Predstavljamo kolegu Nedima Kapidžića, koji u Bosni i Hrecegovini ima svoju najpoznatiju rubriku, a uveliko se bavi novinarstvom, danas teškim zanimanjem. Ipak, ljudima poput Nedima, koji su uprkos svemu spremni na takav izazov, uz veliku volju, želju i hrabrost, uspeh je zagarantovan. Važno je biti inovativan, poslu pristupati uz osmeh, sa puno pozitivne energije...

Ljubivoje Ršumović napisao je stihove:
“Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode
Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta…”

Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, izdavač je nove knjige Branislava Gulana, „Sudbina oduzete imovine“ (urednik je Radovan Vlahović, a recenzenti: Mirjana Mitrović i dr Danilo Tomić). Branislav Gulan, novinar, publicista i književnik je u knjizi “Sudbina oduzete imovine“ obradio tri oblasti: restituciju, crkvenu i zadružnu imovinu.

Novosadska premijera u zemlji i inostranstvu višenagrađivanog filma Ničije dete, očekivano je, u četvrtak 9. aprila, ispunila veliku salu Arene Cineplex. Tom prilikom Novosađanima se predstavio deo autorske i glumačke ekupe filma: producent Miroslav Mogorović, glumci Draginja Voganjac, Miloš Timotijević i Pavle Čemerikić, te reditelj i scenarista Vuk Ršumović. Zbog snimanja novog filma izostalo je prisustvo glavnog aktera filma, Denisa Murića.

Prilipac, šumadijsko selo, smešteno na 6 km od Požege, na putu prema Arilju i Ivanjici, bogato arheološkim nalazima iz gvozdenog i rimskog doba, danas je poznato po vrednim ljudima, povrtarima i cvećarima. Za najveću znamenitost ovog mesta slovi crkva Rođenja presvete Bogorodice iz 1374. godine, zadužbina kneza Lazara, vezana za sukob velikaša Nikole Altomanovića i Lazara Hrebeljanovića. Crkva, koja je podignuta na uzvišici iznad polja gde se reka Kravarica uliva u Moravicu, usred borove šume, poslednje decenije XX veka postala je poznata i u međunarodnim razmerama, po likovnoj koloniji koja se od 1995. godine održava pod njenim okriljem.

Zbirka pesama nesvakidašnjeg naslova „Sin Anđela“, negotinskog umetnika, pesnika, slikara i muzičara Dragoljuba Firulovića, jedna je od onih vanvremenskih promišljanja o životu (i smrti), koja postavlja mnoga pitanja videća samo izabranima.

Za sebe kaže da je radoznao tip koji voli svašta da proba. Bavio se elektronikom, ima u rukama nekoliko zanata i mogao je da bira čime će se u životu baviti. On je izabrao slikarstvo. Vojin Tišma, koji iza sebe ima deset samostalnih, preko 80 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kaže da je uvek zavideo ljudima koji imaju puno energije i mogu da postignu sve što zamisle. Uvek je imao ideja na pretek, a vremena kao i svi drugi, nedovoljno da zadovoljni svoju radoznalost.

Sinoć je, u Kulturnom centru Novog Sada, održana promocija knjige“Trideset i nešto“ mlade autorke iz Novog Sada, Sanje Škorić, u izdanju Stylos-a.

Umetnik i slikar, Vladimir Stepanov, već dugo živi na relaciji Holandija-Srbija. Ravno Selo je ono skriveno mesto kojem se uvek vraća, jer kaže da je dete Vojvodine, koju oseća i voli. Holandija je njegova druga domovina i ona mu pruža mogućnost da može da ostvari sve ono što voli. Priznaje da mu je potpuno svejedno da li radi u Parizu, Roterdamu ili u Novom Sadu, gde je rođen, ako radi to što voli.

U drugom sazivu likovne kolonije Etno domaćinstva porodice Miljević, početkom septembra u Starim Ledincima, po izboru ovogodišnjeg selektora, dr Dragiše Đorđevića, okupljeno je osam vrsnih slikara, među kojima i Janoš Mesaroš.