Potaknut idejom očuvanja i negovanja tradicije naroda koji obitavaju na ovim prostorima, a na inicijativu Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i Folklornog ansambla „Vila“ - Srpskog kulturno-umetničkog društva „Železničar“ iz Novog Sada, upriličen je pre 13 godina „Festival zlatnih ansambala Srbije“. Povodom Svetskog dana srpskog kola upisanog na UNESKO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta (2017) na platou ispred SPENS-a, takođe u Novom Sadu, četvrtu godinu za redom razvija se veliko kolo čime se označava početak festivala zasnovanog na temeljima višeslojnog narodnog pamćenja. „Takmičenje“ u pojedinačnom nadigravanju tzv. „Zlatno kolce“, i po drugi put izvedene koreografske minijature inspirisane srpskim kolom u tri, činili su zvaničan deo ovog jedinstvenog praznika narodnog stvaralašta koji se, samo uslovno odnosi na igru i pesmu. Onaj nezvanični deo, rezervisan za učesnike, odigrao se u hotelu „NORCEV“ na Fruškoj gori, uz dodelu nagrada i igranku na kojoj je izvedeno 21 kolo, uz pratnju orkestra KPD „Jednota“ Gložan, čime je završen ovogodišnji Festival Zlatnih ansambala Srbije.

            Povodom Dana prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji 25. novembra 1918., Savez kulturno-umetničkih društava Srbije i Folklorni ansambl „Vila“ Srpskog kulturno-umetničkog društva „Železničar“ iz Novog Sada, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Grada Novog Sada, u subotu 27. novembra 2021., u cilju daljeg razvoja i afirmisanja tradicije naroda sa ovog prostora, organizuje XIII Festival zlatnih ansambala Srbije, IV Svetski dan srpskog kola, od 2017. na UNESCO reprezentativnoj listi nematerijalne kulturne baštine.

            U okviru svetkovine 36. „Dana piva“, održanih od 25 - 29. avgusta u Zrenjaninu, upriličen je i 18. Međunarodni susret kulturno-umetničkih društava LALA.
            Zrenjanin slovi za grad koji je davno prevazišao lokalne okvire i nizom vrhunskih manifestacija, koje su prerasle u tradiciju, kvalifikovao se za nezvaničnu prestonicu manifestacija ovog dela Srbije, pre svega odabirom kulturnih dešavanja koja zadovoljavaju najstrože umetničke kriterijume. Jedna od njih je Festival LALA, koji svake godine okuplja KUD-ove iz zemlje i regiona. Jedna od najlepših slika iz ovog događaja jeste defile učesnika centralnom gradskom ulicom.

            Izložba „Osmi vik Monoštora“, autora Zdenke Mitić i Milana Stepanovića, sa podacima prikupljenim u relevantnim institucijama - Istorijskom arhivu Sombora i Budimpešte, kao i iz razgovora i privatnih spomenara meštana, postavljena u vreme održavanja BODROG FESTA 2021., bila je pravi izazov za ljude koji žele da nešto saznaju i vide o jednom mestu, od njegovog nastanka do danas. Dizajn materijala: mapa, fotografija, crteža i tekst predstavljenim na 22 panoa, uradio je Milan Jovanović Jofke. Kroz mnoštvo ilustrovanih priča upoznajemo se sa jednim drugačijim Monoštorom nego što je danas, situiranom na 15 km od Sombora, 30 km od granica sa Hrvarskom i Mađarskom, u bačkoj ravnici okružen šumama UNESCO Rezervata Biosfere „Bačko Podunavlje“ i SRP „Gornje Podunavlje“, rekom Dunav i njenim brojnim rukavcima, livadama, močvarama i ritovima, Velikim bačkim kanalom i Kanalom Dunav-Tisa-Dunav. Zapadno od Monoštora prostire se Monoštorski rit, nastao 1902. godine skretanjem korita Dunava, koji je tekao pored samog sela, danas od njega udaljen 3-5 kilometara, pa su Monoštoru ostali rukavci i bare, danas raj za ribolovce, ali i lovce zbog znatnog broja jelenske i druge divljači. Ovo područje je bilo poznato lovcima i ranije, a pohodile su ga krunisane glave iz Evrope, pa i drug Tito.

            Svako ko je bar jednom posetio Vojvodinu, sigurno je probao najbolju riblju čorbu na čardi kraj reke, popio najbolje vino sa peska ili fruškogorskih padina, uživao u najlepšim ambijentima starih salaša i ljubaznim osmesima snaša, ali uživao i u najlepšim notama vojvođanskih tamburaša.

           Krajem marta 2019-te godine, posle bezmalo pet godina rekonstrukcije, za posetioce je otvorena tvrđava Golubac. Pored građevinskih i konzervatorsko-restauratorskih radova, na ovom utvrđenju iz XIV veka, značajni su bili arheološki nalazi, ostaci rimskog objekta iz IV veka, ostaci turskog kupatila iz XV veka, artefakti iz bronzanog i gvozdenog doba i dr.

           Pred nama je još jedno kapitalno izdanje - Dvorci Srbije - (ne)zaboravljeno kulturno-istorijsko nasleđe, autorke dr Aleksandre Kolaković (DATA status, Beograd, 2020). Lukuzna monografija sa ilustracijama Martina Candira, poznatog fotografa, i komentarima na preko 530 strana, obuhvatila je 84 zdanja, od kojih je većina situirano u Vojvodini.

            Zvuči nerealno, ali u ovom vremenu suočavanja sa krizom koja ozbiljno ugrožava elementarne ljudske potrebe na globalnom nivou, kultura je zauzela mesto iscelitelja ljudskih duša i intelekta. Zato je kulturturizam danas najprisutniji vid turističke tražnje, bilo da je reč o izdvojenom obliku, ili sastavnom delu nekog drugog programa. Ukratko, bez elemenata kulture turizma nema, bilo da je reč o cikloturizmu, adrenalinskom, ruralnom.

            Turističku ponudu Kragujevca u velikoj meri upotpunilo je otvaranje Legata Nikole Koke Jankovića koji će svakako, za goste koji su zainteresovani za kulturno nasleđe, predstavljati jedinstven doživljaj umetnosti i kulture.

            Pored mnoštva privlačnih sadržaja, u centru Čuruga, nalazi se i muzej sećanja na stravičan zločin iz januara 1942. godine. O tom genocidu počinjenom nad nedužnim stanovništvom Čuruga, svaku grupu, turističku ili neku drugu, svojom iskrenom pričom dočekuje gospodin Lazar Kaćanski, član Upravnog odbora Memorijalnog društva „Racija 1942”, kustos volontor Muzeja žrtava racije, potomak nekolicine onih koji su svoje živote završili upravo u prostoru magacina hrane, tzv. magacinu smrti - Topalovom magacinu, gde se nalazio jedan od centara za ubijanje u Čurugu.