Džordž Bernard Šo ju je smatrao za ljubav najiskreniju, a ona je toliko univerzalno kulturno iskustvo da uključuje čitavo čovečanstvo. Veza između turizma i gastronomije može se potražiti i u odgovorima na pitanja: Da li se i koliko može upoznati jedna destinacija, a da se ne probaju lokalna jela? Koji je najukusniji deo putovanja?

            Dvanaesta tradicionalna manifestacija ,,Dani vesele mašine,, i deveti  ,,Zlatni destilat rakije šljivovice,, održani su u nedelju, 12. septembra, na Burduševom brdu iznad Kljajićeva. Organizator ove svojevrsne manifestacije je Udruženje vinogradara i voćara ,,Visovi,, iz Kljajićeva.

           Supružnici Tatjana i Milan Đolić stoje iza Pčelarskog gazdinstva Joković iz Aleksandrovca. Tatjana Joković Đolić je slikar, sa diplomom Akademije umetnosti u Novom Sadu, sada nastavnik likovnog vaspitanja u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Brusu. Milan Đolić je nastavnik fizičkog vaspitanja u OŠ „Prvi maj“ Vlajkovci i u OŠ „Knez Lazar“ u Velikim Kupcima. Za sebe kažu da su na prvom mestu roditelji, pobornici prirodnog načina života, i u tom duhu nastoje da vaspitaju Vidaka i Vukana (5 i 7 godina), a da niti deci, niti sebi, ništa ne uskraćuju.

           Pre samo tri godine Melinda Batalo Balaž iz Čonoplje bila je u dilemi kako da doprinese kućnom budžetu. Znala je samo da državni posao ne dolazi u obzir i da svoje četvoro dece, uzrasta od pet do deset i po godina, uskrati osam do deset sati svog prisustva. Nezadovoljstvo otkupnom cenom mleka dodatno je isprovociralo rešenje, manifestovano na vreme, a uzor je bila njena baka koja je devedesetih godina, proizvodeći sitan sir, uspevala da prehrani celu porodicu. Upravo je ona, Melindi Batalo Balaž bila inspiracija i motiv da u sopstvenoj proizvodnji sira nađe rešenje.

            Dušan Štulić, nutricionista i gastronom, profesor i mentor na Visokoj hotelijerskoj školi strukovnih studija u Beogradu i sudija World Association of Chefs Societies (WACS), u svojsvtu arbitra, redovan je učesnik Balkanskog takmičenja u pripremi jela ispod sača Sačijada - Stražilovo, koje sedmu godinu početkom juna organizuje „Magazina vikendica“ i „Udruženja vlasnika vikendica i salaša“ iz Novog Sada.

            Raznovrsnošću i kvalitetom svojih sireva Srbija se polako približava krugu zemalja poznatih po njihovoj proizvodnji. Najpoznatijim sirevima iz Srbije - Pirotskom kačkavalju, Šarskom siru i najkontraverznijem Pule, siru od magarećeg mleka iz SRP „Zasavica“, pridružio se sir GORSKI, iz fruškogorskog sela Jazak. Njegov kreator Ljiljana Mojić, radoznala da sazna mesto svojih sireva u svetskim okvirima, uzorke šalje na najprestižnije svetsko takmičenje - Cheese World Awards 2017/18 u London, gde Gorski zreli sir osvaja bronzu i pored brojnih odličja Novosadskog sajma, koja su mu obezbedila mesto na domaćem tržištu, dospeva i na svetsku mapu sireva (World Chesse Map).

         Ogromni prirodni resursi Republike Srbije za razvoj pčelarstva realan su osnov daljeg razvoja ove privredne grane. Godinama unazad med je jedan od najtraženijih proizvoda sa oznakom „made in Serbia“. U toku prošle, 2020. godine zabeležen je izvez od 2.701 tone meda, u vrednosti od 13.096.000 evra, odnosno rast od 46% u odnosu na prethodnu 2019..

            Projekat pod nazivom „Staro i nestalo voće Srbije“ autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, pokrenut je iz potrebe zaustavljanja procesa nestajanja starog voća na tlu Republike Srbije. Rezultati istraživanja sakupljani od doba Nemanjića i prvih sačuvanih zapisa o voću na našem tlu, što nikako ne znači da ga nije bilo i ranije, konsultujući literaturu, a pre svega obilazeći terene i neposrednim kontaktom sa ljudima koji dugo pamte, široj javnosti saopšteni su putem izložbi, dečijih radionica, kataloga. I svuda je publika bila vrlo zainteresovana i reagovala emotivno.

            Radikalizacija promene strukture poljoprivredne proizvodnje započeta početkomn trećeg milenijuma, u Srbiji je dočekana sa nevericom. Obrazac zemlje ratara oboren je pred činjenicom da u vreme savremenih kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji 70 - 75% poljoprivrednih gazdinstava obrađuje površine do pet hektara. Pod ovakvim uslovima realna dobit može da se postigne jedino intentzivnim zasadom. Danas su voćarstvo, vinogradarstvo, zajedno sa povrtarstvom svetle tačke razvoja poljoprivrede u Srbiji i po rečima dr Zorana Keserovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jednim od najvećih autoriteta iz oblasti voćarstva u zemlji, to je jedan od pravaca nacionalne poljoprivrede, uključujući podršku porodičnog biznisa, malim i srednjim preduzećima i udruživanje.

            Proizvodnja povrća je dugoročan i profitabilan porodični komercijalan posao. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi tokom cele godine u baštama, njivama i u različitim tipovima zaštićenog prostora.
            O iskorišćenim mogućnostima i onima koje nisu, za veću proizvodnju povrtarskih kultura na teritoriji Republike Srbije i strategiji daljeg razvoja, razgovarali smo sa prof. dr Žarkom Ilinom, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vrhunskim autoritetom u oblasti povrtarstva. Njegovi odgovori su podrazumevali naša pitanja.