Teško je nešto napraviti dobro, ali ništa lakše nije uspeti to održati. A upravo je to pošlo za rukom profesorici Zorici Kozlovački, koja je nasledila jedan uspešan hor i nastavila njegovu tradiciju.

Srednja muzička škola „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, odavno je poznata kao kuća koja neguje dobru horsku muziku. Profesormuzike,Slobodan Bursaćosnovao je 1968. godine Mešoviti omladinski hor. Pod njegovom dirigentskom palicom zrenjaninski hor „Josif Marinković“, poneo je laskavu titulu Hor sveta. Godine 1993. horom diriguje  njegov sin, Andrej Bursać, kojeg je 2006. godine nasledila mlada i energična profesorica muzike Zorica Kozlovački.Godinama ovaj hor uspešno učestvuje na takmičenjima kako u zemlji tako i u inostranstvu, i svaki put se vraća sa nekim lepim priznanjima.

Bio je to razlog da o toj pobedničkoj misiji i daljim planovima razgovaramo sa profesoricom Zoricom Kozlovački.

-Hor naše MŠ je mešoviti omladinski hor, međutim, mi smo od njega uspeli da napravimo još dva manja, tako da smo devojke izdvojili u poseban Omladinski ženski hor i Etno grupu, koja neguje naše etno tradicionalno, narodno, izvorno pevanje. U poslednje vreme imali smo dosta uspeha. Prošle godine smo učestvovali na jednom velikom horskom takmičenju. Bilo je to Prvo svetsko horsko takmičenje (World Choir Championships for Youth and Young Adults), koje je održano u Gracu, Austrija od 10 do 17. jula 2011. godine.U konkurenciji 150 horova mi smo se vratili u Srbiju sa tri osvojene medalje: Ženki hor zlatnom, Mešoviti hor sa srebrnom medaljom i Etno grupa sa bronzanom. Ove godine smo učestvovali na VI Internacionalnom horskom festivalu „Slovakia Cantat“ koje je održano u Bratislavi od 26. do 29. aprila 2012. godine. Hor naše škole se opet takmičio u tri kategorije i u sve tri kategorije osvojene su zlatne diplome. Omladinski mešoviti hor i narodna pesma osvojili su i titulu pobednika kategorije, što nam je najveći uspeh do sada i izuzeto smo ponosni na ovu godinu i na uspeh koji smo ostvarili.

Kapije XIII Exit festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi otvorene su za posetioce 12. jula u 18 časova, a po tradiciji zatvorili su ih DJ-evi: Marko Nastić, Dejan Milićević i Marko Milosavljević nastupom, koji je počeo na mt:s Dance areni 16. jula, u pola sedam ujutru, a koji su ispratili najuporniji exitovci. Time je završen XIII Exit festival, na kojem je nastupilo oko 400 izvođača na 22 bine i koji je dnevno posetilo više od 30.000 ljubitelja muzike i zabave.
 Prvi dan festivala obeležio je koncert muzičkih legendi iz Birmingema Duran Duran, koji su osamdesetih godina prošlog veka kulminirali svetskom muzičkom scenom. Simon le Bon je pojavom i glasom uspeo da šarmira oko 20.000 posetilaca, koji su prisustvovali koncertu. Koncert su počeli čuvenim hitom "Before the Rain", za kojim su se ređali "Planet Earth", "Rio", "Come Undone", "Ordinary World", "Wild Boys", "Save a Prayer" podržani od strane oduševljene publike. Za ljubitelje elektronske muzike popularni DJ Avicii je na Dance areni, atmosferu, među više hiljada obožavalaca, doveo do vrhunca.
 Drugi dan XIII Exit-a biće upamćen po sjajnoj svirci pop sastava New Order na Main Stage-u, koju su sa nestrpljenjem očekivali svi zaljubljenici ovog legendarnog pop sastava, zatim po engleskom punk rock band-u The Toy Dolls i velikom Exit karnevalu pod maskama.
Treće, tradicionalno najposećenije veče Exit-a obeležili su nastupi kraljice soulaErike Badu, Richia Hawtina, kao i sastava Suicidal Tendencies i Sodom, a završni “udarac” zadala je poslednje večeri kalifornijska grupa Guns N' Roses, koja je na EXIT došla sa šest šlepera opreme. Po prvi put u istoriji Exita, Main Stage se menjao zbog nekog izvođača, i ogromna bina sa izuzetnim ozvučenjem zamenjena je većom binom.OAxl Rose-u dovoljno je reći da je bio fantastičan. Na Fusion Stage-u ispunila je očekivanja i svetska muzička senzacija iz Portugalije, dobitnici MTV Europe nagrade, Buraka Som Sistema, čiji nastupi širom sveta uživo ostavljaju publiku bez daha.
 MT:S Dance Arena, Silent Disco, Jelen Fusion, Explosiv, Elektrani, Happynovisad, Suba, i svi ostali stage-i učinili su da ovogodišnja poseta, po rečima organizatora bude u očekivanim okvirima, a posetioci osim muzike, mogli su da prisustvuju nekim od pratećih programa koji su se odvijali na Agora Stage, koji je bio rezervisan za tribine i debate.

Po već ustaljenom kalendaru osmišljenom od strane našeg poznatog gitariste, ovom prilikom u ulozi profesora, Petra Jelića, 28. juna 2012. godine održan je četvrti po redu koncert novosadske „oaze“ popularne, rock, jazz muzike - „Kulturnog skloništa“.

Sa gradskom televizijom, „Kanalom 9“ Petar Jelić sarađuje po drugi put, i od četiri javna koncerta dva su realizovana u prostoru studija ove televizije. Petar naglašava da je njihova saradnja ne svodi samo na koncertnu saradnju, i da je „Kanal 9“ jedna televizija koja ima sluha za muziku, i za mlade muzičare, kao i za aktuelna dešavanja u gradu.

I dok su na prvom koncertu profesori dosta vremena provodili na bini, a učenici se smenjivali, na potonjim koncertima učenici su svirali jedni sa drugima, kako bi ostvarili međusobni kontakt i prepoznali se kao saradnici, kolege, ljudi koji će, jednoga dana formirati svoje bendove i na kraju krajeva, taj njihov nastup pokazao pravu meru njihovog znanja, napredovanja i talenta.

Petar Jelić i Aleksandar Šuković - gitara, Vladimir Samardžić - bas gitara, Ceca Palada – pevanje, Bane Tomić – klavijature i pevanje, Igor Malešević - bubnjevi i DJ-evi Vladimir Ačić i Pele Drezgić, ovoga puta podržavali su svoje učenike sa tribina i uživali u happeningu izvođačkih bravura i dobrog zvuka mladih nada naše muzičke scene. 

O ovakvoj praksi nastupanja na realnoj sceni učenika „Kulturnog skloništa“ Petar Jelić kaže:

-Praktikujemo da napravimo dva koncerta škole godišnje, jedan pred Novu godinu i drugi koji se obično desi krajem juna, kojim zaokružujemo jedan nastavni ciklus.

Danas kad negde u onim prostorima, koji su nam se nekad činili tako bajkovitim i dalekim, spomenete Srbiju i njene ljude, osim onih ružnih vremena, ljudi tamo spomenu i Nole, Ana, Jelena,Milorad...Nekako mi se čini da će jednom govoriti i Miloš!!!Miloš Milovanović, dečak od svojih nepunih 14 godina, učenik OŠ Miloš Crnjanski iz Hrtkovaca, živopisnog sremskog sela, je danas jedan od najvećih muzičkih talenata ovih prostora, a stručnjaci kažu i šire. Svetsko,a naše!!! Priča o njemu je, nažalost, paradoksalno, samo naša!!! Imamo talenta svetske klase, a on nema instrument!!! I sve što je do sad postigao postigao je sa hendikepom lošijeg instrumenta od konkurencije, što njegovom ustehu dodaje težinu.
Kao i sve velike i neverovante priče i ova počinje sasvim slučajno. Rođen je u muzičkoj porodici, otac Miroslav svira gitaru, a pokojni deda Žika je svirao harmoniku. Prve muzičke korake pravi uz njih, tako da je još u šetalici prvo cupkao uz taktove muzike i pevao i pre nego što je prohodao. Kasnije je u muzičkoj školi u koju je pošao sa nepunih 5 godina prvo naučio note, pa tek onda slova. Od tada je njegov život obeležen, samo neverovatnim napredovanjima ispred svoje generacije, kao i nekoliko generacija ispred, primljen je u muzičku školu sa tri dana pripreme i to kao 3. od 320-oro starije dece, kao najmlađei đak u istoriji Muzičke škole „Petar Kranjčević“ iz Sremske Mitrovice u klasi profesorke Mirjane Milaković, koja je na vreme primetila njegov talenat i prati ga i nadgrađuje do danas. Na prvo takmičenje odlazi sa 7 godina uz odobrenje da se pojavi jer je mlađi od svoje klase i naravno tamo osvaja prvo mesto. To je bilo na takmičenju „Mali virtuoz“ u Beogradu, 25-27.05.2006.godine. Od tada počinje njegov takmičarski put na kome su za Miloša skoro po pravilu rezervisana prva mesta i nagrade, koje svojim velikim talentom i marljivim radom i zaslužuje.
 Jedno od poslednjih je Laureat pohvala Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu 15.12.2011. godine u Novom Sadu za postignute rezultate na takmičenjima u oblasti muzike. Na osnovu nje, Pokrajinska vlada mu dodeljuje donaciju, ali na žalost, sredstva nisu dovoljna da se nabavi potrebni instrument. Nedostaje mu još oko 3500 e.

Univerzitetski hor Iuventas (Boginja mladosti), izrastao je iz hora Gimnazije „Isidora Sekulić“, veran dirigentskoj palici Hermine Guga Sarki. Hor Iuventas okuplja bivše i sadašnje studente Novosadskog Univerziteta, kao i sve zaljubljenike u horsko pevanje, sa i bez muzičkog predznanja. Do sada, kroz hor je prošlo preko 1.600 pevača, što bez sumnje govori da su tradicija kvaliteta i trajenje pojmovi koji se podudaraju.

-Ideja da Univerzitet u Novom Sadu dobije svoj hor, potekla je spontano – priseća se Hermina Guga Sarka. - Za četrdesetu gogodišnjicu moga rada na sceni, u Izvršnom veću, imala sam divan koncert sa horom i tri orkestra. Bilo je tako neopisivo lepo kada smo se okupili.

Podnevnim koncertom za prijatelje, u Pozorišnom klubu Sterija, novosadski bend Apslutno Romantično, promovisao je, četvrti po redu, ali sada dupli album „Vojvođanski spomenar“.

Uvodnu reč, da pozdravi prisutne i podseti na razvojni put Romantičara, pripala je Višeslavu Petkoviću, koji je između ostalog rekao, da u vremu kada se mnogo priča a ništa ne kazuje; u vremenu kada se o ljubavi mnogo peva, a kao nikad ranije, ljudi samuju bez nje, pojavili su se oni, Apsolutno Romantično, da muzikom uvežu ljubav i reč, i u tome su uspeli. Ali, ovoga puta sasvim drugačije, na novi način.

Apsolutno romantično, jedinstvena muzička grupa koju je iznedrila vojvođanska ravnica, potpisala je svoj četvrti album. Posle albuma „Kasno je prepraviti stih“ (iz 2000.), drugog „Naša ulica se u nebo penje“ (iz 2003.) i „Teško je biti sam“ (iz 2005.), bend u sastavu Petar i Zoran Kina Alvirović, Julije Dondo i Mihael Horvat na svetlost dana iznose dupli album „Vovjođanske spomenare“.

- Ovo je prvi put da se neko usudio da uradi dupli album, kaže Petar Alvirović. - Toliku količinu pesama, ukupno 27 (13 na CD1 i 14 na CD2) do sada niko nije pokušao. To su svojevrsne obrade starogradskih pesama poput: „ Fijaker stari“, „Cajka“, „U Novom Sadu“, „Kad čujem tambure“ itd, ukratko starih, proverenih hitova, ali u neobičnoj izvedbi, u mojim aranžmanima.

Atraktivna čelistkinja Aleksandra Berček-Jelić, „lider“ je upečatljivog sastava „Alektik“, čije značenje - „alternativno i ekstravagantno“ sažima Sašin pogled na svet, stav prema muzici, modi, stilu i scenskom nastupu, (ne)potrebnim žanrovskim podelama... Danas petogodišnjak, „Alektik“ trenutno funkcioniše u sastavu: Saša - električno čelo, vokal, Petar Jelić - gitara, vokal (a privatno i Sašin suprug, sa kojim zajedno vodi novosadski Centar za muzičko obrazovanje “Kulturno sklonište”, svojevrsnu školu rokenrola), Ana Sabo - električna violina, Ivan Firči - bubanj, Damjana Ćuk - klavijature, i Kosta Mađarević – bas gitara. Igraju se i spremaju album za jesen.

YU Grupa je u četvrtak, 19. aprila u Sava centru, održala koncert, kojim je opravdala sva očekivanja. Dupke puna Velika dvorana bila je ispunjena velikim brojem poklonika muzike ove grupe, ali i poznatim imenima naše rock scene. Ovaj svojevrsan „praznik“ isčekivan je pune dve godine, kada, iz ko zna kojih razloga, nije obeležena 40-togodišnjica aktivnog delovanja benda.

Koncertom u Sava centru, 19. aprila, sa početkom u 20,00 časova, YU Grupa će simbolično obeležiti godišnjicu svoga postojanja. Ovoga puta nije u pitanju nikakav jubilej, ali se pominju 42 godine rada ove, u istoriji Ex Jugoslavije najstarije rock grupe, a po nekim saznanjima i na čitavom Balkanu.