Srbija je zemlja u kojoj su se oduvek pravila dobra vina i pekle odlične rakije, pre svih šljivovice. I dok je vinarstvo pravilo velike amplitude, dotle je rakijarstvo izdržalo sve turbulencije društvenih promena, pomodarstva i u kontinuitetu održalo nivo što proizvodnje, što kvaliteta. I ako je Srbija po nečemu poznata onda je to po rakiji od šljive.

Nakon što su osnovani brojni vinski klasteri, u aprilu ove godine, sa sedištem u Zrenjaninu (www.destilerije.com) osnovano je prvo rakijsko udruženje pod nazivom Poslovno udruženje Klaster “Panonska rakija”. Osnivači klastera su: Destilerija Jovovača, Kačarevo; CMD Rakije, Mokrin; Destilerija Petrović, Ruma, Enološka Stanica, Vršac; PSS Agrozavod Vršac; Alma Mons, Novi Sad; Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Novi Sad; Udružene porodične destilerije Vojvodine i RCR Banat, Zrenjanin.

Stanimir Minić Cane poznati proizvođač rakije iz sela Donja Trepča kod Čačka, proizvodnjom rakije se bavi od 1980. godine isključivo zato što to voli.
Rakija se u ovoj familiji peče unazad nekoliko pokolenja, od deda Mateje, preko oca Branka, kojeg je baba Natalija rodila pored kace, kada se nadnela da vidi da li je prevrela šljiva ranka.

Prof. dr Ninoslava Nikićevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, zatekli smo na Novosadskom sajmu u svojstvu  predsednika Komisije za ocenjivanje senzorskog kvaliteta jakih alkoholnih pića na 80-tom jubilarnom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, u kojoj su mu društvo pravili prof. dr Vele Tešović, Hemijski fakultet, Beograd, dipl. inž. Veroljub Urošević, Prokupac AD, Beograd, dipl. inž. Miodrag Cilić, Beograd, dipl. inž. Vlada Vučetić, Kruševac i sekretarica, dipl. inž. Zorka Garović iz Novog Sada.

Ocenjivanje na Prvom nacionalnom takmičenju u kategoriji rakija, radila je Komisije za ocenjivanje jakih alkoholnih pića u sastavu: prof. Dr Slobodan Jović, predsednik,  dr Aleksandar Petrović, sekretar Komisije za ocenjivanje jakih alkoholnih pića i dipl.inž. Miroljub Cilić, prof. dr Snežana Stanković, dipl. inž. Vladimir Vučetić i dipl. inž. Dejan Debeljaković, članovi. Evo njihovih ocena:

Braća Darko i Dejan Šurlan, primer su mladih ljudi, koji uspešno mogu da se ostvare u poslu i radom u poljoprivredi. Porodično gazdinstvo Šurlan iz Novih Kozaraca, sela lociranog kraj Kikinde, tik uz srpsko-rumunsku granicu, prokrčilo je put na tržištu rakije u Srbiji zahvaljujući upravo ovim mladim ljudima, koji su zanat pekli kod kuće, ali i na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Naravno da bi sve bilo mnogo teže starijem bratu Darku, ponajviše zaduženom za distribuciju i Dejanu, zaduženom za marketing i promocije, da nije bilo roditeljske podrške od strane oca Nenada i majke Vesne. I mada se može reći da svako u porodici ima poneko glavno zaduženje, na ovom poslu svi rade sve, svakog dana. A kada se napravi dobar spoj energije, entuzijazma, potkovanog znanjem,  nije ni čudno što su na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu Šurlanovi dobili najznačajnija priznanja, a najveće je svakako interesovanje za njihove proizvode: 6 rakija, dva likera, votku i liker sa medom. Evo šta smo, dok degustiramo ukusnu dunjevaču, zabeležili u razgovoru sa Darkom Šurlanom.

-Gde god izlažemo, uvek ima zainteresovanih ili za kupovinu naše rakije ili za saradnju, pa je tako bilo na ovogodišnjoj najvećoj poljoprivrednoj smotri u Novom Sadu, ali i na drugim manifestacijama na kojima nastupamo – rekao je Darko i nastavio: - Ima indicija i za otkup voća kako stiže na berbu. Ljudi su zainteresovani za saradnju,  iako je godina kao godina, loša za voćarsku proizvodnju. Jaka zima i mraz, koji je učinio to što je učinio, doprineli su da niko sa sigurnošću ne može da prognozira kakav će rod ispasti, pa nam ostaje da vidimo šta će se i kako će se tokom ove godine događati, pogotovo što je sada vreme pretoplo. U našim voćnjacima kajsija je izrmrzla, jabuka je uništena 15%, kruška 40%, s tim da to nije bilo sve. Desetog aprila smo imali jedan ozbiljan mraz koji je krušku potpuno uništio i još 30% jabuke. Ponavljam, ova godina će biti teška, ali naši kupci rakije ne treba da se brinu. Mi smo tokom 2010. i 2011. godine otkupili velike količine voća, napravili rakiju, spakovali u buradi i ona sada miruje i sprema se za njih.

Rakija se prepoznaje i kao deo obreda, običaja i kao umetnost, kreacija stvaranja. Rakija je i piće zdravlja, zadovoljstva, lepote mirisa, bogatstva različitih ukusa, ali pre svega rakija je tradicionalna srpska, naša, naročito u poslednje vreme uzdanica i dika.

U zemlji kao sto je naša, gde su klimatski uslovi izuzetno povoljni za uzgoj raznog voća, šteta je ne iskoristiti sve blagodeti ovog dara prirode, i profesionalno ili za svoje lične potrebe, proizvesti piće po kojem je naše podneblje poznato – rakiju!

Stanimir Minić Cane iz sela Gornje Trepče, četrnaest kilometara udaljenom od Čačka, upisao se u kuću slavnih proizvođača rakije još pre nego što se rodila ideja o „Kući najbolje rakije Srbije“ na Zekinom salašu u Krčedinu, realizovane početkom decembra 2011. godine.

Adresa: Gornja Bukovica, Valjevo, Srbija, Zoran Milinković, je asocijacija na firmu Srpsko zvono, koja se bavi proizvodenjom rakije od šljiva i drugog voća.
Pre više od 350 godina porodica Milinković je naselila prostore sela Gornje Bukovice, u opštini Valjevo.