Blagi pad cene kukuruza, rast cene pšenice, nova rekordna cena soje, kao ialji rast cena na svetskim berzama, okarakterisao je proteklu nedelju na Novosadskoj berzi.

Uznemirujuće prognoze o katastrofalnim posledicama nepovoljnih vremenskih prilika kako u svetu, tako i kod nas, više ne dovode u pitanje problem visokih cena, koliko otvara neizvesnost oko elementarnog zatvaranja bilansa i dovoljnosti strateških roba kao što su žitarice i uljarice. Upravo na toj neizvesnosti i dilemi tražnja je definisala svoj tržišni nastup i bila veoma aktivna. Ukupno 40 kupoprodajnih ugovora zaključenih protekle nedelje preko Produktne berze najbolji je dokaz za to. Promet od 3.412 tona robe za 35,34% je veći nego prethodne nedelje, dok je istovremeno finansijska vrednost prodate robe preko Novosadske berze iznosila 90.169.900 dinara ili za 22,66% više nego u prethodnom nedeljnom periodu.

Pšenicom se količinski najviše trgovalo. Na bazi ukupno 14 sklopljenih ugovora i 2.275 tona prometa, izdefinisala se prosečna cena ove robe na nivou od 25,51 din/kg (23,62 bez PDV) što je za 2,49% veća cena nego prethodne nedelje. Visoka cena kukuruza nije mogla ostaviti tržište pšenice ravnodušnim. Naime, kada je cena kukuruza veća od cene pšenice, sve veći odliv pšenice u sektor proizvodnje stočne hrane, za posledicu ima veću tražnju za ovom robom i konsekventni rast cene. Princip spojenih sudova za ova tržišta tada funkcioniše tako što cena jedne, utiče na cenu druge robe. Ovoga puta visoka cena kukuruza povukla je na gore i cenu pšenice.

Trenutno najveća neizvesnost je na tržištu kukuruza. Sve što se danas na ovom tržištu može smatrati prognozom, nalazi se u domenu procena koje se kreću u dijapazonu od lošeg pa do katastrofalnog, što se tiče prinosa. Ta okolnost unosi veliku nervozu na ovom tržištu i to je razlog što su se kupci i prodavci čak u 18 slučajeva relativno lako i brzo usaglasili na berzi o prihvatanju međusobnih uslova za prodajom odnosno kupovinom ove robe. Cena se kretala između 23,50 din/kg bez PDV i 25,10 din/kg.

Sinonim za jabuku, tačnije „Veliku jabuku“ je grad Njujork. Ali, imamo i mi svoj grad jabuka – Čelarevo. Nekada davno, Čelarevo je bilo grad hmelja, tekstila, prvog zatvorenog bazena kakav nije imao ni Novi Sad, potom piva, a danas se može reći da je „grad jabuka“, jer uz postojećih 350 hektara, koliko je pre šest godina ovde zasadila firma Delta agrar na zemlji privatizovanog „Podunavlja“, rastu i manji voćnjaci, dok se neke druge jake kompanije u skorijoj budućnosti spremaju da u ovom ataru zasade nove količine voćaka. O ovom nestvarnom voćnjaku, koji je toliko veliki da bi trebalo čitav dan da se obiđe, a možda i nekoliko, razgovarao sam sa generalnim direktorom „Podunavlja“, Nikolom Milićevićem.
Razgovor započinjemo upravo na Kanalu DTD, uz koji se na obe strane prostoru plantaže, odakle, praktično, kreće izvor života ovog voćnjaka, sistem za navodnjavanje.
 

-Mesto na kome se sada nalazimo je crpna stanica odakle vršimo prihranu voćnjaka. Takođe, iz ove crpene stanice u slučaju ranih prolećnih mrazeva pokrivamoceo prostor anti-frost sistemomza zaštitu od ranih prolećnih mrazeva. Mi smo 2006. godine krenuli u fazu podizanju voćaka sa nekih 330 hektara, koje smo zasadili, a danas imamo 350 hektara pod zasadima jabuka. Odavde ide osnova, srce čitavog voćnjaka, vlaga iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, bez koga ovakvi zasadi u kojima se očekuju prinosi od 50 do 70 tona nisu mogući. Pumpe su kapaciteta 360 litara u sekundi, a navodnjavanje je u sekcijama, što znači da se ne navodnjava svih 350 hektara u jednom mahu nego nego po sekcijama, po poljima. Tenziometri(merače vlažnosti)i mini meteo stanice,mere vlažnost zemljišta pored samih sadnica i u zavisnosti od potreba, dajemo određenu količinu vode za koju smatramo da je neophodna u tom trenutku. Anti-frost sistemsluži da se pri ranim prolećnim mrazevima putem izmene toplote, faktičku izmenu energije kod samog ploda jabuke i grane, voćke ne zalede, izmenom toplote i neprestanim vlaženjem, poput veštačke kiše, čime se podiže temperatura samih voćaka. Sve zajedno, prati se tokom 24 časa na samo jednom kompjuteru.

Naš sagovornik kaže da je uz korišćenje savremene tehnologije i zahvaljujući iskustvu stručnjaka, voćnjak dobro podneo zimu.

-Sada  je više nego krajnji momenat da svi koji žele da se bave poljoprivredom razmišljaju o tome kao o svojoj glavnoj profesiji i da prepoznaju poljoprivredu, ne kao granu sa kojom će samo da preživljavaju nego kao profesiju sa kojom će moći sebi i svojim porodicama da obezbede dugoročne i visoke prihode, a naravno i da potpomognu i podstaknu mlađe generacije da ostanu na imanjima i nastave da se bave ovim poslom. Sve nas čeka 2014. godina, kada padaju carine na uvoz poljoprivrednih  proizvoda iz EU, kada će biti jako teško svima koji se ne opredele za savremene tehnologije i za profesionalno bavljenje proizvodnjom. Biće teško plasirati proizvode i na domaće tržište, a kamoli za izvoz jer će tržište biti preplavljeno kvalitetnim, subvencionisanim voćem i povrćem od strane država iz kojih dolaze, iz razvijenih zemalja EU. Dakle, više je razloga da se svi okrenemo savremenim proizvodnjama, postizanju izuzetno velikih prinosa, konkurentnim proizvodima sa kojima ćemo moći svi zajedno da nastupamo na inostranim tržištima.

Ovo je za elektronski časopis www.topsrbija.com izjavila Julka Toskić, direktorka marketinga u Delta agraru, sa kojom smo razgovarali na temu savremene proizvodnje jabuka i neophodnosti udruživanja, kao i uslovima koje za tu priliku nudi ova vodeća kompanija u Srbiji, a malo je takvih i u ovom delu Evrope.

Međunarodna godina zadrugarstva dodatno je podstakla poljoprivredne proizvođače na udruživanje, pa su u velikom broju, uz, naravno, dužnu pažnju više novinarskih ekipa, o mogućnostima saradnje sa Delta agrarom informacije dobli na edukativnom i praktičnom sastanku u Čelarevu. Zainteresovani proizvođači su uz predstavljen kompletan projekat i  dalje konkretne korake saradnje mogli da se upoznaju sa sistemima za navodnjavanje američke kompanije John Deere Water čije proizvode Delta agrar distribuira na tržište Srbije i koji su sastavni deo ukupne ponude u okviru projekta kooperacije.

Organizacijom 6. po redu Međunarodnog žetvenog kalendara za predstavnike medija 27. juna, (pre dve godine je to bila prva međunarodna prekogranična saradnja sa Rumunijom, lane sa Hrvatskom, a ove godine sa Mađarskom), Zadružni Savez Vojvodine je na simboličan način najavio početak žetve u novokneževačkom ataru, tačnije na potezu od stotinjak hektara pod pšenicom, između Sanada i Novog Kneževca. Novinare su dočekali spremni kombajni, traktori, ali i brojni zemljoradnici, prijatelji i sponzori.
Njima se prvi obratio predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, koji je pozdravljajući domaćine i prijatelje iz susedne mađarske opštine Tisasziget, još jednom naglasio da zadrugarstvo treba negovati i razvijati jer omogućava bolji položaj i tretman zemljoradnika, kao i njihovu veću snagu i ulogu. Jovanov kao i ostali govornici, smatra da ovogodišnja cena pšenice mora biti između 23 i 25 dinara, kako bi bila rentabilna za proizvođače, kako bi bili stimulisani da i naredne godine seju pšenicu.
Prisutne su pozdravili i Vukosav Saković iz Poslovnog udruženja “Žita Srbija”, koji je izrazio zabrinuost što se površine pod pšenicom smanjuju i nagovestio opasnost po srpsku poljoprivredu, ekonomiju ali i socijalni mir ukoliko se ovaj trend dalje nastavi, te Petar Jančić, zamenik predsednika opštine Novi Kneževac i Ferenci Ferenc, gradonačelnik opštine Tisasziget iz Mađarske.
Kombajni su potom zabrujali i praktično demionstrirali setvu, koja je na ovim poljima ostavljena za još nekoliko dana, dok je rod na mnogim poljima već skinut.
 Pravi paorski doručak po sunčanog i pretoplom vremenu, priredili su sponzori ovogodišnjeg karavana, Zemljoradnička zadruga “Mrkšićevi salaši”, degustacijom njihovih ukusnih proizvoda, a podržala ih je i senćanska ”Sentela”. Priliku da predstavi svoje proizvode imala je i OTP banka, banka koja prati i pomaže poljoprivredu i poljoprivrednike.

Boravak na „Žetvenom karavanu 2012. godine“,  koji su za novinare po šesti put upriličili Zadružni savez Vojvodine, ZZ Novi Kneževac i AD Žitopromet Senta, na parceli između Sanada i Novog Kneževca, a potom i posetu i prisustvovanje žetvi u prvom prekograničnom mađarskom selu Tisasziget, gde su razmenjena iskustva predstavnika zadruga o žetvi i proizvodnji pšenice u Srbiji i Mađarskoj, novinari su iskoristili za razgovor sa neposrednim proizvođačima ili predstavnicima zadruga. Evo šta nam je o Zemljoradničkoj zadruzi „Salaš“ iz Subotice, i ovogodišnjoj žetvi rekao Josip Anišić, koji jeveć 22 godine na funkciji direktora zadruge.

*Kažite nešto o vašoj zadruzi.

-Mi imamo oko 500 domaćinstava koja rade i funkcionišemo kao jedan prava zemljoradnička zadruga. Ovu zadrugu su osnovali zemljoradnici pre 22godine i za to vreme smo svašta prošli, opstali i ostali zdravi, što je već za nas uspeh, iako se nismo obogatili. Naši ljudi su napredni poljoprivrednici, imaju novu, dobru  mehanizaciju, pa se može izvesti zaključak da smo i mi u zadruzi odradili svoj deo posla i ja sam zbog toga zadovoljan.

Centralna figura na ovogodišnjem, 6. po redu Žetvenom karavanu koji označava početak žetve pšenice u našoj zemlji, bio je Vukosav Saković, predsednik Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žita „Žita Srbije“. Ono što je on rekao prisutnim novinarima i gostima na žitnom polju kraj Sanada, a potom ponovio i u zvaničnom govoru u mađarskom selu Tisasziget odražava, nažalost, pravo stanje stvari u našoj zemlji. Bez dlake na jeziku, a on sam kaže: „Treba već jednom da se suočimo sa istinom, ali svi mi, da bi shvatili gde smo“, sve je to isto ponovio i za časopis TopSrbija.

-Srbija je zabeležila neslavni rekord, nalazi se na prvom mestu po smanjenju setvenih površina pod pšenicom. I dok setvene površine iz godine u godinu rastu u svetu, mi smo za nepunih 20 godina uspeli da ih sa 940 hiljada smanjimo na ispod 500 hiljada, što je gotovo 50%. Do smanjenja setvenih površina se došlo bez povećanja prosečnog prinosa, jer praktično smo se tek u poslednje dve godine vratili na prosečni prinos iz 90-tih godina, pa smo se od izvoznika približili tome da zemlja proizvodi dovoljno za svoje potrebe, ali, imajući u vidu da je to proizvodnja pod vedrim nebom, sa velikim rizikom, da u nekoj od narednih godina budemo i ozbiljni uvoznici pšenice.

oZbog čega je to tako?

-Odsustvo države i njenog interesovanja za proizvodnju pšenice. Zaboravili smo da je pšenica uglavnom u svetu strateški artikal kojem se posvećuje posebna pažna. Poljoprivredni proizvođači su zbog takvog odnosa prinuđeni da vode sopstvenu kalkulaciju i da proizvode samo ono što im se isplati ili ono što im se više isplati. U ovom trenutku je proizvodnja kukuruza i uljarica isplativija od proizvodnje pšenice i naprosto te rentabilnije kulture su „ukrale“ površine pod pšenicom i nalazimo se tu gde jesmo.

Teodor Zeldin: Intimna istorija čovečanstva

Richard Freiherr von Krafft-Ebingstučnjak za seksualne perverzije i Frojdov kolega u Beču, rekao je da glad i ljubav upravljaju svim svetskim događajima. No, obojica su zaboravila na glad i usredsredila se na ljubavne muke, a to se nažalost desilo zato što su seks, hrana i piće uvek bili saputici u potrazi za uživanjem. Da seksologija nije postala posebna naučna oblast, da je traganje za znanjem drugačije uređeno, da postoje profesori sreće koji proučavaju strast za uživanjem u celini, u svim njenim vidovima, možda bi se javilo drugo gledište. Telesni nagoni nisu despoti i često im se otkazuje poslušnost, a ukusi nisu zauvek utvrđeni. Način da se iznova ispita želja jeste da se ono šta ljudi žele za stolom i u krevetu promisli kao deo celine.

Gastronomija je umešnost korišćenja hranom u svrhu proizvođenja sreće. Postoje tri načina da se jede i tri odgovarajuća načina potrage za srećom. Jesti dok se ne zasitimo jeste prvi i tradiconalni način koji polaže nadu u stare recepte i oprobane metode. Cilj nam je da se zavodovoljimo, da se utešimo, da nam bude prijatno, da „predemo“. To je oprezan prilaz uživanju, uz moto – „zaštititi  se od stranih tela“.

Šunka nije izmišljena u Vojvodini, ali se dobro „primila“, odomaćila u ravnici. Tehnologija prerade doneta je s kolonistima iz Nemačke još u XVIII veku. I dobro je što je doneta! Osušeni zadnji but od svinje je postao jedan od simbola Pokrajine. Pored paprikaša, slanine, svečarske supe, kulena, kobasice i nasuva, šunka je jedan od najizrazitijih vojvođanskih brendova. Simbol je dobre hrane, ali i stvar prestiža. Bogatu paorsku kuću nekada, pa ni danas, nije moguće zamisliti bez pušnice u kojoj vise šunke.

Šunka se jede u svim prilikama: svečanim, kao predjelo na ručkovima; kao sastavni deo ponude na bogatim“švedskim stolovima“; kao „omotač“ na štapiću od testa; a u običnim, svakodnevnim prilikama stavlja se u sendviče, u pasulj se dodaju parčići, ali i džoge da mu pojačaju miomiris i poboljšaju ukus... Paori je jedu uvek, jer stalno visi u špajzu, a najčešće se jede onda kad ništa drugo nema, jer je stalno na dohvat ruke.

Na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kompanija DTD Ribarstvo je osim predstavljanja svojih novih proizvoda, nazvanih „riblji roštilj“, pred predstavnicima medijskih kuća u Srbiji ozvaničila saradnju sa gospodinom Savom Jojićem i njegovom Vinarijom Mačkov podrum. O tome, kao i planovima za naredni period, razgovarali smo sa Ilijanom Lekom, zaduženom za odnose sa javnošću u DTD Ribarstvu, koja je objasnila osnovne motive za pokretanje takve jedne saradnje:

-Smatramo da uspešni treba da sarađuju sa uspešnima, na obostrano zadovoljstvo. Mi već duže vreme razmišljamo koja bi to vinarija mogla da bude dovoljno velika, dovoljno kvalitetna, da napravimo sa njom saradnju, jer smatramo da se riba i vino jako dobro slažu, i treba da idu jedno uz drugo. Naši riblji proizvodi su zahtevali kvalitetnije vino i mogu vam reći, da je naš prvi izbor bio Vinarija Mačkov podrum. Izuzetno nam je drago i čini nam veliko zadovoljstvo, što su prihvatili naš poziv za saradnju, i nadamo se da će se ona nastaviti i posle Poljoprivrednog sajma.

DTD Ribarstvo predstavilo se i na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu sa paletom svojih novih proizvoda, ali i sa jasno trasiranim programom razvoja kompanije, da svojim kvalitetom i raznovrsnim asortmanom proizvoda izađe i zadovolji domaće, ali i tržište Evropske unije. O najnovijim proizvodima iz asortimana DTD Ribatstva, a reč je o ribljim viršlama i dimljenim ribljim kobasicama, u žargonu nazvanih „riblji roštilj“, izvršni direktor Fabrike za preradu ribe, gospodin Siniša Simić kaže:

-Pre dvadesetak dana smo na tržište pustili dva nova proizvoda, riblje viršle i dimljene riblje kobasice. Njihov osnovni sastav je meso amura, koji se uzgaja u našim ribnjacima zajedno sa šaranom i sivim i belim tolstolobicima.