Zemljoradnjička radruga“Plugarul”u Uzdinu je novijeg datuma (2008. godine), nastala kao pravno lice spajanjem dve bivše zadruge, „Uzdin“, i „Plugarul“ u novo pravno lice sa imenom „Plugarul“. Ima 14 radnika, svi organi upravljanja odlično funkcionišu, počevši od Skupštine zadrugara, Upravnog odbora, nadzora i direktora. Više o radu ove zemljoradničke zadruge, saznalui smo od direktora Todora Gertenišana.

Sva veća mesta imaju industrijske zone, a Kikinda, ima poljoprivrednu zonu. Udruženje „Banatska lenija“ (lenija-lokalizam koji označava kolski put kroz njive), osnovana je 2003. godine sa ciljem da iskoristi najveće prirodno bogatstvo severnog Banata, Bogom danu zemlju za gajenje povrća.

Svedoci smo svedrastičnijih klimatskih promena u svetu, pa i na našim prostorima. Imamo sve vrelija leta, sa sve višom prosečnom temperaturom i sve manjom količinom padavina, što sve nagoveštava još sušnija leta i topliju klimu. Srbiju ovo kao da godinama nije dodirivalo, a velika većina poljoprivrednih proizvođača se uzdala u višu silu i nadala dobrom rodu. Otrežnjenje je, definitivno, stiglo prošle godine, kada je prinos na mnogim poljima ne umanjen, već ga uopšte nije bilo. Svi uloženi novci i sav trud je otišao uzalud. A da li je moralo tako? To pitanje postavili smo direktoru jedne od najstarijih firmi u Srbiji koja se bavi navodnjavanjem, Miletu Radisavljeviću iz  beogradskog ATP Irrigationa.

Poljoprivredna emisija Radio televizije Vojvodina „Brazde“, dobitnik je niza priznanja tokom svog 38-godišnjeg postojanja i rada. Ipak, čini se da je ekipi koja priprema ovu emisiju za poljoprivrednike, najznačajnija i najvrednija nagrada gledalaca, koji je verno prate svake druge nedelje. Uoči emitovanja 700 emisije „Brazde“, koja simbolično „pada“ u nedelju, 13. januara 2012. godine, za razgovor smo zamolili glavnu i odgovornu urednicu ove emisije Vesnu Jovanović.

-Svi mi koji se tradicionalno okupljamo na događajima koje organizuju naši prijatelji iz Agropressa, svesni smo da njihov profesionalizam, entuzijazam i novinarska upornost trasiraju put za dolazak novih trenodova, znanja i energije u  agrar i novinarstvo u Srbiji. A da sam u pravu, govori 8. godišnjica koju ovom prilikom želim da im čestitam i poželim da budu još brojniji, aktivniji i uspešniji.

Drugog novembra 2102. godine u Sremskim Karlovcima, otvoren je renovirani podrum Departmana za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima i tom prilikom otkrivena spomen bista osnivaču i prvom direktoru ove ustanove prof. dr Dragoslavu Milisavljeviću. O životu i radu ovog srpskog velikana, govorio je, takođe jedan velikan, prof. dr Vladimir Kovač.

Štand grada Novog Sada, na nedavno održanom Međunarodnom sajmu InvestExpo na Novosadskom sajmu, bio je jedan od najzanimljivijih. Zato niko ko je ušao u halu Master centra nije odoleo da se ovim prostorom prošeta?! A ja nisam odloleo da napravim priču o ovom izuzetnom i zanimljivom projektu.

U vreme kikindskog festivala u čast bundeve, koja se samo u ovom kraju Banata naziva ludajom, u okviru Ulice preduzetnika, pažnju nam je privukao štand koji je zauzeo najveću površinu, a raznovrsni proizvodi u svim bojama jednostavno su mamili mirisima, svežih šarenih plodova sa njiva, bašta, voćnjaka... Bio je to štand Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Banatska lenija“ osnovanog 2003. godine, u nameri da okupi i organizuje poljoprivrednike sa teritorije kikindske opštine. Nazvano je jedinstvenim i originalnim imenom LENIJA, što je stari naziv za poljski put kroz njivu.

Prvo biogasno postrojenje u našoj zemlji preduzeća “Mirotin-Energo” d.o.o., na poljoprivrednom dobru "Sava Kovačević" kod Vrbasa, zajedničkim pritiskanjem dugmeta pustili su u rad premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Vojvođanske Vlade Bojan Pajtić.

Kompanija "Mirotin", Vrbas,  osnovana 1992. godine, bavi se proizvodnjom i prometom poljoprivrednih dobara, kao i sirovina za primarnu proizvodnju i prehrambenu industriju. Poslovanje grupe je osim tržišta Srbije, velikim delom vezano i za inostrana tržišta. Više od 70% spoljnotrgovinskog poslovanja kompanije predstavlja izvoz sopstvenih proizvoda, i to pre svega na tržišta bivših jugoslovenskih republika (Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora), kao i na tržišta zemalja članica Evropske Unije: Italije, Mađarske, Nemačke i drugih.