Monografija „Fruška gora i fruškogorski manastiri“, na više od 200 strana, opremljena bezmalo sa 400 fotogafija, grupe autora među kojima su: Srđan Ercegan, Branko Ristanović, Dragomir Acović, Marija Bojović, Dragiša Savić i dr., u izdanju „Studija Bečkerek“ iz Novog Sada, štampana u 3.000 primeraka na srpskom jeziku, doživela je izuzetnu tražnju, posebno na području Beograda, što je i očekivano od najvećeg emitivnog turističkog tržišta u Srbiji.

    Šta je sve potrebno da bi se ustanovio novi turistički proizvod? Ideja, hrabrost, vreme, opsežne pripreme, ispitivanje terena, istraživanje tržišta... Ukratko - mnogo toga.

    U želji da ispratimo jedan događaj, važan poput onog koji se desio na Zlatiboru, u subotu 19. avgusta, na Preobraženje - Svečana akademija povodom 130 godina organizovanog turizma na „zlatnoj planini“, na kojoj su govorile uvažene zvanice, domaćini njihovi gosti, nismo želeli da zaobiđemo one koji su ovoj svečanosti dodali umetnički karakter i učinili je još posebnijom.

            Zanatsko pivo polako i kontinurano osvaja tržište Srbije. Da mikro, male i srednje „nezavisne“ pivare (stotinak od kojih je polovina registrovano), koje kuvaju pivo u manjim količinama, isključivo od vode, ječma, hmelja i kvasca, imaju svoju publiku potvrđuju festivali kraft piva širom naše zemlje.

            Na početku svega bila je ideja. Bez ideje nema ničeg novog. Ona je svojevrsni motor misli, podsticaj na delovanje. Reprezentacija mašte i pamćenja, naša unutrašnja predstava o spoljnom svetu i vizija njegovog preoblikovanja.

            Iza imena Zorana Ilića stoje dva naizgled nepovezana brenda, koja su uporedo stasavala na srpskom tržištu. Jedan je „Massagrar“ iz Novog Sada, drugi Vinarija „Grumen“ na potezu Valdovo kod Vrdnika (Fruškogorsko vinogorje, Sremski rejon).
            A sve je krenulo iz ljubavi „jer samo tako može!“ Vinarija „Grumen“ sa preduzećem „Massagrar“ deli isti entuzijazam, iste emocije, ali... Vino je vino, piće za dušu.

            Koliko puta ste se, nakon nezaboravnog provoda na žurci, odlučili da prepustite vožnju drugima? Šta za vas predstavlja siguran povratak kući? Da li ste, baš uvek, taj bezbedan povratak sebi i obezbedili?

            Svuda oko nas su  žene, eksperti u svojim znanjima, mogućnostima, veštinama, koje nisu prepoznate kao takve. Doskora i one same bile su ubeđene da su njihovih ruku dela obična, ništa posebna. Da li su to bili starinski vezovi, hekleraji, modne kreacije, tkanje i oslikavanje predmeta, bogata lepeza prehrambenih proizvoda, jela, poslastica, peciva, kojima su se najčešće predstavljale, radile su u vreme koje su odvojile za sebe, pošto sve namire. Udruženja žena su to donekle promenila na način da su izašle iz senke i ljubitelji proizvoda i predmeta domaće radinosti, na raznoraznim svetkovinama lakše su mogli doći do njih, kupiti, motivišući ih da rade još više.

            Od kada je sveta i veka, najsvetlija tačka u krugu života sklonom stalnim promenama, je porodica. Ona prava, koja se ne meri kvadraturom stana/kuće već količnom ljubavi koja se razmenjuje. Porodica kao blagoslov, smisao života, nepresušan izvor nežnih i toplih osećanja.

         Lepo je voleti svoj grad i biti na mestu koje dozvoljava da se utiče na njegov prosperitet. Za Antonia Ratkovića, prvog čoveka grada, Sombor je najlepši grad za njegove stanovnike, neiscrpna inspiracija za umetnike, riznica kulturno-istorijskih znamenitosti, društveni, intelektualni, socijalni, privredni, urbani fenomen kojeg treba uobličiti u formu turističkog proizvoda, privlačnog za putnike različitih interesovanja.