Posebno je zadovoljstvo kada vam se ukaže prilika da predstavite mladog, ambicioznoznog čoveka, koji je za nepunih 24 godine uspeo da neke od svojih sposobnosti istakne tako da ih i drugi prepoznaju. Teško je u nekoliko redova nabrojati rezultate i priznanja u brojnim školskim i vanškolskim aktivnostima Miljane Bigović iz Lovćenca: Osnovna škola „Vuk Karadžić“, Lovćenac Prosečna ocena: 5.00; Gimnazija „Dositej Obradović“, Bačka Topola Opšti smer Prosečna ocena: 5.00; Pravni fakultet u Novom Sadu Smer unutrašnjih poslova Prosečna ocena: 10.00.

Adresa: Vaska Kaluđerovića 68, 24322 Lovćenac; Datum rođenja: 13.5.1995. Državljanstvo: Republika Srbija Obrazovanje: 2018-trenutno Pravni fakultet Univerziteta u Štokholmu Master program: Pravo međunarodnih trgovinskih arbitraža LL.M in International Commercial Arbitration 2014-2018

Značaj podrške i promocija vrhunskim srpskim poljoprivednim i prehrambenim proizvodima kakav su Futoški kupus, Fruškogorski lipov med, Leskovački ajvar, Pirotski kačkavalj, i druge grupe tradicionalnih proizvoda koji su dostigli nivo brenda ili sa ozbiljnim kapacitetom da svojim delovanjem na tržištu u skorije dostignu taj nivo, još uvek je otvoreno pitanje.

            Na obroncima Zlatibora skriveno je lepo uređeno, a površinski veliko selo Ljubiš koji broji oko 300 meštana. Zlatibor, Vodice, Ljubiš, Gostilje, Sirogojno, Rožanstvo i zatim izlaz kod Zelenkade, turistički put je kojim godišnje prođe veliki broj ljudi, a ko zastane kod Ljubiša zna se da će se uputiti ka porodici Pećinar i njihovom divnom restoranu i kafani. Snažna porodična priča koju su mnogi prepoznali zbog ljubavi vlasnika prema svom poslu, poštovanju prema gostima i kvalitetu pružanja ugostiteljskih usluga koje ne podrazumevaju samo služenje hrane i pića nego i poseban domaćinski doček i čest obilazak ribnjaka. Porodica Pećinar sa inžinjerom Bobanom na čelu, šesta je generacija koja se bavi ugostiteljstvom. Uz sjajnu medovaču, starinski kamin i narodne pesme popričali smo sa Bobanom o nastanku sela, poreklu njihovog prezimena, kao i o poslu i porodici bez koje, kako kaže, ne bi bilo ništa od ovoga.

Aleksandar Mojić iz Novog Bečeja poslednje tri godine se bavi, na našem prostoru jedinstvenom izradom uskrasnih unikatnih sveća. Ovaj način izrade izučio je od velikog majstora, gospođe Anastasije iz Moskve, naslednice tehnike nastale sredinom XVI veka u ruskim manastirima. Karakteristike ove tehnike su da sveće u rukama veštog majstora dobijaju maštovit i neponovljiv oblik, svaka predstavlja original, malo dizajnersko čudo.

Ništa nije presudno, a sve je važno, kada je u pitanju turistička ponuda jednog mesta, smatra Morena Smoljan Makragić, direktorica Turističke zajednice grada Vodnjana, koji je sa 3.600 stanovnika postao primerom uspešnosti kontinentalnog turizma u Istri i šire. Opština Vodnjan koja obuhvata četiri veća naselja u kojima se odvija turizam, uz Vodnjan, Galižana, Peroj i Barbariga, od kojih samo dva izlaze na more, ali ne u klasičnom smislu, u toku 2017. godine ostvarili su 650.000 noćenja, 15% više u odnosu na 2016, a 2018, prema nezvaničnim podacima za oko 30% više u odnosu na prethodnu.

            Prvi Privredni forum dijaspore u Novom Sadu, u organizaciji gospodina Zorana Ilića, autora projekta - „Moju zemlju srce bira“, i punu podršku ekipe Novosadskog sajma, predvođenu gospodinom Mirkom Majstorovićem, finansijskim direktorom, uz prisustvo povratnika i onih koji još uvek žive van granica naše zemlje, održan je 27. decembra u Kongresnom centru. Bila je to sjajna prilika za prenošenje ličnih iskustava i primera dobre prakse, ali i za povezivanje vrhunskih stručnjaka koji su se školovali van zemlje, ostvarili uspešne karijere i vratili se u zemlju, ili su namerni da to učine. U okviru Foruma održana je i sednica Poslovnog saveta za dijasporu Privredne komore Srbije.

Ove godine novosadski Crveni/Red Taxi obeležava 10 godina od kada ga je osnovalo 37 taksista nezadovoljnih pre svega profesionalnošću i odnosno strankama u prethodnim firmama.

            Nedaleko od Subotice, nalazi se Bikovo, mesto u kome je mladi Vedran Kuntić pre četiri godine započeo svoj biznis i time pokazao drugima da se uz puno truda, volje i napora može sve. Nakon kupovine i obnove porodičnog salaša, Vedran ga preimenjuje u sada već poznati, Pivčiji, na kome nema šta nema, uz sve vrste peradi, do raznovrsnog povrća i voća. Delatnost kojom se on bavi uopšte nije laka, ali uz pomoć majke Mirjane i oca Petra, proizvodnja i prodaja zdravije hrane, testenine, prerađevine od hrane, mesa i jaja, ide lakše. Svojom energijom i planovima, Vedran se ističe među brojnom današnjom omladinom jer nije odustao na samom početku kada je, kako kaže, bilo najteže.

„Turizam od pre 40 godina mnogo se razlikuje jer smo tada živeli u jednoj državi koja je bila i po površini veća i sadržajno bogatija. U toj i takvoj zemlji bilo je mnogo tursitički razvijenijih delova, a Srbija nije bila mnogo zainteresovana za taj sektor, pa čak i ono što je imala često nije niti održavala niti razvijala, pa smo došli u sadašnju situaciju da je teško nešto staviti u turističku funkciju jer treba mnogo ulaganja i rada.