Za Minami Hošino (Minami Hoshino), devojku iz Japana, Srbija je bila egzotična zemlja koju je želela da upozna, zato što je o njoj vrlo malo znala, a i to je bilo sasvim drugačije od njenog rodnog Japana. Rođena je u Tokiju, najmnogoljudnijem gradu na svetu, došla je iz milionske Fukuoke, gde će se nakon boravka iz Srbiji vratiti. Trenutno radi u Turističkoj organizaciji grada Loznice, uči srpski, iako se već sasvim dobro sporazumeva, a razume sve, druži se sa kolegama, osmehom odgovara na pozdrave, takođe i pitanja od strane Lozničana, za nju, kako primećuje, predstavljaju veoma pozitivno iskustvo: “Svi su dragi, nasmejani i sa željom da mi na neki način pomognu. U Japanu nemamo iskustva obraćanja nepoznatom, nema puno priče, još manje buke. Ovde svega ima i prija mi ta promena.”

            Dok nastajanje slike pretpostavlja proces osvešćenja i pomirenja umetnikovih promišljanja sa željom da prenese poruku stvaranjem nove vrednosti, dotle je nastanak fotografije trenutan fenomen prenošenja realnog. Ali, da je tako svako od nas bi bio fotograf. Suprotno tome, malo je fotografa, vrhunskih majstora, umetnika, pripadnika osme umetnosti. Jer, fotografija, a reč je o fotografiji kao umetničkoj kategoriji, ne otkriva stvari onakve kakve ih oko običnog čoveka vidi, već njihovu skrivenost, suštastvenost koja se, kao da se igra, otkriva na momenat, i potom ugasi, iščezne. To nešto prvo treba prepoznati, a onda i „uhvatiti“, i to nije dato svakome.

            Nema ničeg na ovom svetu jednako vrednog prirodi i samo njeni najveći poznavaoci, oni koji joj se najviše dive i poštuju je, imaju privilegiju da joj se umile, primire njenu ćudljivu narav i „zgrabe“ neponovljivo. Ako se ona usprotivi, trud je uzaludan.

         Za Isidoru Sekulić, našu veliku književnicu, romanopisca, esejistu, poliglotu, likovnog kritičara, kultura i umetnost, kao jedan njen deo, u kojoj je ona videla najviši izraz duhovnosti „jedini je izvor delatnosti u kojem čovek može nadrasti ograničenost lične egzistencije“ (Esej „O kulturi“), i shodno tome njegova nasušna potreba. Da bi čovek stekao pravi utisak o vrednosti jednog kulturnog dela, potrebno je iskustvo koje se stiče direktnim kontaktom. Upoznavanje kulture jednog naroda, jednog prostora, moguće je kroz putovanja (čitaj turizam), čija se zavisnost ogleda u dinamičnom konceptu poštovanja principa povezivanja turističke privrede i kulturnog miljea.

            Posvećenost i istrajnost sa kojima Stevan Baluban prilazi svakom zadatku su poslovične. Njegova reč se sluša, a dela poštuju i u najužim stručnim krugovima. Po vokaciji programer, druga generacija kadrova za računske centre u Srbiji generacija 1975/76., nalazi ventil za sve stresove izazvane ovom profesijom u prirodi. On je gljivar, umetnik, ljubitelj prirode i života.

            Memorijalna soba slikarke Danice Jovanović (06. januar 1886 - 12. septembar 1914). otvorena je u subotu, 22. oktobra, u okviru obeležavanja Dana opštine Inđija u Maloj galeriji kulturnog centra.

            Zdravice, narodne lirske običajne pesme su najstariji oblik narodnog pesništva, nastale iz potrebe obeležavanja značajnih događaja, svečanih ručkova, večera, svadbi, krštenja, slava... Pripisivana im se magijska moć, da mogu, izgovorene u domu domaćina, da prizovu dobro, a oteraju zlo. Svetovnog su karaktera i pune sadržaja iz svakodnevnog života. Obavezno se kazuju uz čašu vina ili rakije.

            Umetnički dvojac, Branko i Faiht (Fejt) Ristić upoznali su se 2009. godine. On je u sebi skrivao neslućen muzički potencijal i čekao da njega i njegovu violinu neko čuje. A onda je došla Fejt, Engleskinja, sa akademskom diplomom profesora etnomuzikologije, fascinirana romskom muzikom. Momenat njihovog upoznavanja je promenio njihove života iz korena.

            Dizajnerka Suzana Perić dobitnica je nagrade Nedelje mode u Milanu za najboljeg internacionalnog dizajnera, i to drugu godinu zaredom, na platformi Mad Mood.
            Kao pobednica u kategoriji “Winner For Mad Mood” na novembarskom “Serbia Fashion Weeku”, Suzana je imala priliku i ove godine da predstavlja modu Srbije u Milanu.

            Nadica Blažin, strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta, dobitnica je ovogodišnje „Svetosavske povelje“ opštine Novi Bečej za neizbrisiv trag koji je ostavila na generacijama mališana. Do sada je na put ka daljem obrazovanju uspešno izvela čak četrnaest generacija dece, a od 1988. godine radi u PU „Pava Sudarski“ u Novom Bečeju.