Ruralni turizam kao sredstvo revitalizacije napuštenih ruralnih oblasti koje obezbeđuje njihovu održivost kroz očuvanje ili stvaranje novih radnih mesta i povećavanju raznolikosti zanimanja ima sve više pristalica. Usredsređen i na očuvanje prirodnih resursa i seoskih zanata kao turističkih atrakcija, osnovni cilj ruralnog turizma je obezbeđivanje dodatne zarade seoskom stanovništvu, u smislu poboljšanja životnog standarda i smanjenja depopulacije i devastacije ruralnih područja.

            Ruralni turizam je specifičan oblik turizma koji podrazumeva učešće turista u svakodnevnim aktivostima, kao što su rad u bašti, briga o životinjama, kuvanje, zanatstvo, zabavu i dr. Oslonjen na dve ključne privredne grane - poljoprivredu i turizam, doprinosi celovitosti identiteta jedne lokalne zajednice i kao takav značajan je faktor održivog razvoja ruralnih područja.

            Nije jedini na prostoru Etno-kompleksa Tršić, ali je jedno od onih mesta koje obavezano treba posetiti. Restoran PROMAJA utopljen u živopisni krajolik najpoznatijeg i najposećenijeg sela u Srbiji - Tršića, pored kojeg (kroz koji) protiče rečica Žeravija, nudi izvanredan užitak u specijalitetima kraja pripremljenih na starinski način.

            Grad Kragujevac je centralni i najveći grad Šumadije, univerzitetski i zdravstveni centar regiona. Njegov rast kao industrijskog centra Srbije definisan je Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 29. marta 1851. godine, kojim se nalaže preseljenje livnice topova iz Beograda u Kragujevac. Kragujevačka Topolivnica nekoliko puta je menjala ime da bi 01. januara 1946. nazvana „Crvena zastava“, koja je uz Mašinsku industriju „Filip Kljajić“, Mesnu industriju „Crvena zvezda“, „22. decembar“, najveću šumadijsku fabriku tekstilne industrije, bila okosnica najvećeg privrednog centra Srbije i jednog od najvećih centara bivše zemlje. Ove fabrike izvozile su širem sveta, a od pogona u kojima je radilo na desetine hiljada ljudi danas su ostali ruinirani objekti. Izuzetak je fabrika automobila koja je prešla u ruke italijanskog Fijata i najnovijom transformacijom proizvodnje od 2.000 zaposlenih, zadržala  500 radnika.

            Poslednjih nekolko godina turisti intenzivnije počinju sa upoznajem sela u Srbiji. Uvrežen stereotip da su sela manje interesantna turistička odredišta, posebno u ravničarskim, vojvođanskim sredinama, pokušavaju da razbiju turističke organizacije osmišljavajući različite programe kojima bi zainteresovali i privukli one radoznale goste, one koji žele nešto više da saznaju, obiđu, nešto novo i drugačije iskuse.

            Da nije kuća sklonih rušenju i travom zaraslih dvorišta, selo Pleš bi mogli nazvati jednim od najbajkovitijih mesta na svetu. Zbog krivudave zlatonosne Rasine bogate potočnom pastrmkom, na kojoj se smenjuju nanizani ribnjaci i restorani; Zbog planina Goča i Željina, ovog drugog do proleća pod snežnom kapom; Zbog fantastičnih, pitoresknih krajolika, gde livade i gajevi poput kakve niske prate obronke planine koja se spušta do reke; zbog blizine manastira Pleš - Svetih besrebrenika Kozme i Damjana iz XIV veka, obnovljenog u dva navrata, 1996. i 2003. godine; zbog pogleda na Grad Koznik, na obroncima Kopaonika, iz druge polovine XIV veka, jednog od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja na području Srbije.

            U njemu stanuje mir koji ne obavezuje na prisustvo onog drugog, noseći u sebi dodatni spokoj nadovezan na prijatnu sigurnost nečijeg prisustva. Zajedničko nebo i tišina koja se lenjo širi poljima. Ponekad se oglasi pevac, psi zalaju, dok magarica Mica bez velikog interesovanja posmatra okolinu. Živina i zečevi, patke i labudovi koji se ogledaju u jezerskoj vodi okruženoj šašom i granama žalosne vrbe koje je dodiruju. Čuje se gugut golubova lepezanera. Nenametljivo, s merom i u skladu sa prirodom. Zvuk ravnice.

           Lepote Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“ prvukle su ih svojom izuzetnošću i dovele na ovo mesto. Peščara, mikroklima, netaknutost beskrajnih prostranstava, zatalasanih livada, mirisa lekovitog bilja, boja otvorenog neba, prostor u kojem i jake košave južnog Banata imaju svoju draž.

            U samom srcu prelepe Šumadije, u vikend naselju Petrovac kraj Kragujevca, nalazi se Seosko turističko domaćinstvo Svetlane i Dragana Cvetkovića. I mada im turistička delatnost nije bila prioritet, danas je mera njihovog zadovoljstva zadovoljstvo njihovih gostiju. Ne lako ostvarljiv imperativ turista koji uvek očekuju „više“.

            Pune 22 godine, ranije krajem novembra, poslednjih godina u januaru i februaru, Salaš 137 na Čeneju kraj Novog Sada, domaćin je Tradicionalnom svinjokolju, odnosno bačkom disnotoru koji je prerastao u ozbiljan market na otvorenom, kao i sve značajnija turistička atrakcija. Privlačno mesto za sve one koji poštuju domaće proizvode proizvedene na način kako se to radilo nekada.