Sir nije samo nutritivno vredna namirnica već i jedna od najčešće konzumiranih. Dok globalna potrošnja sira u svetu i kod nas raste, na tržištu je sve više vrsta ovih proizvoda od kojih svaki nudi posebnu aromu i ukus. Dok je u nekim zemljama, poput Francuske, Italije, Holandije, Švajcarske, proizvodnja sira podignuta na nivo umetnosti, slično proizvodnji vina, a odabir vrsta i posluživanje stvar običaja i tradicije, kod nas je kultura konzumiranja sira, na tom nivou, tek u povoju. To ne znači da na našim prostorima sir nije bio važan deo u ishrani stanovništva, već da je cenjenih vrsta tvrdih i polutvrdih sireva bila daleko manja od sitnog, mekanog sira za fantastične pite sirnice i gibanice.

            Neda Ilić, studentkinja treće godine Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prvi je pobednik, prvog konkursa za najbolji esej LEX LIBERTAS na temu: „Pravo na rad kao preduslov lične slobode“, odražanom na ovom fakultetu. Njoj je, zasluženo, pripala i nagrada - Lap top.

            Početkom aprila Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu raspisao je konkurs za najbolji esej LEX LIBERTAS na temu: „Pravo na rad kao preduslov lične slobode“. Pravo učešća imali su studenti osnovnih akademskih studija Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe i maturanti svih srednjih škola u Srbiji.

            Mirko Kulić, doktor pravnih nauka, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, pozdravio je učesnike prvog konkursa za najbolji esej LEX LIBERTAS na temu: „Pravo na rad kao preduslov lične slobode“, čiji je domaćin, 19. maja bio upravo Pravni fakultet.

            Pored starih zanata u funkciji svakodnevnog života u prošlosti, postojali su i zanati koji su ga ulepšavali. Jedan od njih bio je bombondžijski zanat, posebno omiljen najmlađima. Raduje činjenica da se ovaj zanat - ručne proizvodnje bombona zadržao na našem prostoru i da ima nastavljače, poput porodice Milivojev iz Čuruga. Ostaje žal što ovu radionicu nismo posetili dve godine ranije, kada je nalikovala veseloj i šarenoj dečjoj slikovnici, a tezge sa šarenim delicijama iz Čuruga bile najposećenije na vašarima.

            Romeo Karanović, član Upravnog odbora Kulinarske federacije Srbije, vlasnik internet prodavnice vremejenovac.rs i brenda „Kuhinja na otvorenom“, organizator je brojnih takmičenja, od kojih se izdvojila SAČIJADA, ili tradicionalna priprema jela Balkana, koja će ove godine biti održana 05. juna po sedmi put na lokaciji Bogom danoj za takve happening-e - na Stražilovu.

            Udruženje profesionalnih kulinara Srbije - Kulinarska Federacija Srbije (KFS), je na Redovnoj godišnjoj skupštini, održanoj u nedelju, 09. maja 2021. na prostoru EKO kampa „Fruška gora“ na Stražilovu, u Sremskim Karlovcima, kojoj je predsedavao predsednik Upravog odbora KFS Jovan Vukelić, i ovoga puta zadatak unapređenja nivoa znanja naših kulinara, kao i unapređenje same struke u Srbiji, stavila u prvi plan.

           Da je birana pozicija, a verovatno jeste, ne bi mogla biti bolja, na magistralnom putu Novi Sad - Žabalj, na granici Banata i Bačke, na ulazu u varoš, uz Golf klub „Centar“, nedaleko od Tise. Upravo je tu situirana Čarda „Debeli lad“, jedanaest godina u vlasništvu Saše Vlajnića.
           Osamdesetih godina na istom mestu podignut je savremen motel u vlasništvu države koji je sa početkom novom milenijuma preobratio čuveni novosadski ugostitelj Mića Sokače Nikolić. On je uspeo nemoguće, da od devojke napravi babu, odnosno od motela salaš. Tu priču, stalno nadograđujući, nastavio je Saša Vlajnić.

           Smešten na desnoj obali starog toka reke Tise, Čurug je planski građeno mesto ušorenih kuća i unakrsno presečenih ulica. Bio je najveće naselje u Šajkaškoj, a danas mesto sa najvećem odlivom stanovnika u žabaljskoj opštini. Pre Drugog svetskog rata ima je preko 11.000 stanovnika, prema popisu iz 2011. tek nešto više od 8.000. Pre prokopavanja novog toka Tise (1858) ova reka je imala veliki značaj za Čurug, koji je bio pristanište i značajno trgovačko mesto. Svake jeseni žitarice su tovarene u lađe i prevožene do svih krajeva Monarhije. Pre trgovine u Čurugu je cvetalo zanatstvo. Početkom XVIII veka u Čurugu je bilo 18 ribara, lađar, dunđer, mesar, kočijaš, ćurčija, dvojica abadžija, kolar. Mesto je imalo i suvaču i suvačare. Prvu gostionicu sa prenoćištem „Kod dva bela goluba“ otvorio je 1809. trgovac Petar Konački, koji će do 2015. zakupljivao i krčme. Na Tisi u Čurugu je 1825. bilo devet vodenica, 1914. raspisan je konkurs za uvođenje električnog svetla po ulicama i u domove. Između dva rata tu su bila dva mlina, ciglana i mlekara, dve zemljoradničke zadruge (1901. i 1941.).

           Između Čuruškog mosta i ustave na levoj obali Jegričke, kod Žablja, nalazi se sedište  Udruženja sportskih ribolovaca „Mladost - Jegrička”. Idelana geografska pozicija donedavno je privlačila pecaroše iz svih krajeva Vojvodine, od prošle godine, a nastavilo se i ove, privlači brojne sportiste iz Tutina, Sjenice, posebno Nove Varoši. Godinama unazad dolaze i instruktori skijanja po završetku sezone, a po rečima Gorana Rakite, sekretara Udruženja, sa prvim snegom se svi, i instruktori i Žabljani, sele na planinu.