Ustanovljen sa namerom promocije i podizanja kvaliteta nacionalne gastronomije, kao izuzetno važnog dela turističke ponude, te reprezentivanja vojvođanske, srpske gastronomske scene tokom trajanja Međunarodnog sajma LORIST u Novom Sadu, „Gastro kup Srbije“ je za samo tri godine imao udela u popularizaciji zvanja kuvar, konobar, barmen, barist..., na našem prostoru. Takođe, rezultati su vidljivi i kada je reč o zaštiti i brendiranju nacionalne kuhinje.     Po rečima gospodina Darka Milojevića, jednog od čelnih ljudi festivala, (čelnog čoveka festivala), vrlo uspešno, sudeći po velikom broju učesnika, bogatom programu, te festivalskoj publici koja je pomno pratila sva dešavanja u Master hali Novosadskog sajma.

            Za planetarnu popularnost zanimanja - šefa kuhinje zaslužan je čuveni pariski šef, Antoan Karem (Marie Antoine Carême 1784 - 1833.), koji je nauku o kuvanju podigao na nivo umetnosti. Sa kraćim pauzama, taj prestižni status ovog zanimanja zadržan je do danas.Jedan iz grupe najdarovitijih „velikih majstora kuhinje“ nove generacije sigurno je Milan Radusin, šef Cubo Concept Bar & Restaurant.

            Proteklog vikenda, tačnije 13.7.2019. na Adi ciganliji održana je Prva čukarička gulašijada pod nazivom „Gljivarska trpeza“ u organizaciji Turističko-sportske organizacije opštine Čukarica, a u saradnji sa Mikološko-gljivarskim savezom Srbije.

            Kompanija Color Media Communications i udruženje „REKA“, po prvi put u Novom Sadu organizuju festival „Riba na trpezi“, gastronomski užitak, tokom kojeg će Novosađani, ali i posetioci Novog Sada moći da uživaju u raznim ribljim specijaltitetima i đakonijama u prijatnom ambijentu, na samoj obali Dunava. Festival će se održati na Sunčanom keju, u periodu od 4. do 7. jula

            Socijalno preduzeće “Radanska RUŽA” doo Lebane, osnovano je 2015. godine kao neprofitno društvo sa ograničenom odgovornošću i ciljem zapošljavanja žena sa invaliditetom i socijalno ugroženih žena radi dugoročne pomoći i njihovog ekonomskog osamostaljivanja.

            Fruškogorski lipov med je visokokvalitetan sertifikovan proizvod zaštićenog geografskog porekla proizveden od strane članova novosadskog Društva pčelara “Jovan Živanović”. Sadrži preko 60% lipovog polena, što je indikator njegovog visokog kvaliteta. Jеdinstvena svojstva Fruškogorskog lipovog meda potiču od posebnih bio-geografskih karakteristika Fruške gore i određenog postupka proizvodnje, definisanim “Elaboratom o zaštiti oznake geografskog porekla” za Fruškogorski lipov med.

            Gordana Stanković iz Beograda, vlasnica Poljoprivrdnog gazdinstva „MiMi bašta“, selo Progoreoci, opština Aranđelovac, u kojem živi manje od 900 stanovnika, bivša je advokatica koja je pre četiri godine donela odluku da se okruži zelenilom i živi bliže prirodi. U tome su je podržale njene dve ćerke, takođe okrenute nekim drugim vrednostima, Milica (32) doktor bioloških nauka, na ekologiji biljaka mora, PMF Univerzitet u Novom Sadu i mlađa Natalija (31) arhitekta održive arhitekture sa diplomom Univerziteta u Švajcarskoj, koje joj pomažu i savetima i praktično. Njoj je dovoljno njihovo prisustvom kad god su u zemlji.

            Kompanija „Eko fungi“ Padinska Skela, Beograd, jedina je u Srbiji, i jedna od tri sertifikovanih proizvođača organskih pečuraka u Evropi koja svoj koncept poslovanja zasniva na procesu prožimanja nauke i prakse, na proizvodnji zdrave, organske hrane namenjene širokoj potrošnji.

            Da biste pripremili Šumsko pile po ovim receptima morate ga prvo pronaći (fotografije 2-14). Zato pravu u gljivarenje pored neke reke gde najčešće raste na vrbama. Raste i na topoli ali ima malo gorkast ukus koji se meni lično ne sviđa. Raste i u šumama na različitom drveću (divlja trešnja, lipa, bukva, gledicija i slično). Meni se najviše sviđa ono sa divlje trešnje delom zbog dobrog ukusa a delom zbog veoma intenzivne boje. Berite samo mlade piliće koji su meki na dodir. Koliko meki to ćete vremenom sami naučiti.

            Nije uobičajeno da se u posleratnoj „žitnici Srbije“, pre toga voćarskom kraju, danas u nastojanju da se voćarske kulture u potpunosti vrate, gajenje bobičastog ili „sitnog“ voća, karakterističnog za brdovite krajeve centralne Srbije. Oni najodvažniji odlučili su se da odu i korak dalje. Među njima je i Mile Jović, vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva „Jović“ iz Čuruga, koji od 2016. godine podiže malinjak zasnovan na organskim principima proizvodnje, sa ciljem proizvodnje organske maline i organskih proizvoda od maline.