Jednakost, poštovanje i razumevanje žena čini se večnim pitanjima sa vrlo malim pomakom u nalaženju pravih puteva, načina da se to razreši. Razgovori, tribine, su samo jedan od pokušaja da se skrene pažnja društvene zajednice na status žene, majke, sestre, radnice, stuba jedne zdrave porodice, profesionalno i društveno angažovane.

            Javor Radovanković, koji ističe svoje srpsko poreklo, podjednako i lojalnost građanina Rumunije, slovi za uspešnog biznismena iz Temišvara, uvek prisutnog u komunikaciji između srpskih i rumunskih privrednika, poslovnih ljudi i „običnih“ posetilaca Temišvara. Nazivaju ga najuspešnijim Srbinom u Rumuniji, ambasadorom dobrih odnosa dve zemlje... U Srbiju, na Kopaonik je doveo više turista iz Rumunije nego iko pre njega, pa su poslednjih godina najbrojniji gosti ovog planinskog centra iz ove zemlje.

            Skorenovac (mađ. Székelykeve) selo je u kovinskoj opštini, na jugu Banata i godinama unazad, zahvaljujući jednom čoveku i njegovoj porodici, jedno je od turistički najaktivnijih mesta u ovom delu Pokrajine. Prvobitno Đurđevo, 1883. godine, u vreme vladavine cara Franje Josifa, doseljavanjem 645 porodica Sekelja (etničke grupe Mađara iz istočne Transilvanije, Rumunija), dobija ime Székelykeve, koje u prevodu znači „selo Sekelja“, da bi 1922. ponelo današnji naziv - Skorenovac.

            Zlatibor je izrastao u ozbiljan turistički planinski centar svetske klase. Izgradnja novih sportskih terena, uz one podignute prethodnih godina, već ove godine će ga promovisati u „planinu sporta“, veliki broj sadržaja za sve uzraste, posebno za decu dao mu je epitet „dečje planine“. Iako još uvek bez Mišelinovih zvezdica, kuhinja ovog kraja je poslovično dobra i kao takva, nadaleko čuvena. Ni kulturni, ni svaki drugi vid turizma nije zanemaren. Zlatibor danas može da se pohvali i dovoljnim brojem luksuznih hotela i reprezentativnih ugostiteljskih objekata, koji funkcioniše kao pravi grad na vrh planine.

            Malo šta je slično salašima. Nekada su to bili poljoprivredni posedi na kojima je živelo i radilo više od polovine vojvođanskog stanovništva. Na prelasku iz XX u XXI vek brojni salaši su napušteni, retki zadržali prvobitnu funkciju, neki su reorganizovani u ugostiteljske objekte.

             Zdrave životne energije, pun entuzijazma, nalazio je svrhu svog života u poslovnim krugovima, paralelno podizao mostove i predano radio na povezivanju dva naroda, dve kulture, čime je stekao  renome „ambasadora“ i epitet viteza - čuvara tradicionalnih vrednosti, kako sa rumunske tako i srpske strane granice.

            Poverenje je svakako jedna od najvažnijih komponenti u izgradnji odnosa sa klijentima. Svesni su toga bili i u Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku - Medlab u Novom Sadu (https://www.medlab.rs), od njegovog osnivanja 1994. godine, obezbeđivanjem najsavremenije laboratorijske opreme i obezbeđivanjem dolaska do najpreciznijih rezultata, uz angažovanje stručnog osoblja koje isključuje greške.

            Pametna, savremena, energična žena, puna ljubavi za profesiju koju je odabrala. Ostvarena i kao supruga i majka, što je od važnosti za postizanje unutrašnjeg balansa i slobodan razvoj kreativnih ideja koje čine njenu suštinu.
            Ljiljana Tomić Davidov, na čelu je marketing agencije Studio AVANTI, koju uspešno vodi poslednjih šest godina, od ukupno 20, koliko je u marketingu. Diplomirala je i magistrirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, pet godina radila na poslovima dizajnera, saradnika u PR-u i marketingu „Hemofarma“. Potom radi u Centru „Milenijum“ u Vršcu i Beogradu, na poziciji izvršnog direktora marketinga, pa narednih 5 godina na poziciji direktora marketinga na Univerzitetu Megatrend u Beogradu, a zatim na poziciji direktora marketinga, razvoja i turizma u prevozničkoj firmi STUP “Vršac“. Nakon 12 godina na pozicijama u različitim firmama, osniva svoju marketing agenciju.

            Među 10 dobitnika priznanja „Poljoprivrednik nove generacije“, krajem prošle 2021. godine, našlo se i ime tridesetdvogodišnjeg Sava Kvrgića iz Turije. Za njega, savetovanja, edukacije su nezaobilazan deo napredovanja svakog poljoprivrednika. To su mesta na kojima se dobijaju informacije o novim trendovima u agraru, konkursnim linijama, izvorima finansiranja, osiguranju proizvodnje, mogućnostima nabavke novih mašina i opreme. Ništa manje dragocena je razmena iskustava sa kolegama, poljoprivrednicima, o tome, šta je ko sejao, šta je uradio dobro, a gde je pogrešio.

            Darko Gavrilović, diplomirani inženjer poljoprivrede, smer agroekonomija, sa svojih 38 godina, na čelu je Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“. Mlad, pun energije i novih ideja, svojim stavovima i mudrim odlukama, tokom dve i po godine, i treće proizvodne godine na mestu direktora, zavredio je autoritet zadrugara i kooperanata, što je uticalo da sve više poljoprivrednika u udruživanju vidi interes. Tako je za kratko vreme kooperacija podignuta za 30-40%, poboljšana komunikacija, a informisanost je maksimalna.