Velikogospoinski dani u Novom Bečeju su počeli. Po sedmi put na Tiskom keju uz plažu, druženje su započele tamburaške bande i kuvari ribljih čorbi, svoje takmičenje i druženje. Tradicionalna manifestaciju Velikogospoinski dani Novi Bečej 2012. godine počeli su nadmetanjem tamburaških bandi i ansambala iz Vojvodine. Ove godine učestvovali su: „Meleni“ iz Melenaca, „Svirci moji“ iz Kikinde, „Zvonce“ iz Titela, „Ajd još jednom“, Zrenjanin, „Novosadska banda“, Novi Sad, KUD „Teodor Pavlović“, Novo Miloševo, „Besane noći“, Novi Sad, „Ševe“, Zrenjanin, „Kapelnik Lacika i Sladićevi“, Novi Bečej, „NS špricer bend“, Novi Sad, „Durka i sin“, Novi Bečej, „Đeram“ i Akademsko društvo „Gusle“ iz Kikinde i Ansamb „Biseri“ iz Subotice, u čijoj su muzici svi prisutni, istinski uživali. Zvezdano toplo veče pored Tise i mnoštvo publike, te preko 160 kuvara, koji su se paralelno takmičili u kuvanju riblje čorbe, bili su dekor pozornici na kojoj su se tamburaške bande pretstavljale sa po tri pesme.

Prva asocijacija pri spomenu Rimljana, potomaka Trojanaca, koji su posle pada Troje naselili Apeninsko poluostrvo, jeste sukob braće Romula i Rema nad zaoranom brazdom, zbog nesloge oko mesta na kome će podići grad; ali i na rimsku kulturu i imena poput besednika Cicerona, filozofa Tit Lukrecije Kara i Seneke, istoričara Tacita i Tit Livija, velikih imena književnosti: Vergilija, Ovidija, Horacija; na arhitekturu, akvadukte, vijadukte, mozaike, rimske brojeve...

Tako je u svetskim okvirima. A u Srbiji, gde je stolovalo sedamnaest rimskih careva, sve više se pominje  ime Marcusa Aureliusa Probusa, rodonačelnika kontinentalnog vinogradarstva, koji je prvu lozu zasadio da na padinama Alma mons-a, na mestu Šuljamačka glavica, u neposrednoj blizini Sirmijuma.

Današnja Sremska Mitrovica leži na temeljima raskošnih starorimskih građevina i palata, a duh starog Rima utkan je u DNK njenih žitelja. Za nepune dve godine trajanja, članovi  Udruženja poštovalaca vina „Marcus Aurelius Probus“, učinili su značajan iskorak u upoznavanju i razumevanju antičkog Rima, koji je ostavio ne male otiske na tlu naše zemlje. Sirmijum, kao prestoni grad, centar rimske provincije Panonija, bio je rodno mesto šestorice ili sedmorice (istoričari nisu saglasni oko broja) rimskih careva. Imajući to u vidu, Udruženje M.A.P. je po drugi put oživelo Carsku palatu, i na dan rođenja oca kontinentalnog vinogradarstva i njihovog zaštitnijka, cara Proba, 19. Avgusta, upriličilo jedinstvenu svetkovinu.

-Našim gostima je uvek jako lepo sa nama, uvek se okupi mnogo sveta zato što smo mi ribolovci najtolerantniji ljudi -reči su Vlade Čolića, predsedika Udruženja sportskih ruibolovaca “Dunav “ iz Sremskih Karlovaca.

Da je to istina, a ne ribolovačka priča, uverili smo se u petak, 17. avgusta na manifestaciji „Zlatni kotlić Dunava“. Posle „Alaskih večeri“ na Srebrnom jezeru u Velikom Gradištu (ove godine održane po 47. put) „najizdržljivija“ kotlićijada u Vojvodini, u kojoj se krčka riba, održana je 30-ti, jubilarni put,  u organizaciji Udruženje sportskih ribolovaca „Dunav“ iz Sremskih Karlovaca.

-Ovu manifestaciju je započeo jedan doktor iz Novog Sada sa Milanom Jazićem, koji je u to vreme radio kao sekretar Turističkog saveza Novog Sada - priseća se gospodin Čolić.        - Došli su sa predlogom da se kod nas započene sa jednom takvom manifestacijom, i mi smo prihvatili, a ljudima se to svidelo. Danas je bilo 23 kotlića i preko 350 posetilaca, što, s obzirom na prostor i s obzirom na druga dešavanja u okolini, smatram da je dobar odziv. Ovo je manifestacija otvorenog tipa i pravo učešća imao je svako, nije obavazno da bude član nekog ribolovačkog udruženja. Takmičari su od nas, organizatora dobili ribu: šarana, soma, tolstolobika, mrena i deverika, kao i kotliće sa nogarama, gravirane pehara i diplome, tacne za posluživanje smo dobili od „Galeb grupe“ iz Novog Sada, koji su nam bili sponzori.

Gde god da se pojavi, Zvonko Bogdan , bard vojvođanske i srpske tamburaške muzike, puni dvorane, gradske trgove, stadione... Ljudi ga vole zbog njegovog glasa, stasa, ali i gospodskog ponašanja, svojstvenog samo ovom velikom umetniku. Tako je bilo i u četvrtak, 2. avgusta 2012. godine na Rumfestu, na manifestaciji Vinska ulica, organizovanoj na centralnom Gradskom trgu od strane Turističke organizacije i opštine Ruma, na kojoj se okupilo više od 3.000 posatilaca.
Već u popodnevnim satim, ljudi su zaposeli prostor ispred bine, očekujući koncert velikog umetnika, jer su znali da će u vreme koncerta trg biti tesan za sve. Mnogi su pre koncerta iskoristili priliku da se fotografišu sa Zvonkom, za uspomenu na njegovo gostovanje u ovom sremačkom gradu.
Profesionalac, perfekcionista u poslu, Zvonko je i ovoga puta iza sebe imao najkvalitetniju muzičku tamburašku ekipu, predvođenu legendarnim Miletom Nikolićem i Zoranom Bugarskim Bricom. Puna dva sata, trajao je koncerta, koji je Zvonko posvetio svim narodima i narodnostima u Vojvodini, svim ljubiteljima dobre muzike. Puna dva sata, Rumljani i stari i mladi, pa i oni najmlađi, pevali su uz Zvonka, povremeno je i on toliko uživao u toj dobroj atmosferi, da ih je puštao da samo oni pevaju, a on ih slušao i uživao. Tek, na kraju koncerta, otpevao je i dodatni bis, što profesionalac kakav je Zvonko, bar sudeći po mišljenju autora ovoga teksta, radi samo u izuuzetnim prilikama.

Drevni praznik, Festival kočija ili Ratha Yatra, je jedan od najstarijih, ako ne i najstariji festivala na svetu. Poznato je da se slavi već pet hiljada godina, a pretpostavlja se da je i stariji. Dolazi iz grada DžaganatPuri (Jagannath Puri) u Indiji, čije ime (Jagannatha) označava Gospodara svemira. Tradicija nalaže da učesnici festivala konopcem vuku kočije ulicama, uz pesmu tradicionalnih indijskih bhajana.Smisao toga je pozivanje Boga u svoje srce. Radi se o tome da Bog jedanput godišnje izlazi napolje da ga vide čak i oni koji ne posećuju hramove, crkve i pagode. Time on pokazuje koliko je milostiv i da dozvoljava da ga svi vide tako što on dolazi među njih. Bog je simbolično prikazan lutkama koje se nalaze u kolima, a pristalice povlačenjem užeta, vuku ga u svoje srce. Na Zapadu, ovaj festival se obeležava od 1967. godine, prvo u San Francisku, a doneo ga je osnivač Hare Krišna pokreta, Svami Prahupada (A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada).Od tada do danas festival se proširio po celom svetu i obeležava se u svim većim gradovima sveta.
 Po prvi put, Međunarodni praznik “Festival kočije” održan je u Novom Sadu, 11.jula, i na zadovoljstvo organizatora, Društva prijatelja Indije, okupio brojne Novosađane, koji su dočekali kočije. Time je Novi Sad postao jedan od gradova koji proslavljaju ovaj praznik. Madhva Muni alijas Miloš Blanuša, potpredsednik Hare Krišna zajednice u Srbiji sa sedištem na Novom Beogradu, izrazio je svoje zadovoljstvo prijemom kod Novosađana: -Festival kočija je po prvi put u Novom Sadu, mada je nekoliko puta održan u Srbiji: dva puta u Subotici i jednom na Paliću, pa u Nišu, a dogodilo se da je Novi Sad zaobiđen. Sada smo sa velikim zadovoljstvom došli u Novi Sad, mada moram priznati da smo malo oklevali. Nismo bili sigurni kako će nas ovde primiti ljudi, međutim, mi smo oduševljeni. Novosađani su nas dočekali obučeni u sarije i tradicionalnu indijsku nošnju, čak su nam puni radosti vikali „Dobro došli!“ itd.
-Ovaj festival je zaista praznik svetskih razmera, a počeo je u mestu Džagana Puri, u Zapadnoj Indiji, i tamo svake godine okuplja preko milion ljudi. Mi pokušavamo da prenesemo deo atmosfere koja se tamo neguje, jer u Indiji festival traje preko10 dana i okupi možda i najveći broj ljudi na jednom mestu. Svi smo čuli za praznik Divali, indijsku Novu godinu, koja se slavi diljem Indije. Festival kočije je takav, da se ljudi iz svih krajeva sliju u Džagana Puri. Inače, festival slavi radost, život, poziva Boga da uđe u naš život, tako što vučemo konopcima kočije u kojima se On nalazi. Tako mu na simboličan način pomažemo i pozivamo ga da dođe među nas, jer sa njim je mnogo radosnije. Indija je jako otvorena i za hrišćane, induse, budiste i muslimane... Na tom festivalu bukvalno dolaze ljudi svih veroispovesti i slave Boga.

Prvi regionalni Sajam omladinskog turizma, Youth Fair, održan u Novom Sadu od 10. do 12. jula 2012. godine, doživeo je veliki uspeh, kako zbog kvalitetnog konferencijskog, tako i zbog celokupne organizacije štandova izlagača i muzičkog dela programa, ocenjeno je na današnjoj, završnoj konferenciji za novinare, upriličenoj u prostorijama Turističke organizacije Novog Sada. Procenjuje se da je muzički deo programa na Youth Fairu videlo dvadesetak hiljada gledalaca, što Novosađana, a sinoć, u velikom broju i Exitovaca.
 Posebno zadovoljstvo izraženo je činjenicom da se na dvodnevnim konferencijama u Areni Cineplex okupio veliki broj značajnih i stručnih ljudi koji su diprineli važnosti ove manifestacije. U prepodnevnim časovima, 11. jula,održana je prva konferencija pod nazivom “I:ZIT- Business or and pleasure”. U nesvakidašnjem ambijentu novosadskog multipleksa, puna bioskopska sala ljudi iz Industrije zabave i turizma, uživala je u predavanjima stručnjaka kao što su doc.dr Renata Pindžo, pomoćnik ministra u MERR, Vlade Republike Srbije, Andrija Aleksić, zamenik direktora Kancelarije za evropske poslove Autonomne pokrajine Vojvodine, Darko Runić, direktor Agencije za evropske integracije, Grad Beograd, Miloš Šarenac, Events and Sponsorship Manager, United Serbian Breweries, Member of the Heineken Group, Ivan Milivojev, član UO Yourope, evropske festivalske asocijacije i suosnivač EXIT festivala, Nenad Radujević, direktor modnog studija Click/Belgrade Fashion Week, Nenad Okanović, glumac i filmski producent i Ivan Vanja Maslov, suosnivač Beerfesta i savetnik za razvoj u Beogradskoj kulturnoj mreži.

Dan kasnije, 12. jula, u okviru konferencije “I:ZIT- Business or and pleasure” govorio je prof.dr Milan Todorović, direktor Centra za istraživanje menadžmenta u kulturnoj industriji, London MBS; Đorđe Vukotić, direktor prodaje za Jugoistočnu Evropu, JAT; Ivan Milivojev, član UO Yourope, evropske festivalske asocijacije i suosnivač EXIT festivala; Ivan Bušljeta, suosnivač Papaya kluba, Zrće, Hrvatska; te MSc Dušan Kovačević, osnivač EXIT festivala.

Imao sam dvostruko zadovoljstvo da u Rašinom selu, Rudovci, kod Lazarevca, u društvu agrarnih novinara DAN, čiji je predsednik Branko Krstin, prisustvujem manifestaciji ''Festival novinara”, koju u cilju afirmacije seoskog turizma i razvoja sela tradicionalno organizuje Udruženje ''Zavičaj' iz Sremske Mitrovice. Zadovoljstvo prvo, da budem u društvu istinskih, dugogodišnjih boraca za dobrobit sela, a ništa manje veliko, drugo, da upoznam domaćine, prof. dr Radoja Rašu Stanojlovića i njegovu suprugu prof. Manyu (kineski) Jovanu (srpski, pravoslavno) Cui. Ostao sam oduševljen njihovim gospodskim, a opet narodskim držanjem i ponašanjem, opčinjen ne samo njihovom pričom, već i onim što su napravili i podarili na radost svoju, Rašinog oca (nažalost pokojnog) i majke koju paze i neguju, Rudevčana, ali i svih koji se ovde slučajno ili namerno zateknu ili pobegnu u ovu seosku oazu, pa ću o njima i utiscima iz tzv. “Rašinog sela” u Rudovcima, napisati jednu posebnu reportažu.
Ovom prilikom ću govoriti o koleginicama i kolegama novinarima, urednicima i autorima poljoprivrednih emisija, priloga i novinskih tekstova koji prate selo i poljoprivredu, nominovanim za zaslužena priznanja koja petu godinu za redom organizuje i dodeljuje Udruženje kulturnih stvaralaca „Zavičaj“ iz Sremske Mitrovice. Njihove „Seoske novine“ su jedinstven časopis, koji, pre svega, pažnju posvećuje kulturi i običajima srpskih sela, ali i zbog toga što se besplatno dele i distribuiraju u 700 sela širom Srbije.

Još jedno poglavlje u tradiciji održavanja Temerinske pasuljijade je uspešno privedeno kraju. Bean fest 2012. godine opravdao je sva očekivanja i postao reper svim sličnim manifestacijama u okruženju.
Brojke kažu da se kuvalo preko 250 kotlića, da je Vašarištem prošlo 10.000 posetilaca. Na ulazu se kuvao pasulj u kazanu od 2.000 litara i bilo podeljeno 4.000 porcija istog, da su ga „veslima“ naizmenično mešala dva profesionalna kuvara.
Ravničarske igre u kojima su pljuštali svetski rekordi, sa neodoljivim šarmom vodio je Goran Podlipec, koji je nadgledao prebogat kulturno-zabavni program oba dana trajanja manifestacije.
Veliki broj dece različitog uzrasta učestvovalo je u folklornim, pevačkim i muzičkim tačkama, uz podršku afirmisanih muzičkih grupa i pojedinaca.

Subota 2. jun, dan kao upisan. Na Temerinskom Vašarištu od samog jutra postavljeno je više od 250 kotlića i ispod blistavo belih tendi, klupe i stolovi oko kojih su se okupile ekipe. Prohladno jutro, sa odlazećim oblacima, i suncem koje se ne pojavljuje sve do popodnevnih sati. Sa suncem odmah dolazi i 30°C, ali to onda više i nije tako važno za ono ogromno mnogo ljudi koji lože vatricu, dodaju i probaju sadržinu kotlića, pasulj, beli, sumporaš, šareni, egzotični..

Nastup „Dnevnikovaca“ na Bean festu 2012. godine obeležila je nevelika, ali vesela ekipa iz Redakcije ovog novosadskog dnevnog lista. Dnevnik Vojvodina press je kao jedan od medijskih sponzora VIII Pasuljijade, na pultu instaliranom ispred glavne bine, svoje verne čitaoce obradovao podelivši 200 besplatnih primeraka novina i dodatka pod starim nazivnom „Nedeljni ručak“, a danas „D magazin“.

Drugi po redu Festival ovčarstva, održan je 19. maja, u voćnjaku porodičnog salaša „Kinga“, na nekada međunarodnom putu, Beograd-Budimpešta, izeđu Malog Iđoša i Bačke Topole. Udruženje odgajivača ovaca i koza „Bikara“ i vlasnica salaša gospođica Sabo Pos Kinga, bili su organizatori susreta ovčara u ovom nesvakidašnjem ambijentu. Mnoštvo učesnika, ali i preko hiljadu posetilaca imali su priliku da probaju domaće specijalitete, švargle, kobasice i od konjskog mesa, sira, šunke, slanine, i to sve izvađenih iz kućnih zaliha, za predjelo, i da ispod mladih, ali tendenciozno visokim formiranjem oblika stabala voćaka radi hladovine, pogodnih za susrete ovakve vrste, čekali glavno jelo. U najvećem broju kuvali su se ovčji paprikaši, ali bilo je i jagnjećeg pečenja, te kotilića i zemljanih lonaca u kojima su se krčkali drugi sadržaji, sarmice, kupus i riba.

Sadržajnim programom: svečanim otvaranjem, izložbom ovaca i koza, takmičenjem u kuvanju i pečenju ovčjih specijaliteta, ocenjivanjem izložbenih grla, takmičenjem u striganju ovaca, završetkom svih takmičenja i proglašenjem pobednika, bio je ispunjen oficijelni deo festivala. Onaj nezvanični, okupio je mnogo komšija, prijatelja, radoznalaca, pre svega mladih ljudi, što je i bio osnovni cilj organizatora.