Sve je stvar navike, ali ima nešto i u kulturi. Nekada se pilo belo i crno, a danas je na našem tržištu neograničen broj domaćih i stranih etiketa belih i crvenih vina. Za razvoj vinskog turizma, sve značajnijeg dela turističke ponude, zaslužni su pre svega „mali“ vinari, koji su težište svoje proizvodnje, za razliku od velikih industrijskih sistema, usmerili isključivo na kvalitet finalnog proizvoda, provocirajući vinopije zanimljivim stilovima i tonovima božanske tečnosti, od internacionalnih, odomaćenih i, za svaku pohvalu, sve više autohtonih sorti grožđa. Ono što je vinarije stavilo u prvi plan, osim dobrog vina koje se podrazumeva, je marketing, priče koje su pratili njihovu prezentaciju.

            Svetski dan rendžera ustanovljen je 1992. godine u Nacionalnom parku „PIK“ u Velikoj Britaniji, osnivanjem Međunarodne rendžerske federacije (International Ranger Federation-IRF), sa ciljem unapređenja statusa i rada organizacija rendžera širom sveta. Od te godine, svakog 31. jula, rendžeri širom sveta obeležavaju svoj dan, među njima i rendžeri Nacionalnog parka „Kopaonik“.

            Na svega nekoliko kilometara od Donjeg Milanovca, u srcu Đerdapske klisure, na visini od 173 metara desne obale Dunava, nadvija se eko-etno kompleks Dušanke i Živorada - Žike Stefanovića „Kapetan Mišin breg“.

            - Na mestu na kojem nikada nema magle, zahvaljujući vetrovima, čiji je pravac tokom čitave godine jasno određen, Nemci su pre 80 godina, za vreme Drugog svetskog rata, na površini od oko 1.300 hektara, izgradili aerodrom, u tom trenutku najveći aerodrom sa betonskom pistom van granica Rajha.

            Svetlo, tamno, sa ukusima začina i voća, sa različitim procentom alkohola, ali i bezalkoholno, u staklenoj flaši ili limenci - reč je o pivu, posle vode i čaja, najpopularnijem piću na svetu. Sve prisutnija i kod nas kategorija zanatskog (craft) piva, za razliku od standardizovanog, proizvodi se u kućnim uslovima, malim zanatskim pivarama ili mini fabrikama i karakteriše ga kvalitetni prirodni sastojci, tradicionalna načela proizvodnje i odsustvo procesa filtracije i pasterizacije. Glavni cilj proizvođača craft piva je proizvodnja ukusa kojim će osvojiti publiku, a ne količina. Pored osnovnih sastojaka, ječmenog slada, hmelja, pivskog kvasca i vode, u zanatska piva se mogu dodavati i druge žitarice, razni začini, voće i povrće. Upravo je lični afinitet pivara, koji kreira ukuse svojih piva, ono što znatska piva razlikuje od industrijskih. To je ujedno i draž pivarstva, da je svako pivo različito i svaki pivar unosi nešto originalno, svoje, kako bi se izborio na tržištu.

            Svetski tamburaški festival „Tamburica fest“ na Petrovaradinskoj tvrđavi kraj Novog Sada, sedište je Svetske tamburaške asocijacije, a afirmacija tamburice i tamburaške muzike, kroz negovenje tradicije, saradnju i prijateljstvo umetnika na internacionalnom nivou, njegov je primarni koncept.

            Kriva Reka je od centra Kopaonika udaljena 25,3 km i u njoj živi 519 stanovnika. Poznata je po crkvi Sv. Petar i Pavle (1618 - 1620), za koju je ferman od turske vlasti lukavstvom zaslužan pop Vuksan; to je crkva u kojoj je prema legendi sahranjen Mali Radojica, u kojoj je 1942. zatvoreno i minirano 45 brđana, o čemu piše Dobrica Ćosić u romanu „Deobe“. Kriva Reka je mesto gde su „zime duge, da se krompir sadi tek posle Đurđevdana, a leta kratka i završavaju se o Preobraženju. Pre dvadesetak godina dobilo je put, kojim je daleko lakše napustiti selo i otići u grad, nego dok se išlo po glibu“. Ali nije opustelo. U njemu i danas žive i rade dobri domaćini, dočekuju čak i goste.

            Tezga gospođe Bojane Dragišić iz Nove Pazove, na kojoj punih 25 godina od kada je otišla u penziju, izlaže raznorazne prerađevine od voća i povrća, poznata je svim posetiocima Zemunske pijace i vremenom postala njen zaštitni znak. Danas gospođa Bojana broji 80 leta, i dalje je aktivna, kako u pripremi, tako i plasmanu proizvoda pod brendom „Bojanina zimnica".
            Ali, koliko je ona značajna za nastanak ove porodične manufakture, toliko su njene ćerke, Ljubica i Danijela Dragišić, važne za nastavak njene tradicije. A one, složne su u jednom da ovo rade iz ljubavi prema gurmanskim jelima, jelima pripremljenim na dobar način, za sebe i za druge hranoljupce.

            MEDANA je robna marka Poljoprivrednog gazdinstva „Dabić“ iz Inđije. Osim livadskog, zlatnog bagremenovog, suncekretovog i lipovog meda, ova porodična pčelarska radionica zdravlja, proizvodi preparate kao što su Omanis (za čišćenje pluća), Pčelinji Mix (za jačanje imnniteta), Polenko (protiv anemije i hroničnog zamora), Feniks (za uspostavljanje životne ravnoteže), te zdrave, ukusne i slatke medene mešavine, za mališane.

           Koliko god da je trajalo školovanje, svako od nas se seća svojeg učitelja/učiteljice, a mudre reči, da su „najbolji učitelji ujedno i najzahtevniji, oni koji od učenika zahtevaju razmišljanje“, potvrđuju razloge tragova tog sećanja.