Jedna briga manje za one koji nemaju rešenje kako da dođu do domaćih proizvoda proverenog kvaliteta na kućnu adresu. Za to se pobrinula mala, ali kompaktna grupa Pančevki, koja je u vreme prolećnog ograničenja kretanja izazvanog pandemijom, a na osnovu dotadašnjeg humanitarnog rada, organizovala dostavu pre svega starijim sugrađanima, proizvoda iz svog domaćinstva, pa patom i domaćinstava specijalizovanih za proizvode za koje se ukazala potreba, pod imenom Dostava voća i povrća Pančevo „Banatski špajz“.

*Šta nam možete reći o vojvođanskim zadrugama koje su predstavljene u reviji TopSrbija-Najbolje iz Srbije br. 26?
            - Zajedničko za sve zadruge je da čine deo grupe uspešnih zadruga u Vojvodini, odnosno da svaka od njih predstavlja primer uspešne poslovne prakse. Jedna od tendencija koja se uočava kod ovih zadruga je da mnoge od njih koje imaju dugu tradiciju postojanja, i koje su se decenijama bavile isključivo ratarskom proizvodnjom i ugovaranjem proizvodnje u ratarstvu, u poslednjim godinama sve više prelaze na intenzivne vrste proizvodnje na delu svog poseda, a naročito u oblastima voćarstva i povrtarstva (kao na primer: ZZ „Paprika“, ZZ „Veljko Lukić - Kurjak“, ZZ „Beška“, ZZ „Zadrugar“, ZZ „Graničar“...).

  ZZ „Mrkšićevi salaši“ uspešno nastavlja tradiciju zadružnog organizovanja u Srpskom Itebeju. Gospodin Vojislav Mrkšić, smatra se nastavljačem statusa i imena koje su njegovi preci domaćinski i časno gradili duže od sto godina.

            Reč je o zadruzi koja se za nepunih 20 godina poslovanja može svrstati u grupu uspešnih zadruga, sa perspektivnom daljeg razvoja. ZZ „Plast“ je osnovana 2001. godine od strane pet osnivača - članova porodice Zečević. Primarna delatnost je ratarska proizvodnja, uzgoj pšenice, kukuruza i suncokreta, ali u poslednje vreme prepoznatljivija je po savremenim zasadima dunje i kruške.

         - ZZ „Sloga“ Krajišnik je mala zadruga po zadružnoj imovini i zemljištnim resursima, ali velika po viziji i ideji kako i kojim putem bi mogli dalje - kaže gospodin Zoran Jerković, jedan od trojice osnivača ZZ „Sloga“ (1991).

            ZZ „Graničar“ Šid, na osnovu Zakona o zadrugama, registrovana je 12. XII 1990., iz PP „Morović“, dela PIK „Šida“ koji je imao ekonomije u Jameni, Moroviću i Adaševcima sa oko 3.800 ha zemlje. Zadruga  je u procesu razgraničenja porekla zemlje, restitucije i povrata državne zemlje ostala bez 1.500 ha, tako da danas u svom posedu ima oko 2.300 ha zemlje u k.o. Jamena, k.o. Adaševci, k.o. Morović, k.o. Šid, k.o. Ilinci i k.o. Batrovci.

            ZZ „Agro-Klek“ iz Kleka nalazi se na 6 km od Zrenjanina. Nastala je od seljačkih radnih zadruga formiranih neposredno posle Drugog svetskog rata. Trenutno raspolaže sa oko 1.200 hektara obradive zemlje srednje klase. Osnovna delatnost je ratarska proizvodnja i sve značajnija, stočarska proizvodnja, odnosno proizvodnja mleka. ZZ „Agro-Klek“ raspolaže sa 1.100 grla krupne stoke, od čega je oko 580 muznih krava rase crveno-beli Holštajn, dok je ostalo priplodni podmladak junadi i teladi. Proizvodnja na godišnjem nivou trenutno iznosi oko 5 miliona litara mleka, dnevno oko 13.500 litara, odnosno oko 9.5 hiljada litara po kravi, količina znatno više iznad proseka EU, što je rezultat za ponos. Zadruga više od 30 godina sve količine mleka dnevno isporučuje zrenjaninskom „Mlekoproduktu“.

            Od osnivanja 1948. godine, do ponovne registracije 1990-te, ZZ „Paprika“ je uvećavala posed i paralelno „vukla“ razvoj sela. Vremenom je dostigla 700 - 800 hektara, kasnije restitucijom bila uskraćena za 250 hektara, uspela da pronađe svoj pravac poslovanja i odoli oštroj konkurenciji.

            Zemljoradnička zadrugu „Nagyret” (Velika rit) osnovao je 2002. godine Hollo Robert za poslove otkupa poljoprivredne proizvodnje poljoprivrednika iz Doroslova, okupivši 22 zadrugara, koji su u tome našli svoj interes. Kako bi obezbedila finansijsku i logističku podršku za ZZ „Nagyret”, a kako u to vreme članovi zadruge nisu mogli finansirati ulaganja potrebna za izgradnju skladišta, 2011. je otvorena „Hollo Company“ i podignuto skladište,  koje je zatim izdato zadruzi. Ove kapacitete su osim Doroslovčana, koristili i poljoprivrednici susednih sela, a zbog povoljnih uslova sladištenja, koje je teško bilo odbiti.

Zemljoradnička zadruga „Bačka“ Bačka Topola
direktor: Branko Dudić
registrovana 25. februara 1992.
28 zaposlenih
106 zadrugara
350 - 400 kooperanata