Ove 2013. godine Destilerija Šurlan – www.rakijesurlan.rs, proslavlja jubilej, deset godina proizvodnje vrhunske voćne rakije.
Sve je počelo devedesetih godina XX veka kada je su na jednom hektaru porodičnog imanja u Novim Kozarcima, nedaleko do Kikinde, rodile prve jabuke. Zbog teškog plasmana konzumne jabuke porodica kreće u preradu voća i proizvodnju rakije za svoje potrebe, pa potrebe prijatelja, zatim i lokalnog tržišta. Godine 2003. porodica Šurlan od Ministarstva za poljoprivredu dobija rešenje o profesionalnom bavljenju proizvodnjom voćnih rakija, a 2011. godine prerasta u Destileriju Šurlan.

Na Trećem festivalu „Nova vina Potisja“, održanom 22. novembra 2013. godine u Žablju, učestvovala je i, pre tri nedelje registoravana, Opšta zemljoradnička zadruga „Benišek-Veselinović“ iz Sremskih Karlovaca. I mada je firma nova, igrači su provereni, stari.
Mario Benišek je vlasnik Vinarije „Benišek“ postao još 1997. godine, i bio je prvi koji je devedesetih godina prošlog veka obnovio proizvodnju Bermeta, po kojem su (uz Ausbruh) Sremski Karlovci od davnina bili nadaleko poznati. Benišekov jedinstveni Bermet pravljen je po jednom od najstarijih porodičnih recepata za Bermet sa 26 različitih vrsta lekovitog i začinskog bilja.

Za osam godina zvaničnog trajanja „Minićeve kuće rakije“, Stanimir Cane Minić, kreirao je 28 vrsta rakije (od šljive, dunje, kruške takiše, kruške viljamovke, drenjine, trnjine, kajsije, breskve, vinogradske šeptelije, trešnje, višnje, dinje.. i postao srpskim brednom, pošto je na 75. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, izneo najbolju rakiju ikada, ocenjenu sa nedostižnih 19,20 bodova.

Neki Škotlanđanin je izjavio da stojeći možeš jesti, ako moraš, možeš voditi ljubav, ako umeš, ali greh je stojeći piti plemenito piće kakvo je viski, jer mu se time oduzima identitet.
U Srbiji bi se to isto moglo reći za nacionalno srpsko piće – rakiju. Jer, da bi se ispunila čula i doživeo pun ukus, žurbi i bahatosti nema mesta. Rakija se peče polako, uz dobro društvo i s ljubavlju, pa je tako i treba piti.

Na Nacionalnom takmičenju za najbolja vina i rakije “Srbija 2013” održanom od 14. do 16. oktobra u Beogradu, po strogim pravilima i sa stručnim i nepristrasnim međunarodno priznatim žirijem, od ukupno prijavljenih 45 uzoraka rakije, zaslužene medalje je dobilo svih 45 proizvoda. Ipak, dve rakije su se posebno izdvojile osvojivši šampionske titule: u kategoriji šljivovica: Prepečenica iz 1994. godine “Braće Tomašević” i u kategoriji ostalih rakija, rakija Komovica iz 2009. godine destilerije “DiBonis” iz Subotice, vlasnika Lasla Bonija.

Na nedavno završenom Nacionalnom takmičenju za najbolja vina i rakije “Srbija 2013”, ocenjena su, a potom i publici predstavljena, reprezentativna vina i rakije, najbolje što Srbija trenutno ima. Od ukupno 87 prijavljenih uzoraka vina i 45 uzoraka rakije, zaslužene medalje je dobilo 34 belih, 36 crvenih vina i svih 45 rakija. U kategoriji šljivovica, šampionska titula pripala je rakiji od šljive “Prepečenica” iz 1994. godine, "Braće Tomašević" iz Prijepolja.

Srbija je zemlja u kojoj su se oduvek pravila dobra vina i pekle odlične rakije, pre svih šljivovice. I dok je vinarstvo pravilo velike amplitude, dotle je rakijarstvo izdržalo sve turbulencije društvenih promena, pomodarstva i u kontinuitetu održalo nivo što proizvodnje, što kvaliteta. I ako je Srbija po nečemu poznata onda je to po rakiji od šljive.

Nakon što su osnovani brojni vinski klasteri, u aprilu ove godine, sa sedištem u Zrenjaninu (www.destilerije.com) osnovano je prvo rakijsko udruženje pod nazivom Poslovno udruženje Klaster “Panonska rakija”. Osnivači klastera su: Destilerija Jovovača, Kačarevo; CMD Rakije, Mokrin; Destilerija Petrović, Ruma, Enološka Stanica, Vršac; PSS Agrozavod Vršac; Alma Mons, Novi Sad; Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Novi Sad; Udružene porodične destilerije Vojvodine i RCR Banat, Zrenjanin.

Stanimir Minić Cane poznati proizvođač rakije iz sela Donja Trepča kod Čačka, proizvodnjom rakije se bavi od 1980. godine isključivo zato što to voli.
Rakija se u ovoj familiji peče unazad nekoliko pokolenja, od deda Mateje, preko oca Branka, kojeg je baba Natalija rodila pored kace, kada se nadnela da vidi da li je prevrela šljiva ranka.

Prof. dr Ninoslava Nikićevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, zatekli smo na Novosadskom sajmu u svojstvu  predsednika Komisije za ocenjivanje senzorskog kvaliteta jakih alkoholnih pića na 80-tom jubilarnom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, u kojoj su mu društvo pravili prof. dr Vele Tešović, Hemijski fakultet, Beograd, dipl. inž. Veroljub Urošević, Prokupac AD, Beograd, dipl. inž. Miodrag Cilić, Beograd, dipl. inž. Vlada Vučetić, Kruševac i sekretarica, dipl. inž. Zorka Garović iz Novog Sada.