Vest da je Sauvignon Blanc (2019) knjaževačkog Podruma „Džervin“, na ovogodišnjoj manifestaciji „Veliko ocenjivanje vina Srbije“ održanoj 17. i 18. maja u prostorijama hotela Radisson Collection Old Mill u Beogradu, u organizaciji Saveza Vinogradara i vinara Srbije., u kategoriji „Bela mirna vina od internacionalnih sorti“, osvojio 96 poena i veliko zlato, obradovala je sve prave poklonike vina. Jer, na sceni od pre nekoliko godina, a sada i u glavnoj ulozi, vratio se nekadašnji vinski gigant i pokazao da su još Rimljani nepogrešivao nalazili idealna mesta za uzgoj vinove loze. I u drugim kategorijama vina iz ovog Podruma su, po mišljenju žirija, vina sa Premium kvalitetom, osvetlala obraz vina iz Istočne Srbije.

            Vojvođanska ravnica nikada nije bila sinonim za vino, iako se grožđe oduvek u njoj sadilo, uglavnom uz kuću, i bezmalo je svaka imala deo podruma u kojoj se skladištilo vino. Ono se uglavnom pilo i popilo u krugu porodice i prijatelja. U Čurugu (Žabalj), najveće površine zasada vinograda bile su između dva rata, pa do 50-tih godina prošlog veka, kada je pod vinogradima bilo oko 400 jutara, a selo bilo ograđeno „poljima“ vinograda i voćnjaka. Sa nestankom vinograda, 60-tih godina, taj lepi običaj druženja uz vino se potpuno gubi. Prvi koji se u žabljaskoj opštini probudio, i počeo proizvodnju u novim uslovima i uvođenjem savremene tehnologije u preradu grožđa i negovanju vina, bio je Gavra Botić, vredan, radan i nauman da se vrati starom, ali na novi način.

            Kratka je sezona odmora za vinogradare i vinare. U vinogradu, radovi počinju krajem januara - sredinom februara, uveliko se vrše  pripreme za širenje mladih zasada, koji će za tri godine doneti radost novih vina.

            Na Oglednom dobru Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, tradicionalno je obeležena vinogradarska slava Sv. Trifun. S obzirom na uslove, osvećenje slavskog kolača i žita, te simbolično orezivanje prvog čokota vinove loze u ovoj godine nije pratila tradicionlna degustacija karlovačkih vina, ali je prof. dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u ulozi domaćina, tom prilikom naglasio da degustacija karlovačkih vina nije otkazana, nego samo odložena.

            Za Podrum „Bajilo“ (https://vinarijabajilo.rs) u najužem centru živopisnih Sremskih Karlovaca, u ulici Patrijarha Rajačića broj 9, vežu se dva datuma. Godina 1864. i podizanje laguma, jednog od stotinak u gradu, za potrebe skladištenja, i na evropskim dvorovima viđenih karlovačkih vina, od kojih je danas neznatan broj aktivno. Druga godina je 1925., upisana u ličnu kartu vinarije kao godina početka proizvodnje vina „Bajila“. Dok prva godina ovoj vinariji daje atraktivnost i istorijsku potku, dotle ova druga govori o njenom kontinitetu delovanja bezmalo pun vek. Predrag Bajilo je svojim radom i znanjem Vinariji „Bajilo“ dao identitet i obezbedio uslove daljeg uspešnog rada, time što su obojica njegovih sinova, stariji Petar, i mlađi Steva, od malena uključeni u sve vinogradarsko-vinske poslove, a danas i njeni lideri.

            Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“, uz podršku Pokrajinske Vlade i Privredne komore Vojvodine (PKV) bilo je domaćin online panela pod radni nazivom „Prezentacija programa razvoja vinogradarstva i vinarstva Republike Srbije za period 2021 - 2031. godine“. U prezentaciji programa održanoj u četvrtak, 04. februara 2021. godine u prostorijama PKV učestvovali su eminentni sagovornici.

            Predstavnici udruženja „Wine Expert“ i „Vinski putevi Srbije“, potpisali su u Kragujevcu, u spomen kući „Đura Jakšić“ - „Vinsko rakijski hub“, Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i saradnji na projektima.

            Pre 11 godina kada je Vinarija „Kovačević“ iz Iriga krenula sa proizvodnjom penušavca „Kovačević“, na tržištu Srbije smo imali još 2  domaća penušavca (penušca) - „Emporio“ „Aleksandrović“. Tradicija, navika, pa i kultura pijenja penušavca nije bila na zavidnom nivou. Većem delu potrošača nije bilo bitno da li je Champenoise ili Charmat metoda. Bitno je da dobro pukne i penuša. Danas je situacija malo bolja, imamo sve više proizvođača penušavaca, tako da je i veći izbor i mogućnost edukacije i popularizacije pijenja penušavih vina.

            Velika proslava Vinske nove godine i ceremonija povodom svetskog dana mladog vina, a u Srbiji - Dana mladog Portugizera, ove godine ima sasvim drugačiju formu. Tamburaši i veliko okupljanje i druženje uz mlado vino, zbog epidemiološke situacije izostaju, ali svakako ostaje mogućnost degustacije samog vina iz ovogodišnje veoma dobre berbe.

            „Prokupac je tamo gde se pravi i gde se prodaje radost. U Župi to je pitanje kulture, istorije, tradicije, zemlje i pitanje duha ovih ljudi koji se time bave. Znamo i ponosni smo na reči esejiste, književnika,pozorišnog kritičara Miroslava Buce Mirkovića, Aleksandrovčanina koji je rekao: Naša Župa, naša Okeanija - koji je znao šta Prokupac znači za ovaj deo Srbije.