-O Lenki sam prvo saznanje stekao pročitavši na studijama u Novom Sadu esej profesora Mladena Leskovca "Lenka Dunđerska". Od tih dana 1964. godine, mene prati Lenka i ja se raspitujem, čitam, razgovaram sa znalcima toga vremena. Prelistavam stare novine u Biblioteci Matice srpske, beležim sve što mi ispričaju, pa to proveravam. Dopisujem se s ljudima koje zanima Laza Kostić, analiziram stare fotografije i tako otkrivam porodicu Gecinih Dunđerskih i postajem jedan od onih koji pokušavaju da im, makar virtuelno, vrati ono što im je u vremenima oduzimano i oduzeto - rekao je Pero Zubac, književnik, poeta, scenarista, publicista…

-Srbija je najprepoznatljivija po trubi. Izazov je napraviti obradu, improvizaciju neke strane pesme koja dolazi iz muzički zanimljivog područja, ali smatram da ne treba da se beži od naše tradicije i kulture. Mi u suštini grešimo jer težimo nečem tuđem, a sasvim imamo dovoljno našeg prostora, toliko obrada, prerada, toliko toga lepog da se čuje izvornog i tradicionalnog, samo treba da ga održavamo i negujemo. Lično smatram da na tome treba dosta raditi jer bez toga nestadosmo kao narod - smatra Dejan Jevđić, trubač iz sela Rasna, kod Požege, trostuki (2011/12/13) osvajač „Zlatne trube“ i majstorskog pisma u Guči.

Jelena Miletić je primenjena umetnica iz Pančeva koja se bavi unikatnom keramičkom skulpturom. Diplomirala 2005. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna - Odsek keramika, u Beogradu. Magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u klasi profesora Velimira Vukićevića, 2008. u Beogradu. Glavno polje studiranja Unikatna keramika - Skulptura. Od 2000. godine kada je napustila studije ekonomije i položila prijemni ispit na Akademiji, bavi se skulpturom.

Boru Otića, novinara RTV Vojvodine i neprevaziđenog majstora kratkih priča o običnom čoveku, autora emisije „5kazanje“ koja se od 2003. godine prikazuje jednom nedeljno na RTV Vojvodini, sreli smo u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, na izložbi „Slatki trag prošlosti“. Pošto se i sam bavi prošlošću, imao je priliku da sa gospođom Tamarom Ognjević, recenzentom izložbe, prisustvuje rekonstrukciji načina na koji su ljudi iz kamenog doba pravili napitak koji mi danas zovemo pivom.

Direktorka biblioteke„Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini, Snežana Đenić, po struci je istoričar, a po vokaciji vredni sakupljač kulturno-istorijske baštine zlatiborske regije. Autor je knjiga: „Zlatibor iz strog albuma“ (1994), „Zlatibor-turistički vodič“ (2001), „Srpski vladari u užičkom kraju“ (2007), „Armijski đeneral Krsta Smiljanić“ (2008) i dr. Autor je više od trideset televizijskih emisija koje se odnose na istoriju užičkog kraja tokom XIX i prve polovine XX veka.

Nedavno održan Novogodišnji koncert škole rock-a Kulturno sklonište, u klubu Route 66, u Novom Sadu, bila je još jedna prilika, u skladu sa principa škole, da se predstave samo najtalentovaniji, najvredniji, učenici koji su u toku prethodnog perioda pokazali najveći napredak. Među izvođačima našao se i mlađani Slaviša Kozomora, jedinstven po mnogo čemu.

Po kazivanju Dragiše Matića, deda Gige, Uče Idvorskog
Kada je ušao u Ameriku imao je samo 5 centi. U svom sećanju piše kako je za te pare mogao da kupi samo jedno parče pite sa šljivama, u kojoj je bilo više koštica nego šljive, ni nalik onoj kakvu je pamtio iz rodnog Idvora. Taj prvi susret sa Amerikom toliko je upečatljivo delovao na Mihajla da je kasnije, kada je postigao ogroman uspeh, širom Amerike, otvorio kancelariju na tom istom pristaništu u kojoj je jedan njegov radnik dočekivao brodove iz Evrope, sa interesovanjem ima li putnika iz Srbije, Vojvodine, Hrvata, Slovena, nije gledao na naciju i konfesiju, već ih je dočekivao i davao im je prvo 7,5$, a posle 15$, što im je bilo dovoljno da mesec dana imaju plaćeno konačište i hranu, dok se ne snađu.

Vesna Kaćanski, urednica muzičkog programa Kulturnog centra Novog Sada, i urednica Novosadskog džez festivala koji je prošlog meseca po 15., jubilarni put održan u Srpskoj Atini, pre nekoliko dana se vratila iz Dortmunda gde je od gradonačelnika ovog nemačkog grada Ulriha Siraua dobila priznanje za „vanredan lični udeo u stvaranju Međunarodnog Velikog Orkestra i njen angažman na projektu East West European Jazz Orchester TWINS”.

Po kazivanju Dragiše Matića, deda Gige, Uče Idvorskog

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, u Austrougarskoj, koja se protezala do Save i Dunava. Južno od tih reka prostirala se turska imperija. Naročito na ovim vojvođanskim terenima i južnim krajevima Austrougarske živeo je u najvećem broju srpski živalj, pa Slovaci, nešto Rumuna, Nemaca… Ukratko, ovo je bila jedna multinacionalna sredina.

Roman “Nina od Arabije” je književni prvenac Marine Bulatović Barny, jednog od pionira PR u Srbiji, koja od 2007. godine živi u Saudijskoj Arabiji. Tokom petnaestogodišnje karijere radila je u vodećim domaćim kompanijama i marketinškim agencijama (Communis, Ogilvy & Mather, EUnet, BK Kompaniji). Kaže da njen izdavač „Vulkan“ ima prava da roman prodaje na prostoru bivše Jugoslavije, otkriva da se knjiga, koja je u kratkom roku doživela drugo izdanje, već prevodi na engleski i da sama planira da „osvoji i zavede“ Njujork.