Prvi put učesnik kolonije Etno domaćinstva Miljević u Starim Ledincima bio je i gospodin Šandor Šlajf (1951), učesnik na više od 80 samostalnih i oko 200 grupnih izložbi. Takođe, Šandor Šlajf je učestvovao na brojnim likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Maestro, titular koja se često pridodaje njegovom imenu, prihvatio je poziv dr Dragiše Đorđevića za stvaralačko druženje na drugoj likovnoj koloniji koju je od 6.-8. septembra organizovalo Etno domaćinstvo Miljević.

Ima ljudi sa posebnim talentom da za sebe vezuju druge ljude, ljudi u čijem se društvu svi osećaju prijatno. Šta je tačno njihov dar, to niko sa sigurnošću ne bi mogao da kaže, ali verovatno je u pitanju srećan sklop više osobina, poput humanosti, čestitosti, ljubaznosti, uljudnosti…

„Lepo je tražiti i usput naći ono čemu se nisi nadao“, piše Dragoljub Firulović u jednoj svojoj pesmi (Sin Anđela, 2011), slikar, pesnik i muzičar anđeoskog glasa (ili dara, već kako god). Pravo otkrovenje za ovog svestranog umetnika bilo je učešće na tek završenoj Drugoj likovnoj koloniji - Vrdnik 2014. u organizaciji hotela „Premier Aqua“, kojoj je prisustvovalo desetak „majstora“ umetnika iz Vojvodine i Srbije, a koje je okupio poznati novosadski slikar i tapiserista Giga Dile Đuragić.

Još uvek kad pogledam put zvezda, setim se jednog velikog čoveka, Milovoja Jugina, koji je u vreme mog detinjstva bio sinonim kosmičkog prostranstva, u jugoslovenskim okvirima.

-Tesla je bio običan čovek ogromnih talenata i sa velikom voljom da nešto stvori - rekao je Miloje Popović Kavaja, publicista i novinar, autor knjige: "Drugi život Nikole Tesle", koji je bio gost na Tesla Global Forumu, po drugi put održanom od 10.-13. jula, na Fruškoj gori, u hotelu “Norcev”.

„Zar ste jednom čuli gde se kaže da je muzika najprivlačnija moć u svetu?... I kada je razumljiva, i kada je polurazumljiva, i kada je sasvim nerazumljiva, pesma i muzika su uvek jedna misteriozna i neodoljiva sila. Zašto to, ako ne zato što nas one dovode doma, podsećaju na prvobitnu, da, na bitnu domovinu našu. Na prvi glas; na prvu reč; na prvu pesmu... Samobitnu božansku reč, i da je od Nje i kroz Nju postao sav svet, kao njen odjek...“

Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, kada je ubijena i njegova supruga, grofica Sofija, izveo je Gavrilo Princip, Srbin iz Bosne, na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, u Sarajevu. Sarajevski atentat bio je uzrok početka akcije protiv Srbije i početak velikog rata, najvećeg u dotadašnjoj istoriji.

Ovogodišnja laureatkinja nagrade „Prof. dr Katarina Ambrozić“ je Gordana Milanović, diplomirani istoričar umetnosti i student master studija istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na osnovu visokih kriterijuma bodovanja i prethodnih stručnih učinaka, među kojima je volonterski rad na realizaciji projekata u različitim institucijama kulture, kao i stručno usavršavanje u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Gordana Milanović je izabrana kao najbolja među kandidatima.

Rastko Ćirić je mulitimedijalni umetnik, oficijelno profesor Ilustracije i Animacije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (od 1994), ali i autor petnaestak animiranih filmova, ilustrastor, muzičar, iskazan u oblasti grafike, ex libris-a, stripa. Bio je saradnik-ilustrator Njujork Tajmsa (New York Times Book Review), priredio četrdeset izložbi u zemlji i svetu (Beograd, Novi Sad, Vranje, Slovenija, Francuska, Poljska, Belgija, Koreja, Japan, za animaciju i grafiku vlasnik je 70 nagrada, od Minhena (1982) do Lipeckog, Rusija (2009), kao i plakete “Nikola Mitrović Kokan” za doprinos srpskom stripu, 2003. Od 2004. godine redovan je profesor na predmetima Ilustracije i Animacije, koju je pre osam godina pokrnuo na odseku Primenjene grafike FPU u Beogradu, kojom se bavi od 1980. godine i u svetu je poznatiji po animaciji nego ilustraciji. Rastko Ćirić vodi i interdisciplinarne doktorske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, polju u kojem se kombinuju razni mediji, “gde iskustvo dolazi do punog izražaja, ne samo u statičkim, grafičkim umetnostima, nego i iz animacije koja je kombinovanje više dispipilina i medija”.

Ako želiš da budeš slikar treba da se rodiš u Dimitrovgradu, jer procentualno gledano ovaj grad u jugoistočnoj Srbiji ima najviše akademskih slikara u Srbiji, ali i u Evropi. Sa nešto preko 6.000 stanovnika u samom gradu, Dimitrovgrad ima preko 60 akademskih slikara.
U Dimitrovgradu je rođen i Branislav Bošković, akademski slikar. Njegov talenat za slikarstvo je prepoznat već u nižim razredima osnovne škole, a u sedmom-osmom razredu nastavnik likovnog vaspirtanja je uočavao potez njegove četkice na pola radova u odeljenju. Možda su njegovog talenta poslednji bili svesni njegovi roditelji koji su znali da kažu kako Branislav ne radi ništa, samo slika, a zahvaljujući komšijama, sačuvani su njegovi crteži iz najranijeg detinjstva.