Dom porodice Jakšić, Krčedin, Ulica cara Dušana broj 64. Na ovoj adresi se minulog vikenda dešavala peta po redu Međunarodna likovna i pesnička kolonija, koja je radi stvaralačkog druženja okupila oko dvesta slikara, vajara, glumaca, muzičara. Teško je odlučiti se koji je dan bio lepši, sadržajniji. Tek, globalni utisak, kako učesnika ove manifestacije koja je na pitome obronke Fruške gore naslonjene na Dunav, dovela brojna potvrđeno velika imena iz sveta umetnosti ali i mlade talentovane stvaraoce, tako i brojnih zainteresovanih posetilaca, koji su ispunili sva četiri dvorišta u porodičnoj kući Jakšića u Krčedinu, su impresivna. Procenjuje se da je koloniju od 26. do 29. jula posetilo oko 2000 ljudi.
Domaćin i organizator ovog jedinstvenog skupa, verovatno najvećeg ovakve vrste na našim prostorima, kako po broju učesnika, tako i po broju posetilaca, koji su pažljivo, svakodnevno, pratili rad slikara, ali i recitacije i kazivanja pesnika, predstave glumaca, numere muzičara, gospodin Miodrag Jakšić je i sam bio očaran atmosferom koja je vladala tokom kolonije i najavio da će šesta i sve naredne manifestacije, značajne za ukupan kulturni život ne samo inđijske opštine nego i Srema, Vojvodine i Srbije, imati na raspolaganju svu pozitivnu energiju i znanje porodice Jakšić, oca Zorana, majke Ljubice, njegove supruge, ćerkice Jane, sina Mihajla, brata Predraga i njegove supruge Milice, Udruženja „Moj Srem“, ali i svih dobronamernih Krčedinaca, opštine Inđija, a ponajviše, slikara, pesnika, glumaca, muzičara, umetnika, koji ovaj prostor definitivno doživljavaju kao svoj, i za koji, verujem, da svi kažu „Ja, Krčedinac u srcu i duši“, baš kako glasi i titula ove kolonije namenjene izuzetnim, zaslužnim pojedincima. Ovu titulu su ovoga puta poneli Bora Đorđević, Maja Volk, Ivan Bekjarev, kao i slikari Franko Altobeli iz Rima i Tatjana Pljakić iz Kruševca, dok su„Njaku Krčedinsku“ zaslužili Teatar Levo iz Beograda, muzičar i humanista Ivan Plavšić iz Beograda i pevač i humanista Miodrag Miša Blizanac iz Novog Sada.

Sinoć, 26. jula 2012. godine je, u Domu porodice Jakšić, svečano otvorena V likovna i pesnička kolonija “Krčedin”. Osim umetnika, učesnika kolonije (32 slikara i tridesetak pesnika), svečanosti su prisustvovali brojne zvanice, te mnogobrojni gosti, iz Krčedina i okoline koji ni ovoga puta nisu želeli da propuste poseban događaj za ovo, po mnogo čemu, poznato fruškogorsko selo.

Urednik programa kolonije, književnik Miodrag Mića Jakšić, ovu kulturno-umetničku manifestaciju u Domu porodice Jakšić, podigao je na nivo međunarodnog događaja, koji osim promocije umetnosti, ima za cilj i upoznavanje sa kulturnom baštinom ovog, nedovoljno eksponiranog kraja Fruške gore.

Malo je poznato da je Krčedin mesto bogate istorije, o čemu je nedavno izašla i jedna knjiga. Zna se da je na području Krčedina bilo jedno od najstarijih keltskih naselja. Na salašu porodice Jakšić nađeni su novčići, ćupovi, vredni predmeti koji su danas pohranjeni po muzejima u Novom Sadu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici. Neki predmeti se nalaze i u jednoj Zavičajnoj sobi u selu. U krčedinskom pravoslavnom hramu oslikan je, po mnogima, najlepši ikonostas u Sremu.

Misija porodice Jakšić, čiji se najstariji član, Zoran Jakšić, odlučio je da se sa svojom suprugom Ljubicom, vrati u mesto svog rođenja, i da vrata porodične kuće širom otvori za svet umetnika i umetnosti. Bračni par Jakšić je sa svoja dva sina, Miodragom i Predragom i njihovim porodicama, darovao Krčedinu osim umetničke galerije i jedno, pre svega prestižno okupljanje uticajnih ličnosti kako iz sveta umetnosti, kulture, nauke, tako i ljudi koji su na bilo koji način vezani za Krčedin ili će, preko svog dela, to biti.

Grafiti su vid slanja poruke nastali kao potreba, pre svega mlađe populacije, da na vidljivom i svima dostupnim mestima saopšte svoj doživljaj sveta, života i društva.
 Reč grafiti je pozajmljena od italijanske reči "graffito" što znači škrabati, a koren vuče od stare grčke reči "graphein" koja znači pisati. Ovakav vid izražavanja može se pronaći još u vreme stare Grčke. Najpoznatiji grafiti iz antičkog vremena sigurno su oni koje su ostavili uklesane u zidove Apolonovog proročišta u Delifima, sedam mudraca. Hilon iz Sparte, uklesao je iznad ulaza hrama svima dobro znanu maksimu “Upoznaj samog sebe”. Kleobul je napisao: “Najbolja je mera”, Periandar:“Najlepša stvar na svetu je smirenost”, Solon:”Nauči da slušaš i znaćeš da komanduješ”, Tales:”Seti se prijatelja”, Pitak, poseban kao i obično, tik pred Pitijine noge, uklesao je ne sasvim razumljivu frazu:”Vrati zalihu” a Biant iz Priene: “Većina ljudi je zla”.
 Savremeni underground pokret, poznat najčešće pod imenom “graffiti”, rođen je u Filadelfiji (Pensilvanija) kasnih 60-tih godina. Dve osobe, Cornbread and Cool Earl su pišući imena devojaka po celom gradu želeli da privukli njihovu pažnju. Nemamo potvrde da li su u tome uspeli, ali time je počeo nezaistavljivi razvoj ovog načina izražavanja.
 Grafiti su sedamdesetih godina od Filadelfije prešli put do Njujorka, a njihov pojavni oblik bio je jednostavno ispisivanje imena ili obeležavanje teritorije od strane određenih socijalnih grupa, gang-ova gde su ih imena Taki 183, Julio 204, Frank 207 i Joe 136 popularizovali. Таki (Demetrius) je bio zaposlen kao kurir i svoju čestu vožnju metroom je iskoristio za ispisivanje svog imena TAKI 183 (183 je bila ulica u kojoj je stanovao). On se ovoj zabavi posvetio sa velikim fanatizmom i bio je primećen od Njujork Tajmsa koji mu je 1971. godine priredio intervju. Taki je ovu ideju preuzeo od Julia 204, Portorikanca, člana bande “Savage Skulls”(Divlje lobanje), koji nikada nije stekao slavu svog naslednika, svoje ime, nikada nije napisao izvan svoje zajednice. Takođe, kratko je delovao, jer je bio osuđen na zatvor zbog vandalizma. Ostali spomenuti ubrzo su dobili konkurenciju koja je dovela do intenziviranja označavanja, prvo u podzemnim prolazima, zidovima, a kasnije i na zgradama i drugim javnim površinama, i tako su se grafiti proširili prvo po Njujorku i posle po celom svetu.

Izložba pod nazivom „Crtežom na sliku“, otvorena je sinoć, 14. marta, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Projekat je rezultat jedanaestogodišnje saradnje ove institucije sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu, kojim je započet ciklus izložbi radova inspirisanih odabranim delima iz kolekcije Pavla Beljanskog.

Posle organizovanja izuzetno atraktivne prodajne izložbe engleskog porcelana uoči Novogodišnjih praznika, beogradska firma The English Book će za predstojeće praznike, 8. mart, Dan žena i 22. mart, Dan mladenaca, kao i za prigodne prolećne svečanosti, u prostorijama svoje knjižare u Novom Sadu, u Njegoševoj ulici broj 14, prirediti novu prodajnu izložbu najpoznatijih proizvođača porcelana i keramike iz Engleske.

Beogradska firma The English Book od 19. decembra do kraja 2011. godine, u prostorijama svoje knjižare u Njegoševoj ulici broj 14 u Novom Sadu,  organizuje prigodnu izložbu ekskluzivnog engleskog porcelana.

Knjižara beogradske firme The English Book je od 19. decembra ponovo na staroj adresi u Novom Sadu, Njegoševa 14, ali u novom ruhu. Pored proširenije ponude knjiga na engleskom jeziku dečjeg asortimana, za učenje jezika, knjiga opšteg interesovanja, beletristike, najnovijih bestselera i stručnih naslova, ovde će do kraja 2011. godine biti organizovana prigodna izložba ekskluzivnog engleskog porcelana,

-Odlučili smo da posle 15 godina izlaganja studentskih radova, na ovaj dan, pokažemo radove zaposlenih u ovom Departmanu, asistenata i profesora, koji su svi bili studenti na raznim nivoima u Novom Sadu. Želja nam je da kroz izložbu „Učenje projektovanjem“ pokažemo zanimljiv projektantski opus zaposlenih koji je realizovan u poslednjih pet godina, jer smatramo da imamo šta da pokažemo, u nekim elementima i prostorima u kojima smo radili.

U pomalo potisnutom prostoru na muzejskoj mapi Novog Sada, Spomen zbirci “Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Kamenici, Muzeja grada je, 6. decembra, na dan Zmajevog rođenja (po gregorijanskom kalendaru), otvorio izložbu multimedijalnog umetnika, strip crtača, rokera, istoričara srpske rok scene, Vladimira Nedeljkovića Zontaga.

Izložba “Vinogradarstvo i vinarstvo Fruške gore”, autorke Dušanke Marković, višeg kustosa, svečano je otvorena u četvrtak, 24. novembra 2011. godine, u palati Ilion, u Sremskim Karlovcima, nekadašnjoj rezidenciji baronske porodice Rajačić, koja danas pripada Zavičajnoj zbirci. Povod za upriličenje ovako grandioznog poduhvata bilo je obeležavanje 65-togodišnjice postojanja Zavičajne zbirke u Sremskim Karlovcima, ranije Gradskog muzeja, a danas dela Muzeja grada Novog Sada. I tematski i sadržajno, i na svaki drugi način, ovom izložbom zaposleni u Zavičajnoj zbirci su dokazali da pripadaju samom vrhu elite profesije kojom se bave.