Kompanija "MACVAL D.O.O." sa sedištem u Novom Sadu i poslovnom jedinicom u Čoki, je porodična kompanija lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, koju je pre više od 35 godina utemeljio gospodin Lazar Oluški, a poslednjih 25 godina u vođenju firme pridružio mu se sin, gospodin Mirko Oluški.

Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti CESNA B iz Beograda, od svog osnivanja 2004. godine pa do danas, potpisuje se kao organizator 74 konferencije, međunarodnog i nacionalnog značaja. Njen rukovodilac, akademik prof. dr Slobodan Nešković, kaže da je pri tom ostvarena saradnja sa brojnim institucijama iz zemalja iz okruženja, inostranstva i na domaćem planu.

Regionalna razvojna agencija Bačka i opštine Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Srbobran, Sremski Karlovci, Žabalj i Titel, su 8. oktobra održali otvarajuću konferenciju projekta „Formiranje destinacijske menadžment kompanije Dunav“, u sklopu Evropske nedelje gradova i regiona Open Days 2014. u Briselu. Tako je Evropska nedelja gradova i regija, koja je okuplja preko 5 hiljada učesnika, uglavnom regionalnih i lokalnih vlasti, iskorišćena za predstavljanje ovog projekta, koji je okupio preko 80 gostiju iz drugih evropskih gradova i regiona.

Na upravo završenom 47. Međunarodnom sajmu lova, ribolova, sporta i automobilizma, nazvanom LORISA (1.-5. oktobra), održan je i 4. Međunarodni sajam šumarstva u okviru kojeg je JP “Vojvodinašume” imalo priliku da pokaže sve svoje raznovrsne aktivnosti. Kao i svake godine, u pet sajamskih dana, „Vojvodinašume“ su se potrudile da svaki dan težište događanja stave na drugi segment svog delovanja, a obim njihovih aktivnosti s pravom ih je stavio u dominantnu poziciju u odnosu na sve druge izlagače, pa bi se lako ovaj sajam mogao nazvati i Sajam „Vojvodinašume“.

Upravo završena 25. Međunarodna naučna konferencija pod nazivom „Dunavska strategija: od ideje do ostvarenja“, održana u Bačkoj Palanci, Beogradu i Smederevu, ocenjena je kao odlično organizovana, sa respektabilnim učesnicima, a pobudila je i veliku medijsku pažnju. Od visokih zvaničnika iz zemlje i inostranstva, mogli su se čuti konkretni planovi razvoja, problemi i predlozi za njihovo rešenje, u skladu sa razvijenim zemljama Dunavske regije.

Mrčajevci su u dane vikenda, od 12.-14. septembra, mirisali na kupus jer se na “Kupusijadi 2014”, uz bogat kulturno-zabavni i sportski program, specijalitet ovoga kraja, svadbarski kupus, kuvao u preko 750 zemljanih lonaca.

„Ima se utisak da se u Maloj Remeti, na obroncima Fruške gore, u kompaniji Atos Fructum, i porodici Deurić, vrtoglavom brzinom nešto širi, i da ovaj ambijent kao Bogom dan daje vrhunske rezultate. Na žalost naša odlika do sada je bila - da ne praštamo uspeh i da ne želimo da pomognemo ljudima koji počinju da rade, koji šire pozitivne priče i stiču bogatstvo. Bogatstva se ne treba stideti, bogatstvo treba naravno steći poštenim radom, i država i lokalna samouprava, svi koji imaju takve pojedince ili firme, treba da podržavaju takve pozitivne primere.“

Bečej i Novi Bečej deli samo jedna reč – Novi, i prelepa reka Tisa na koju se oba grada naslanjaju, Bečej na desnu, a Novi Bečej na levu obalu. Dva grada bliska su ne samo u geografskom, nego i u prijateljskom smislu i imaju izuzetno dobru saradnju i u poslovnom smislu, iako su u različitim upravnim okruzima. Novi Bečej je u Banatu, a Opština Bečej sa 6 naseljenih mesta i 43.000 stanovnika (sam grad 27.000) pripada Bačkoj. Gde se nalazi Bečej danas u odnosu na svog “manjeg” imenjaka, prisutnijeg u medijima. Na ovo i druga pitanja, odgovor smo potražili od zamenice predsednika opštine Bečej, Tamare Ivanišević.

Koliko puta komarci, muve, rane mušice i drugi insekti mogu da vam pokvare uživanje u prirodi? Mnogi bi rekli, svaki put.
Da li možete da zamislite da ćaskate u restoranu, uklještenom između jezera i stare lipove šume, u ravnici, i da oko vas ništa ne leti, da vam ništa ne smeta?

Opština Novi Bečej poznata je, pre svega, po ratarskim kulturama. Takođe se zna da veliki broj poljoprivednih gazdinstava raspolaže malim parcelama, kao i da je sve više mladih ljudi koji bi želeli da uđu u poljoprivrednu proizvodnju, ali nemaju svoju zemlju. Zato je nerealno je očekivati da će se, u uslovima kada ratarstvo beleži ogroman napredak, a cena poljoprivrednih proizvoda uglavnom padaju, mladi ljudi zainteresovati za ovu vrstu posla i da će u tom delu privrede tražiti i naći svoju šansu.