Vršačko vinogorje je tokom XVIII i XIX veka, sve do pojave filoksere na samom kraju XIX veka, bilo predstavnik slavne istorije vina naših krajeva, započete kolonizacijom koju je carica Marija Terezija sprovela sa ciljem da opustošeni, močvarni Banat pretvori u žitnicu carevine, ekonomski stabilnu i odbrambeno jaku graničnu oblast. Donošenjem, za ovaj kraj značajnog Patenta o kolonizaciji, na ovom prostoru kolonizovano je 11.000 doseljenika iz Alzasa, Lotringije, Falačke i Rajnske oblasti, među kojima i iskusnih vinogradara koji su naobroncima Vršačkih planina prepoznali idealne uslove za uzgoj vinove loze, prvenstveno zbog mineralnog zemljišta i ruža vetrova.Sa sobom donose i modernu evropsku podrumarsku kulturu, nove načine rezidbe i selekciju sorti, čime postavljaju temelje Vršca kao jednog od najvećih vinskih centara Evrope u XIX veku.

            Polazak na Fruškogorsku vinsku šetnju (Wolk&Wine), u subotu, 26. septembra 2026., sa Trga Patrijarha Georgija Brankovića, koji je krajem XIX i početkom XX veka zaslužan za izgradnju najznačanijih i najvelelepnijih palata u Sremskim Karlovcima, a ispred Info centra TOO Sremskih Karlovaca, jedinstven je način da se započne vinska šetnja i prilika za upoznavanje kulturnog i duhovnog centra srpskog naroda XVIII i XIX veka. Prva stanica karlovačkog vinkog puta kod česme Četiri lava, i kultne „Gostione kod Četiri lava“ (“Kod Četirii lava” danas), grupu od 50 “šetača” dočekao je glumac SNP Grigorije Jakšić, u ulozi Branka Radičevića, koji je izvrsnom animacijom dočarao vreme, društvene prilike, pesme koje je napisao misleći na Minu Karadžić, lepoticu u koju je bio zaljubljen u nadi da mu istim uzvrati. Na Trgu postavljeni štandovi sa delicijama iz domaće radinosti ovog kraja. čekali su povratak vinoljubaca da nakon 7.1km brdske šetnje, ali ne samo njih, probaju/kupe nešto provereno domaće.

            Pera Silbaškipoznati banoštorski vinar i vinogradar, vlasnik porodične vinarije Podrum „Silbaški“koja uspešno posluje od 1980. godine, ranije predsednik lokalnog Kluba vinogradara i vinara “Sveti Trifun”, jedan je od pokretača i organizatora tradicionalne manifestacije Banoštorski dani grožđa. Pera Silbaški je i prepoznatljivo lice ove, najveće manifestacije u mestu, u kojem živi 700 stanovnika i ima 1.000 litara vina po glavi stanivnika, “izuzimajući vrtić”. Poznat je i poput Bele Hamvaša (autora dela “Filozofija vina”), po banoštorskoj, svojoj “filozofiji vinogradarstva” u kojoj se kao polazne tačke za kvalitetno grožđe i vrhunska vina izdvajaju dva uslova: da se „vinogradu mora reći i dobro jutro i laku noć”; da “vinograd voli ladovinu svog gazde”, obe podrazumevajući njegovo stalno prisustvo.

            Vinsko selo Banoštor na obali Dunava podno Fruške gore, sa svega 700 stanovnika i 180 ha vinove loze s ponosom broji 12 registrovanih vinarija (Vinarija “Ačanski”, vinarija “Stojković”, vinarija “Radošević”, vinarija “Urošević”, vinarija “Šijački”, vinarija “Vinarijum”, vinarija “Ćega”, vinarija “Adamović”, vinarija “Quet”, Vinogradi “Kozarčić”, Podrum “Silbaški” i Podrum “Žabić), i godišnjom prosečnom proizvodnjom oko 800 hiljada litara vina vrhunskog kvaliteta.

            Pre tačno 10 godina, na Međunarodnom takmičenju za izbor najboljeg univerzitetskog vina održanom 2016. godine u Mariboru, Rektorsko vino Univerziteta u Novom Sadu - PROBUS, u konkurenciji 34 vina iz jedanaest univerzitetskih centara, proglašeno je najboljim crvenim vinom. Status Rektorskog, Probus, proizveden na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stekao jeiste godine, na predlog rektora Novosadskog univerziteta, prof. dr Dušana Nikolića.

            Vršački vinogradi, sa kapacitetom od 5.5 miliona tona, bio je jedan od najvećih vinskih podruma stare Jugoslavije. Godine 2017. u vlasništvu kompanije „Swisslion“ d.o.o usled nemogućnosti obnove, namesto starog podruma, godinu dana kasnije, izgrađena je nova vinarija (moderna sa najsavermenijom opremom), za novu berbu: sa dva bazena za prijem grožđa, 200 tankova od 26.000 litara, 14 tankova od 18.500 litara, uglavnom vinifikatora, svaki tank obeležen je u skladu sa zakonskom regulativom ali i zbog lakšeg snalaženja; osam velikih tankova od po 158 hiljada litara pretežno su projektovani za proizvodnju Banatskog rizlinga (u koji ide uvek osam sorti, precizno ustanovljenih elaboratom o zaštiti geografskog porekla (vino sa zelenom markicom, označava geoporeklo), zato i može da se zove banatskim; tri prese brenda Bucher, najveća kapaciteta od 50.000 kg, manja od 20 hiljada kg, i tzv. pumpa za rad pod inertnim gasom, za dobijanje aromatičnijih vina. 

            Ivan Stojšić (Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, smer prehrambena tehnologija) dvadeset godina je deo složnog tima porodične vinarije SELECTAu Gudurici, u ime lokalnih vinara, a u okviru VinoFesta 2026, jubilarnog dvadesetog, gostima manifestacije ispred vinara vršačkog kraja predstavio je istoriju proizvodnje vina, izuzetno važne od davnih vremena, koja je od Vrščana načinila ono što danas jesu: vredni, čestiti domaćini, koji su se svojim radom izborili za sve svoje imanje.

Vinarstvo u Srbiji poslednjih godina doživljava snažan razvoj, a domaća vina sve češće privlače pažnju međunarodne stručne javnosti. U tom razvoju značajno mesto zauzima Vinarija Deurić, koja je, prateći savremene svetske vinske trendove, otvorila THE SPARKLING WINERY, prvu specijalizovanu vinariju u Srbiji posvećenu isključivo proizvodnji penušavih vina.

            Grčka je jedna od najstarijih vinskih regija na svetu sa tradicijom dugom 6.500 godina, posebno prepoznata po jedinstvenim autohtonim sortama i bogatom teroaru. Glavna zvezda projekta podržanog od strane EU programa (kroz inicijativu EU Pro Plus), u cilju umrežavanja putemprezentacija lokalnih sorti, u ovom slučaju sorte Roditis (Rhoditis), znalački i sa puno šarma reprezentovao je Janis Aspidis, iskusni vinar i enolog iz Grčke, čije se znanje i saveti u toj zemlji koriste u razvoju vinskih projekata i unapređenju kvaliteta vina u regionu.

            SILA, iz palete autohtonih i novostvorenih sorti vinove loze, nastala je1988. godine (kada je i zvanično priznata), ukrštanjem Kevidinke i Šardonea. Autori na njenom stravarnju u laboratorijama i na oglednim vinogradarskim poljima na obroncima Fruške gore u Sremskim Karlovcima su prof. dr Sima Lazić, prof. dr Vladimir Kovač i prof. dr Petar Cindrić. Dobila je ime SILA po inicijalima prvog autora dr Sime Lazića (1922-1981), koji je godinama sa kolegama radio na stvaranju ove vinske sorte na Oglednom dobru (Sremski Karlovci) Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ali nije dočekao njeno zvanično priznavanje.