali vam od pogodnosti savremenog doba ništa neće nedostajati. Možete svratiti na piće ili ručak i uživati u retro restoranu ili njegovoj bašti. Usluga je odlična, a cene primerene.

Salašarski život je miran, ali zahtevan i traži vredne ljude, jer posla ima na pretek. Tu se posao nikada ne završava, jedino se na kraju dana prekida, da bi se sutra nastavio. Mnogi su od takvog načina života pobegli u grad, a danas se iz grada vraćaju, jer taj i takav život ima svojih prednosti.

Na južnim padinama Fruške gore, u blizini Iriga, u mestu Neradin, imena keltskog porekla, koje u prevodu znači „gospodar grada”, na šest kilometara od Iriga, situiran je Perkov salaš, začetnik seoskog turizma ovog kraja.
Da li je 1999. godine to bila dalekovidost, intuicija ili preduzetnički duh, tek zaštitni znak salaša, Nikola Ivanić je pokrenuo ideju korišćenja tradicionalnog domaćinstava u turističke svrhe. Istorija samog salaša seže u davnu 1717. godinu, kada je daleki predak Ivanićevih, Perko, na putu iz stare Srbije sjahao na ove prostore, pa je i salaš poneo njegovo ime.

U lazarevačkoj opštini, na samom kraju sela Trbušnica, između Lazarevca (12 km) i Aranđelovca (20 km), nalazi se etno selo Babina reka. Građeno je u poslednjih deset godina, a otvoreno je pre dve godine.

Jedan od prvih salaša sa severa Bačke, Etno park „Majkin salaš“ uspeo je da se nametne kao vodeći i kao jedan od onih koji diktira standarde. Uređen je na bački, vojvođanski način sa mnogo ličnog stila i ukusa, ukratko, jedinstveno, salašarski. Etno park „Majkin salaš“ se prostire na površini od 30 hektara, od čega je 15 hektara pod zasadom jabuke. Od te jabuke proizvodi se rakija i vino, kao i ajvar, njihov specijalitet, kojem se za razliku od svih ostalih ajvara uz papriku dodaje najzdravija voćka na svetu – rajska jabuka. Pored voćnjaka, na imanju se nalazi smeštajni objekat „Cvetni salaš“, sa 15 soba, bazenom na otvorenom, galerijom slika, ergelom konja i ponija "Maestoso"...

Peti konzorcijum Upravnog odbora članova Međunarodnog projekta SY_CULTour održava se od 8. do 10. aprila 2013. godine u Novom Sadu. Domaćin ovom skupu je Prirodno matematički fakultet, koji je kao predstavnik zemlje domaćina ugostio predstavnike partnerskih institucija iz pet država: Italije, Grčke, Slovenije, Mađarske i Bugarske.

Gore navedena skraćenica u prevodu znači: “Sinergija kulture i turizma: korišćenje kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima“. Projekat SY_CULTour je počeo 01.03.2011. godine, a završava se 28.02.2014. godine. Na projektu učestvuju partneri iz 6 zemalja (Slovenija-četiri partnera, Italija-tri partnera, Mađarska-dva partnera, Grčka-četiri partnera, Bugarska-dva partnera i Srbija-dva partnera).

Selo Zlakusa zbog mnogo čega, postalo je nezaobilazno mesto u koje sve više svraćaju domaći i inostrani turisti, ne bi li uživali u jedinstvenom ambijentu, čistom vazduhu, gostoprimstvu vrednih domaćina, tradicionalnoj hrani sa ovih prostora, ali i svežoj pastrmki iz 17 obližnjih ribnjaka i kupili čuvenu zlakusku grnčariju - lonce, sačeve, đuvečare, ćupove, činije, ali i figurice, lampe, bokale, ovale, spravljene od gline i mlevenog kalcita. A da će ovo selo sa oko 700 stanovnika, sačuvati svoju autentičnost i tradiciju, ali i pespektivu za budućnost, te da će zadržati mladost da ostane u ovom raju, najavljuje i najnovija marketinška, tj. internet prezentacija Zlakuse.

Karolj Lacković, predsednik saveta Mesne zajednice Bajša na 9. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, predstavio je Bajšu na najlepši mogući način, počevši od istorije mesta, imena, do razvoja turističkih potencijala i sadržaja koje svaki gost, turista, može da pronađe u ovom lepom bačkom mestu.