Opština Novi Bečej poznata je, pre svega, po ratarskim kulturama. Takođe se zna da veliki broj poljoprivednih gazdinstava raspolaže malim parcelama, kao i da je sve više mladih ljudi koji bi želeli da uđu u poljoprivrednu proizvodnju, ali nemaju svoju zemlju. Zato je nerealno je očekivati da će se, u uslovima kada ratarstvo beleži ogroman napredak, a cena poljoprivrednih proizvoda uglavnom padaju, mladi ljudi zainteresovati za ovu vrstu posla i da će u tom delu privrede tražiti i naći svoju šansu.

Poseta agrarnih novinara opštini Novi Bečej, 23. jula, za primaran cilj je imala prezentaciju ove opštine iz ugla poljoprivrednog razvoja, i nastojanja lokalne samouprave da poljoprivredna grana dosledno prati turistički razvoj, po kojem je ova opština prepoznatljiva i u regionu.

Da je Srbija zemlja velikih mogućnosti, česta je floskula u kojoj ima istine, ali ne i opravdanja. Zemlja velikih, a niskorišćenih šansi dovoljno govori o tome kako je Bog dao a ljudi, iz razloga, opravdanog ili ne, nisu znali, niti umeli da to iskoriste. Zapravo, to govori o nama samima.

Opšta zemljoradnička zadruga „Begečki povrtari“ nastala davne 1927. godine, koja u kontinuitetu radi i danas, prva je na Balkanu po proizvodnji šargarepe, a u Evropi među prvima.

Bivši student Poljoprivrednog fakulteta, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, Jelena Marić iz Srbobrana, odlučila se da osnuje poljoprivredno gazdinstvo, kako bi počela da se bavi kozarstvom. Iako je prošao vrlo kratak vremenski period, u kozjim sirevima sa ove farme mogu da uživaju i najveći znalci.

Rečima: „Dobrošli u Srbiju, zemlju bogatih motiva, bogate kulture, običaja i tradicije“, dr Miloš D. Tucović, profesor Ugostiteljsko-turističke škole u Beogradu i moderator skupa o neiskorišćenim potencijalima Srbije, obratio se prisutnima na III Business Summit-u, održanom od 27-29. juna u hotelu „Breza“ u Vrnjačkoj Banji, u organizaciji Etno centra Gegula. Predavanjem „Koncept razvoja ugostiteljsko-turističke privrede“, dr Miloš Tucović dao je viđenje stanja i perspektive srpskog turizma sa pozicije iskusnog znalca godinama angažovanog na ovim pitanjima.

Ujedinjene nacije su 2014. godinu proglasile za godinu malih poljoprivrednih gazdinstava. Inicijativu je podržalo više od 6.000 međunarodnih organizacija, a među njima i Udruženje novinara za poljoprivredu Agropress. Produkt te inicijative su, između ostalog, i manifestacije „Vikend dobrog ukusa“, održane u Beogradu, Nišu, a nedavno i u novosadskom tržnom centru BIG, gde je svoje proizvode izložilo 22 izlagača iz cele Srbije, počevši od Velikog Gradišta, Valjeva, Bačkog Petrovca, Bečeja, Kruševca, Novog Sada... Tako su posetioci ovog sve posećenijeg centra imali priliku da degustiraju i kupe proizvode od kozjeg i kravljeg mleka, razičita vina i rakije...

Potvrda da se i u našoj sredini, u vladajućim uslovima, može proizvoditi kvalitetno i za svetsko tržište je kompanija ITN d.o.o iz Beograda, koja je na 81. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ponela laskavo priznanje - Najbolji u agrobiznisu.
Na Novosadskom sajmu, posetioci su na štandu ITN-a mogli videti veliki izbor mašina i opreme najvećih svetskih proizvođača: Krone, Manitou, Hardi, Grimme, Komgskilde, Joskin, Goldini, BVL, Cosnet i dr. i upoznati se sa ponudom i kvalitetom istih.

Fabrika stočne hrane „Proteinka“ u Šapcu, jedna je od deset najvećih fabrika za proizvodnju stočne hrane u Srbiji. Posluje od 1965. godine, na današnjoj lokaciji, u severozapadoj industrijskoj zoni (Agroindustrijska zona b.b) u Šapcu, od 1983. godine. U septembru 2012. godine FSH "Proteinka" DOO, prodajom 100 % udela "Magnavita Holding"-a, postaje vlasništvo Privrednog društva "Kartonval" DOO Beograd, čime počinje nova etapa u životu fabrike.

Bezbednost rukovaoca poljoprivrednih mašina u saobraćaju, bila je glavna tema stručnog skupa pod nazivom "Unapređenje nivoa bezbednosti učešća poljoprivrednih mašina u saobraćaju", održanog 21. maja 2014. godine, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, koji je organizovalo Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, između ostalog i zbog toga što je lane gotovo svaki deseti od ukupno 650 poginulih na putevima u Srbiji, bio izazivač sudara, a smrtno je stradalo čak 27 traktorista. Statistički podaci ne postoje za one koji su stradali na njivama.