Mnogo puta je izrečena floskula da je agrar velika razvojna šansa Srbije ali, sve više raste svest o tome da samo kvalitetnom i planiranom proizvodnjom prateći nove tehnologije na sve zahtevnijem evropskom i svetskom tržištu ima smisla baviti se poljoprivrednom delatnošću. A upravo to su na vreme shvatili poljoprivrednici iz Mužlje, koji su organizovali “Carsku baštu” i danas, samo posle četiri godine rada, od šest članova osnivača, prerasli u ozbiljno preduzeće koje broji 19 stalno zaposlenih, sa preko 100 kooperanatai predstavljaju jednog od lidera u porizvodnji povrća na lokalnom području.

Prema rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku Srbije, prosečna godišnja potrošnja hleba po stanovniku u Srbiji iznosi 107 kg, što je tri puta više nego u zapadnoevropskim zemljama. Hlebu u čast, u Pećincima skoro dve decenije živi i Muzej hleba “Jeremija”. U svetu postoji još samo jedan takav muzej i nalazi se u Ulmu u Nemačkoj. U ovom našem, pećinačkom, izloženo je 98 vrsta različitih obrednih hlebova, razvrstanih po grupama: božićni, uskršnji, slavski, svadbeni, podušni…

Da li ste znali da je prvi kroasan u Jugoslaviji proizveden 1975. godine u pogonima kolača preduzeća "Žitoprodukt" iz Zrenjanina, a ovo preduzeće imalo je i
ekskluzivni ugovor za snabdevanje pecivom lanca restorana "McDonald" u Jugoslaviji.Grupa agrarnih novinara, na poziv skupštine opštine grada Zrenjanina obišla je mlinsko- pekarsko preduzeće „Žitoprodukt“. Goste je dočekao i upoznao ih sa trenutnim radom „Žitoprodukta“ Todor Ninković, predsednik Upravnog odbora, mašinac po struci, koji je četrdeset godina uz ovo preduzeće, a sve vreme na poslovima održavanja i investicija.

Oktobar je mesec za, kako to ribari vole da nazovu – žetvu šarana, a decembar mesec kada se u Srbiji najviše konzumira riba, ponajviše zbog obeležavanja praznika Sveti Nikola. Na najvećem ribarskom gazdinstvo u našoj zemlji, Ribarskom gazdinstvu „Ečka“, koje od 2008. godine posluje u sastavu kompanije za proizvodnju i promet poljoprivrednih dobara "Mirotin" iz Vrbasa, Gazdinstvo „Ečka“, koji organizuje proizvodnju na tridestak jezera, počev od Srpskog Itebeja , Čente, Melenaca do Lukinog Sela, dvestotinjak alasa ovih dana imaju pune ruke posla.

Jedan od osnovnih principa organizacije FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN), jeste princip globalne prehrambene sigurnosti i dostupnosti relativno jeftine hrane. Ovaj postulat deklarativno je i dalje aktuelan, ali suštinski od pre pet godina definitivno više ne postoji. Cene hrane su u očiglednom porastu i to snažno pogađa najugroženiji deo svetske populacije što prehrambenu sigurnost otvara kao gorući problem.

Gospodin Slobodan Simić,upravnik, direktor Specijalnog rezervata prirode Zasavica, na Drugom međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Velikim Radincima, našao se u ulozi izlagača, i predstavio novi, jedinstveni proizvod iz široke palete proizvoda sa farme u Zasavici.

Na red je stigla i berba jabuka. A ko bi bio bolji sagovornik na ovu temu od profesora dr Zorana Keserovića, direktora Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu pri Poljoprivrednom fakultetu Novosadskog univerziteta. Prvo pitanje za njega:

U Srbiji se pod ribnjacima nalazi oko 14.000 hektara (od kojih su 14.000 hektara šaranski, a samo na 14 hektara su pastrmski ribnjaci). Međutim, od ukupnog broja, čak 20 odsto šaranskih ribnjaka je zapušteno i nalazi se van upotrebe. Na površini od oko 11.000 hektara ribnjaka koji su u funkciji, godišnje se proizvodi 12.500 do 15.000 tona ribe. Od toga oko 11.000 do 13.000 tona je šaranska i od 1.500 do 2.000 tona pastrmska riba.
-Iako je proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji povećana dva do tri puta i dalje se, zajedno sa količinom ribe koja se izlovi iz reka i jezera, podmiruje manje od 30 odsto potreba za domaćom ribom u Sriji, dok se više pod 70 odsto uvozi (morske i slatkovodne ribe). Za razliku od rastućeg uvoza, izvoz je simboličan i poslednjih godina se kreće te oko nekoliko stotina tona - kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Zoran Marković.
-Potencijal Srbije za povećanje proizvodnje ribe je ogroman, pre svega, u šaranskom ribarstvu. Trenutno u Srbiji postoje četiri fabrike hrane za ribe, sa potencijalom ukupne proizvodnje preko 40.000 tona (prošle godine je proizvedeno samo 11.000 tona). Treba istaći i to da višne ribnjaka u Srbiji od pre nekoliko godina realizuju jednu od najsavremenijih tehnologija gajenja šarana u Evropi, koja se bazira na korišćenju ekstrudirane hrane, a Srbija je i jedna od retkih zemalja u kojoj se radi na programu selekcije familija šarana, čime se stvara osnov za proizvodnju kvalitetne selekcionisane mlađi - navodi Marković.
Evropska unija je najveći uvoznik ribe na svetu (40 odsto uvoza se ostvaruje u njoj). Ona godišnje uvozi 1,65 miliona tona, a izvozi svega 100.000 tona, tako da postoji odličan potencijal za plasman ribe iz Srbije u države EU. Da bi se i ostvario taj izvoz neophodno je da se šaran, kao glavni izvozni proizvod preradi (filetira, odimi, upakuje...) i plasira na evropsko tržište, za šta je neophodna pomoć države kroz podsticajne mere kroz unapređenje proizvodnje na postojećim ribnjacima. Pored šarana, kao glavne vrste, svakako ne treba zanemariti i ostale vrste koje se proizvode u Srbiji: kalifornijska pastrmka, potočna pastrmka, beli amur, beli i sivi tolstolobik, som, smuđ...

Blagi pad cene kukuruza, rast cene pšenice, nova rekordna cena soje, kao ialji rast cena na svetskim berzama, okarakterisao je proteklu nedelju na Novosadskoj berzi.

Uznemirujuće prognoze o katastrofalnim posledicama nepovoljnih vremenskih prilika kako u svetu, tako i kod nas, više ne dovode u pitanje problem visokih cena, koliko otvara neizvesnost oko elementarnog zatvaranja bilansa i dovoljnosti strateških roba kao što su žitarice i uljarice. Upravo na toj neizvesnosti i dilemi tražnja je definisala svoj tržišni nastup i bila veoma aktivna. Ukupno 40 kupoprodajnih ugovora zaključenih protekle nedelje preko Produktne berze najbolji je dokaz za to. Promet od 3.412 tona robe za 35,34% je veći nego prethodne nedelje, dok je istovremeno finansijska vrednost prodate robe preko Novosadske berze iznosila 90.169.900 dinara ili za 22,66% više nego u prethodnom nedeljnom periodu.

Pšenicom se količinski najviše trgovalo. Na bazi ukupno 14 sklopljenih ugovora i 2.275 tona prometa, izdefinisala se prosečna cena ove robe na nivou od 25,51 din/kg (23,62 bez PDV) što je za 2,49% veća cena nego prethodne nedelje. Visoka cena kukuruza nije mogla ostaviti tržište pšenice ravnodušnim. Naime, kada je cena kukuruza veća od cene pšenice, sve veći odliv pšenice u sektor proizvodnje stočne hrane, za posledicu ima veću tražnju za ovom robom i konsekventni rast cene. Princip spojenih sudova za ova tržišta tada funkcioniše tako što cena jedne, utiče na cenu druge robe. Ovoga puta visoka cena kukuruza povukla je na gore i cenu pšenice.

Trenutno najveća neizvesnost je na tržištu kukuruza. Sve što se danas na ovom tržištu može smatrati prognozom, nalazi se u domenu procena koje se kreću u dijapazonu od lošeg pa do katastrofalnog, što se tiče prinosa. Ta okolnost unosi veliku nervozu na ovom tržištu i to je razlog što su se kupci i prodavci čak u 18 slučajeva relativno lako i brzo usaglasili na berzi o prihvatanju međusobnih uslova za prodajom odnosno kupovinom ove robe. Cena se kretala između 23,50 din/kg bez PDV i 25,10 din/kg.

Sinonim za jabuku, tačnije „Veliku jabuku“ je grad Njujork. Ali, imamo i mi svoj grad jabuka – Čelarevo. Nekada davno, Čelarevo je bilo grad hmelja, tekstila, prvog zatvorenog bazena kakav nije imao ni Novi Sad, potom piva, a danas se može reći da je „grad jabuka“, jer uz postojećih 350 hektara, koliko je pre šest godina ovde zasadila firma Delta agrar na zemlji privatizovanog „Podunavlja“, rastu i manji voćnjaci, dok se neke druge jake kompanije u skorijoj budućnosti spremaju da u ovom ataru zasade nove količine voćaka. O ovom nestvarnom voćnjaku, koji je toliko veliki da bi trebalo čitav dan da se obiđe, a možda i nekoliko, razgovarao sam sa generalnim direktorom „Podunavlja“, Nikolom Milićevićem.
Razgovor započinjemo upravo na Kanalu DTD, uz koji se na obe strane prostoru plantaže, odakle, praktično, kreće izvor života ovog voćnjaka, sistem za navodnjavanje.
 

-Mesto na kome se sada nalazimo je crpna stanica odakle vršimo prihranu voćnjaka. Takođe, iz ove crpene stanice u slučaju ranih prolećnih mrazeva pokrivamoceo prostor anti-frost sistemomza zaštitu od ranih prolećnih mrazeva. Mi smo 2006. godine krenuli u fazu podizanju voćaka sa nekih 330 hektara, koje smo zasadili, a danas imamo 350 hektara pod zasadima jabuka. Odavde ide osnova, srce čitavog voćnjaka, vlaga iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, bez koga ovakvi zasadi u kojima se očekuju prinosi od 50 do 70 tona nisu mogući. Pumpe su kapaciteta 360 litara u sekundi, a navodnjavanje je u sekcijama, što znači da se ne navodnjava svih 350 hektara u jednom mahu nego nego po sekcijama, po poljima. Tenziometri(merače vlažnosti)i mini meteo stanice,mere vlažnost zemljišta pored samih sadnica i u zavisnosti od potreba, dajemo određenu količinu vode za koju smatramo da je neophodna u tom trenutku. Anti-frost sistemsluži da se pri ranim prolećnim mrazevima putem izmene toplote, faktičku izmenu energije kod samog ploda jabuke i grane, voćke ne zalede, izmenom toplote i neprestanim vlaženjem, poput veštačke kiše, čime se podiže temperatura samih voćaka. Sve zajedno, prati se tokom 24 časa na samo jednom kompjuteru.

Naš sagovornik kaže da je uz korišćenje savremene tehnologije i zahvaljujući iskustvu stručnjaka, voćnjak dobro podneo zimu.