Paklene vrućine nikome ne prijaju pa ni vinogradima Vinarije Mačkov podrum posađenim na padinama Fruške gore oko Iriga, koja na 34 hektara gaji bele sorte Sauvignon, Chabenet, Rajnski Rizling, a od crvenih: Portugizer, Crni Burgundac i Merlot.

Nedavno su novinari bili u Irigu na jednoj mini konferenciji za novinare povodom izvoza prve količine Mačkovog Portugizera u Ameriku i tom prilikom, kolega Đorđe upitao je gostpodina Savu Jojića, vlasnika Vinarije Mačkov podrum, dokle  je vinova loza, inače otporna na sušu, spremna da trpi pakao koji nam se trenutno dešava?

-Osušiti se loza, neće. Čak i ako se dogodi onaj najcrnji scenario, da možda ne bude kiše uopšte tokom leta, ona se neće osušiti, ali će bobica ostati sitna, mala i pitanje je koliko će to vino biti kvalitetno, da li će biti previše gorko, koliki će biti randman…Ja sam i danas obilazio vinograd i moram da kažem da zrnca još nisu smežurana, ali su mala i ukoliko ne bude neke kiše biće nabijena šećerom, ali ne verujem da će biti dovoljno polifenolna zrelosti, lepih aroma koje one ipak nose sa punim razvojem i koje se dobijaju u normalnim uslovima. Za biljke je karakteristično, ne samo za lozu, da u ovakvim i sličnim uslovima, polako otpuštaju svoj plod. Šljiva otpušta šljivu, otpada plod, počele su breskve da otpadaju, jabuke… Biljke se tako bore da prežive i to je neka vrsta produženog suicida, je biljka, praktično, ubija svoj podmladak, da bi mogla da preživi, da vegetira iduće godine. Vinograd ne otpušta na taj način svoj plod, nego se suši. Kažem, nismo našli jutros još smežuranih zrnaca, ali su sitna. Nastavili se ovo još narednih deset dana počeće da se pojavljuju krupna zrna, a to je jedan inverzni proces gde tečnost iz semenki bobice vraća u utrobu majke.

Mačkov Portugizer pronašao je kupca u Americi, tačnije i još bolje rečeno, kupac je pronašao Portugizer iriške Vinarije Mačkov podrum, kao reprezentativne vinske kuće sa ovih prostora, u jednoj prestižno velikoj konkurenciji vinarija iz Srbije i Hrvatske. To što je američki kupac izabrao Portugizer, uopšte ne čudi, zato što se ovo vino u našoj zemlji vrlo malo proizvodi, a još manje izvozi, pa kada neko uspe da u ovakvoj situaciji izveze svoj proizvod, pogotovo na američko tržište, preplavljeno vinima iz tzv. Starog sveta (Evrope) i Novog sveta (svi ostali kontinenti), nemoguće je a ne reći da je to odličan uspeh o ma kakvim količinama se radi. Portugizer nije autohtona sorta, ali se on odomaćio tako da ga možemo smatrati našim, sremačkim, fruškogorskim, vojvođanskim, srpskim, a očigledno su ga kao takvog, prihvatili i kupci iz SAD.

Vrednosti uvek nađu put ka uspehu. Mogli bismo, npr. to povezati sa uspehom i svojevremenom reputacijom desertnog vina, Bermet, za koje se priča da se našlo na Titaniku, da se izvozilo brodovima po čitavoj Evropi pa i za Ameriku. Posle toliko vremena, približno 100 godina, opet imamo situaciju da se srpska vina izvoze u svet.

Da je srpsko vinogradarstvo i vinarstvo postojalo i da će postojati, govori i pominjanje imena Futožanina Harasti Agoštona, koji je postavio američku vinsku priču, pa sada ovo šta se dešava, izgleda kao svetlo na kraju tunela i nada za naše vinare da će autohtona ili odomaćena vina sa ovih prostora uskoro naći svoj put na inostrano tržište, pogotovo Tamjanika, Prokupac, Neoplanta, Sila...

Udruženje somelijera Srbije pozvalo je u februaru ove godine jedan broj naših vinara, za koje su smatrali da imaju interesantna vina za tržište Amerike da se prijave na konkurs za ocenjivanje i izbor najboljih vina, koji će im otvoriti mogućnost izvoza na ovaj kontinent. Među pozvanima bila je i Vinarija Mačkov podrum iz Iriga. Nakon degustacije u Beogradu, vinari su dali uzorke boca sa vinima, a mesec dana kasnije saopšteno je da je iriška vinarija prošla sve neophodne testove, prvo ovaj u Beogradu, potom u Americi, i da će uvoznik uzeti njihovo vino Portugizer. U nameri da saznamo više o ovom početnom, ali izuzetno značajnom izvoznom poslu, razgovarali smo sa gospodinom Savom Jojić, vlasnikom Vinarije Mačkov podrum.

-Dosta dugo je trajao ovaj postupak, za naše prilike isuviše spor, ali kada sam čuo kakva je procedura uvesti vino u Ameriku prvi put, onda sam to i razumeo. Mi smo pre nedelju dana dobili od američkog uvoznika za potpisivanje sedam ugovora, za sedam zemalja SAD u kojima će se vino prodavati, jer svaka država ima neke svoje propise. Da li je to divizija za vino ili bord za vino i rakiju ih država, uglavnom je u pitanju 7 različitih ugovora. Ugovori su tu, treba da ih potpišem i vratim, što mislim da ću to uraditi sutra. Prva količina vina treba da ode poslednjih dana jula i prvih dana avgusta. Čim potpišem ugovore i pošaljem ih, oni će tehnički da organizuju ko će biti špediter, kakvo će biti pakovanje, a potom će naš Portugizer stići na američku vinsku kartu. U pitanju je prva količina od 1.000 boca.
 Sava Jojić dodaje da je to prvo vino iz Vinarije Mačkov podrum koje ide preko Atlantika, ali nije prvo naše vino koje izvoze.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Fond za promociju izvoza poljoprivrednih proizvoda, uz finansijsku podršku Republike Austrije, izdao je priručnik „Marketing vina Vojvodine”, čiji su autori prof. dr Branislav Vlahović i novinar Petar Samardžija,u nameri da čitaoci ne samo da uživaju u pitkom i zanimljivom tekstu, nego da se i kvalitetnije informišu o vinskim putevima plodne Vojvodine. Ovaj projekat ostvaren je u okviru programa privrednog razvojaVlade AP Vojvodine, prepoznat je kao značajan od starih partnera i za njega su dobijena sredstva od Austrijske agencije za razvoj. Autori su, takođe, posetili Austiju, region Weinviertel, njihove vinske podrume, gde su se upoznali sa njihovim vinskim sektorom, sa direktorima marketinga proizvodnje vina i ostvarili jako dobre kontakte sa njima. Svoju premijernu promociju ova knjiga je imala na ovogodišnjem 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, a kasnije je bila dostupna i čitaocima.

Predstavljajući ovaj jedinstveni priručnik, prof. dr Branislav Vlahović je izjavio:
 -Francuska poslovica kaže „Dan bez vina je kao dan bez sunca“. Mi smo napravili ovu knjigu, odnosno priručnik i on praktično ide u dva pravca. Prvo, on koristi proizvođačima vina kako bi mogli da se što bolje edukuju iz oblasti marketinga, iz oblasti proizvoda, promocije, distribucije, cena. Mi znamo da naši vinari znaju da proizvedu dobra vina. Ali, isto tako znamo da im nedostaje određeno znanje iz oblasti marketinga, a upravo je to bio cilj, da našim proizvođačima damo osnovna znanja iz oblasti marketinga kako bi mogli što bolje da naprave svoj proizvod i da ga što bolje plasiraju, pre svega na domaće tržište, da ga mi brendiramo, pa da potom izađe i na međunarodno tržište. Takođe, želeli smo da sa proizvođačima podelimo određeno znanje iz oblasti promocije, jer su svi rekli - imamo dobra vina, ali nam nedostaju znanja iz promocije. Mi smo im u priručniku ukazali vinarima koje su to neke osnovne stvari koje bi trebalo da urade, kako bi promociju svojih vina, vina iz Vojvodine, podigli na jedan viši nivo. Kada govorimo o izvozu, mi želimo da se naša vina iz Vojvodine nalaze na međunarodnom tržištu. Ne mogu se naći ako ne usvojimo osnovni koncept marketinga, osnovni koncept povećanja prodaje i zadovoljenje inostranih potreba potrošača. Mi hoćemo da podignemo kulturu vina na jedan viši nivo i upravo je to rezultiralo ovu našu saradnju. Takođe, u drugom delu knjige je promocija 54 vinara iz Vojvodine, kako bismo mogli što bolje da se upoznamo sa našim proizvođačima, sagledamo kakva je ponuda vina iz Vojvodine i kako bi mogli ta vina kasnije da pronađemo u našim i inostranim trgovinama.

Jedan od tradicionalno najblagodarnijih srpskih vinogorja je orahovačko vinogorje u koje zahvaljujući prirodnim darovima, velikom broju sunčanih dana i nadmorskoj visini, sastav zemljišta (tzv. siga), te blagoj klimi, zaštićeno planinama Paštrik i Koritnik od jakih vetrova, daje jaka, gusta vina puna ekstrakta i boje.
Većina porodica u Orahovcu, koristeći te blagodeti, ima dugu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu, koja se prenosi sa kolena na koleno. Često se čuje ista priča kako je deda pričao da se njegov deda bavio proizvodnjom vina i ko zna koliko to ide u prošlost, do vremena carske Srbije i Dušana Silnog, možda i dalje.
Naslanjajući se na delatnost svojih predaka i tradiciju kraja iznikla je i porodična vinarija „Antić“ iz Orahovca, koja se nalazi između Prizrena i Đakovice u Metohiji. Nju je, sa svojim zetovima 2003. godine, osnovao Zdravko Antić, vinogradar sa 35-ogodišnjim stažom vodećeg tehnologa vinarije "Kosovo Vino" iz Male Kruše i vinarije "Orvin" iz Orahovca – nekada velikog izvoznika vina. Zdravko Antić je 2008. godine počeo sa ozbiljnijim poslovnjem oko vinarije koja danas, na 3 hektara zasada u svom vlasništvu i stalnim i proverenim kooperantima, proizvodi oko 30 do 35.000 litara vina.
 Porodična vinarija “Antić” je imala zapažen nastup na IX Interfestu održanom u Novom Sadu od 5. do 7. jula. O proizvodnji i vinima ove vinarije, kao i o problemima vinogradara i vinarija metohijskog kraja razgovarali smo sa Zlatkom Kolašincem, menadžerom prodaje Vinarije “Antić”.
 oDa li u metohijskom kraju ima zaintereosvanih ljudi za saradnju?
 -Kako da ne. To je kraj u kojem tradicija postoji vekovima, što se tiče uzgoja vinove loze i proizvodnje vina. Postoji stotinak porodica koje se bave proizvodnjom vina kapaciteta od 1.000 do 3.000 litara, a od krupnijih proizvođača ima 3 do 4 vinarije koje se ozbiljnije bave njegovom proizvodnjom.

Dobro je u vinskom svetu Srbije već poznata i priznata vinarija „Matalj“ iz Negotinske krajine, što zbog dobrog vina, što zbog ambicioznog i vrednog vlasnika, mladog Nikole Mladenovića Matalja. On je sa grupa negotinskih vinara na ovogodišnji Interfest u Novom Sadu,  došao  uz pomoć nemačke fondacije GIZ. To je drugi put da se ova relativno mlada vinarija pojavljuje na najvećoj vinskoj smotri našoj zemlji, na Interfestu, prvi put su imali samostalan nastup, ali ovako organizovano prvi put. I koliko god je taj prvi nastup ostao upečatljiv po interesovanju vinoljubaca, ovaj će Nikola pamtiti kao poseban, jer je, kako kaže, bio jako dobar osećaj u društvu sa kolegama iz kraja. Ovoga puta, Vinarija „Matalj“ je Novosađanima predstavila tri vina: Terasu-Sauvignon Blanc, Dušicu-Rose, i Kremen-Cabernet Sauvignon. Imali su još jedno vino-kupažu u ponudi, koje trenutno nemaju za prodaju, jer je sve „otišlo“ čim se pojavilo na tržištu.

Nikolu pitamo za prve utiske o Festivalu?!! 

-Rekao bih da je naš štand bio dosta posećen i da je bilo zaista puno ljudi na degustacijama, kao i da su impresije o našim vinima više nego zadovoljavajuće. Nama je važna posećenost, ali su nam još važnije povratne informacije o vinima, ne samo one jako dobre, a ocene koje smo dobili od Novosađana su bile odlične, već i eventualne sugestije od iskusnijih vinara. Mi imamo odlične uslove proizvodnje, pre svega za uzgoj crnog grožđa i proizvodnju crvenih vina, imamo i dobre cene i što je najbitnije, naši potrošači dele to naše mišljenje, ali smo svesni da stalno moramo da učimo, ukoliko želimo da se još bolje pozicioniramo na sve probirljivijem vinskom tržištu. Ljudi više neće svašta da piju.

Negotinska krajina je nekada bila čuveni region u Srbiji, SFR Jugoslaviji, a u poslednje vreme je vidljivo da je dosta mladih iz Krajine angažovano u vinarstvu?

-Pa vidite, Negotinska krajina je region koji je kao stvoren za proizvodnju grožđa. To je region na samom istoku zemlje, sa najvećim brojem sunčanih dana, osim Hvara, u bivšoj SFRJ, mada nema more i to nema veze, jednostavno takva je osunčanost, mala je oblačnost. Ovo je istorijski kraj u kome su se vekovima unazad proizvodili kvaltetno grožđe i još bolje vino. U našem kraju narod živi sa grođem i sa vinom i kroz grožđe i kroz vino. Negotinski vinski region ima posebno mesto ne samo u kulturi našeg naroda, nego je utkano i u istoriju naših porodica.

Vinogradarstvo i vinarstvo u Negotinskoj krajini je prisutno vekovima. Skoro da nema kuće u ovom kraju da ne poseduje i ne uzgaja neke količine vinove loze i pravi vino. Međutim, poslednjih nekoliko decenija, sa gašenjem giganta “Krajina vina”, utihnula je i priča o negotinskom vinu. Ali, stvari se poslednjih godina menjaju na bolje. Istina, još uvek nema mnogo tzv. “velikih” vinara, prvenstveno zbog toga što su posedi jako usitnjeni i katastarski nesprovedeni, ali je sve više “malih” vinara sa tendencijom daljeg rasta. Jedna od 11 takvih vinarija koja se uz pomoć nemačke fondacije GIZ predstavila na ovogodišnjem 9. po redu Interfestu je i Vinarija “Vimmid” iz Negotina. Ova vinarija danas ima 6,5 Ha vinograda na jugoistočnom delu poznatog lokaliteta Bukovo, 4km udaljenom od Negotina, gde je nadmorska visina 140m, a zemljište deluvijalnog nanosa u osmuđivanju, što govori da ima pogodnu pH vrednost za uzgoj vinove loze, dosta kalijuma, koji pogoduje sazrevanju grožđa i nakupljanju optimalne količine šećera.

Veliki broj časova sunčevog sjaja tokom vegetacije, koje ovaj predeo svrstava u jedno od vinogorja sa najvećim trajanjem sunčevog sjaja tokom vegetacije, je još jedna u nizu  pogodnosti koje doprinose da se sa ovih prostora ubere kvalitetno grožđe i napravi vrhunsko vino. Vinarija "Vimmid" se nalazi u Negotinskom vinogorju, u selu Vidrovcu. Od 2010. godine se bavi proizvodnjom vina i alkoholnih pića.

Na devetom međunarodnom festivalu vina, „Interfest 2012“, koji je uz učešće 120 vinskih podruma iz 15 zemalja održan od 5. do 7. jula na Trgu slobode u centru Novog Sada, popijeno je više od 30.000 buteljki raznih sorti božanskog napitka i zabeležena poseta od oko 20.000 ljubitelja kapljice, i to bez najmanjeg incidenta. Prvi put, na ovogodišnjem festivalu, u ponudi su bila i vina „novog sveta“ iz Australije, Južne Afrike i Latinske Amerike a, svakako, nastupili su vinski podrumi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Španije, Italije, Portugala i posebno Albanije, koja se predstavila konjakom „Skenderbeg“.
Festival je 5. jula, pred nastup Masima Savića, otvorila Nataša Budisavljević, direktora „Interfesta“ sa željom da „vino govori“ na druženju poizvođača što se i obistinilo. Po njenim rečima, učesnici i posetioci, koji su u zabavnom delu programa uživali u muziciranju Masima Savića, Aleksandra Dujina i Duce Aradskog sa „Hepi hipi bendom“, veoma su zadovoljni ovogodišnjom manifestacijom pa je bilo predloga da se festival produži za još jedan dan, što je, zapravo, najbolja najava za dogodine, kada će da se održi jubilarni, 10. festival.
-Organizacija je bila odlična, tako da su izlagači uz druženje razmenjivali iskustva. Primetno je da na festivalima praktično učestvuje tri vrste posetilaca, najpre široki krug potrošača koji je došao da se opusti i provede, profesionalci, kolege koji žele da razgovaraju o struci i treći deo, prijatelji izlagača i festivala, kojih nije bilo malo. Cilj naše vinarije bio je da budemo prisutni, jer nas dobro svi poznaju, ali je uvek dobro biti na sceni i da što veći broj ponovo stekne uvid u naše proizvode, a zasita smo ostvarili značajan broj kontakata, što je veom dobro- kaže Bojan Popandonov, enolog vinarije „Šato Kamnik“ iz Makedonije.
Zapažen nastup imali su vinari iz Negotinske krajine, koji su pred start festivala zajedno sa vinarima iz Portugalije održali uporedu degustaciju vina.
-Bilo je odlično, „ispraznili“ smo svih 900 boca, koliko smo i doneli za degustaciju a pored uobičajenog dobrog druženja i razmene iskustava s kolegama, raduje činjenca da je mnogo mladog sveta upoznalo kulturu vina a jasno je da se Novosađani razumeju u vino. Zapazili smo da je belo vino „išlo“ bolje od crvenog, posebno šardone i rizling. Jedina primedba mogla bi se uputiti na izbor termina pa je predlog da dogodine festival počne ranije, pre tropskih vrućina- kaže Zoran Stevanović, predsednik Udruženja vinara Negotoinske krajine koja je nastupila sa 11 proizvođača.

Prvu ozbiljniju priliku da se upoznamo sa asortimanom portugalskih vina, imali smo na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2011. godine, kada je ova zemlja bila partner najpoznatije poljoprivredne smotre u regionu Jugoistočne Evrope. Na predstojećeem Interfestu, opet u Novom Sadu, vinoljupci će ponovo imati priliku da degustiraju portugalska vina. O tome i o Portugaliji, zemlji vina, na promociji Interfesta 2012. za novinare na “Ćirinom katamaranu”, dok smo lagano plovili našim lepim, ma kakve boje Dunavom, govorio je Željko Tintor, vlasnik preduzeća “Vinomond” iz Beograda, koji će mnogo veću i posećeniju promociju voditi od 5-7. jula na novosadskom Gradskom trgu. No, pre nego što Željko najavi ovaj događaj, malo podataka o vinarstvu i vinogradarstvu Portugalije.

Smatra se da su prvi čokoti vinove loze u Portugaliji zasađeni pre 5.000 godina, kao i da su se još u antičko doba portugalska vina nalazila na trpezama bogatih Rimljana. Prvi sačuvani zapisi o proizvodnji vina datiraju iz 989. godine. Tokom XII i XIII veka, u vreme rekonkvista, opada proizvodnja vina u područjima pod islamskom vlašću, ali su se Portugalci čvrsto držali vinograda i vina i istrajali u tome.
 Sredinom 80-tih godina prošlog veka, kada je Portugalija stupila u EU, prvobitni zahtev je bio da ova zemlja iskrči svoje autohtone vinograde i posadi “evropske” sorte, što su Portugalci kategorički odbili i sada umnogome mogu da zahvale upravo takvoj odluci. Po ulasku u EU primetno je veliko ulaganje u vinogradarstva i u razvoj proizvodnje vina. Do 2000. godine proizvodnja vina je imala stabilnost, ali i stagnaciju, a potom beleži značajan porast. Stalnom brigom o ponudi i potražnji, proizvodnja je usklađena sa potrebama tržišta. Paralelno se radilo na obrazovanju i obuci kadrova, poboljšanju kvaliteta vinove loze i uvođenju savremenih tehnika u proizvodnji vina.

Oskar Maurer(MaurerOszkár), vlasnik VinarijeMaureriz Hajdukova, pripada četvrtoj generaciji porodice koja gaji autohtone sorte kao što su kevedinka, slanka, medenac beli, slankamenka, kadarka, divlja crnka itd. na potpuno prirodan način, što znači da se na svim parcelama vinogradi okopavaju na klasičan način, a u proizvodnji grožđa se ne koristi herbicidi, insekticidi, veštačko đubrivo, niti aditivi u proizvodnji vina. Sva vina u Vinariji Maurer zriju na prirodan način sa divljim kvascima, dok se enzimi i hrana za kvasce ne koriste uopšte. S toga teorar, područje na kome se gaji vinova loza, dobija mogućnost da pokaže svoju pravu vrednost.

Ovako je priču o svojoj vinariji, koja će na predstojećem Interfestu 2012. u Novom Sadu imati promociju među Novosađanima, počeo Oskar Maurer, vlasnik istoimene vinarije iz Hajdukova, koja trenutno gaji vinovu lozu na 15 hektara lociranih u dva vinogorja, u Hajdukovu - 5 hektara, to su uglavnom stari zasadi, praktično najstariji zasadi Kadarke kod nas, sađeni1880. godine, 34 godine pre izbijanja Prvog Svetskog rata, dok je druga lokacija u Sremskim Karlovcima, Juriški atar, sa desetak hektara. Maurer sa ponosom ističe:

-Generacije Maurera su vezane za vinograde i proizvodnju vina. Ali tek poslednjih godina se više priča o našoj vinariji. Mogući razlog za to je što nismo dovoljno “izlazili” iz podruma i vinograda, ili možda nismo ni mi bili svesni šta radimo. Ne mislim da je to nešto strašno važno ni to što danas marketinški radimo, jer najvažnije je uvek bilo proizvoditi dobro, kvalitetno vino. Ipak, vreme diktira pravila marketinškog ponašanja, pa su izlazak na tržište i promocija proizvoda od velike važnosti. Uostalom, pojavljivanjem na više mesta ljudi će čuti interesantnu priču vezanu za našu Vinariju.