Položaj žena danas još uvek nije izjednačen u ovom turbulentnom svetu. Njih se uglavnom setimo početkom marta u susret njihovom međunarodnom prazniku… a pažnju zaslužuju svih 365 dana, svake godine! Budući da žene i dalje vode borbu za svoj položaj, kreatorka Dobrica Stojanović odlučila je da 16. marta u Vinariji Helvecija 1880 u Vršcu organizuje reviju pod nazivom “Žena, majka, kraljica i boginja" kao podršku ženama širom sveta - da nisu same i da se njihova vrednost svakodnevno ceni!

            Na razmeđi srpskog i rumunskog, u prostornom, kulturološkom, jezičkom i svakom drugom smislu, za Danu Niculescu iz Temišvara je velika prednost koja je obeležila njen život. Dugogodišnji novinar Banater Zeitung-a iz Temišvara, i profesionalno i personalno više je nego upućena u prilike sa obe strane granice, što joj daje mogućnost da realno proceni društvena kretanja, razvoj u različitim oblastima u obe zemlje.

            Aleksandra Rosić student prve godine Pravnog fakulteta za privedu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, jedna je od onih koja je školske 2022/23. postignutim rezultatima u dosadašnjem školovanju zaslužila stipendiju Fakulteta koji priprema buduće pravnike, advokate i sudije.
            - Oduvek sam želela da studiram pravo, i dve godine pre nego što sam upisala Univerzitet Privredna akademija, na osnovu preporuka imala sam odluku da studiram baš ovde. Za stipendiju sam blagovremeno saznala kao đak opšteg smera Gimnazije „Svetozar Marković“ u Novom Sadu, i pošto sam završila sa odličnim prosekom, kvalifikovala sam se za dobijanja stipendije, koju sam na kraju i ostvarila - objašnjava Aleksandra Rosić.

            Period studiranja, kao i svako drugo životno doba, nosi sa sobom razna iskustva. Na putu dugom nekoliko godina, postoje stepenice koje uvek kreću od one prve. Uz svaku se mora popeti, jer nosi različita znanja i veštine za obavljanje različitih poslova, i sve bitno za formiranje jedinke kao celovite ličnosti.

            Jednakost, poštovanje i razumevanje žena čini se večnim pitanjima sa vrlo malim pomakom u nalaženju pravih puteva, načina da se to razreši. Razgovori, tribine, su samo jedan od pokušaja da se skrene pažnja društvene zajednice na status žene, majke, sestre, radnice, stuba jedne zdrave porodice, profesionalno i društveno angažovane.

            Javor Radovanković, koji ističe svoje srpsko poreklo, podjednako i lojalnost građanina Rumunije, slovi za uspešnog biznismena iz Temišvara, uvek prisutnog u komunikaciji između srpskih i rumunskih privrednika, poslovnih ljudi i „običnih“ posetilaca Temišvara. Nazivaju ga najuspešnijim Srbinom u Rumuniji, ambasadorom dobrih odnosa dve zemlje... U Srbiju, na Kopaonik je doveo više turista iz Rumunije nego iko pre njega, pa su poslednjih godina najbrojniji gosti ovog planinskog centra iz ove zemlje.

            Skorenovac (mađ. Székelykeve) selo je u kovinskoj opštini, na jugu Banata i godinama unazad, zahvaljujući jednom čoveku i njegovoj porodici, jedno je od turistički najaktivnijih mesta u ovom delu Pokrajine. Prvobitno Đurđevo, 1883. godine, u vreme vladavine cara Franje Josifa, doseljavanjem 645 porodica Sekelja (etničke grupe Mađara iz istočne Transilvanije, Rumunija), dobija ime Székelykeve, koje u prevodu znači „selo Sekelja“, da bi 1922. ponelo današnji naziv - Skorenovac.

            Zlatibor je izrastao u ozbiljan turistički planinski centar svetske klase. Izgradnja novih sportskih terena, uz one podignute prethodnih godina, već ove godine će ga promovisati u „planinu sporta“, veliki broj sadržaja za sve uzraste, posebno za decu dao mu je epitet „dečje planine“. Iako još uvek bez Mišelinovih zvezdica, kuhinja ovog kraja je poslovično dobra i kao takva, nadaleko čuvena. Ni kulturni, ni svaki drugi vid turizma nije zanemaren. Zlatibor danas može da se pohvali i dovoljnim brojem luksuznih hotela i reprezentativnih ugostiteljskih objekata, koji funkcioniše kao pravi grad na vrh planine.

            Malo šta je slično salašima. Nekada su to bili poljoprivredni posedi na kojima je živelo i radilo više od polovine vojvođanskog stanovništva. Na prelasku iz XX u XXI vek brojni salaši su napušteni, retki zadržali prvobitnu funkciju, neki su reorganizovani u ugostiteljske objekte.

             Zdrave životne energije, pun entuzijazma, nalazio je svrhu svog života u poslovnim krugovima, paralelno podizao mostove i predano radio na povezivanju dva naroda, dve kulture, čime je stekao  renome „ambasadora“ i epitet viteza - čuvara tradicionalnih vrednosti, kako sa rumunske tako i srpske strane granice.