Boru Otića, novinara RTV Vojvodine i neprevaziđenog majstora kratkih priča o običnom čoveku, autora emisije „5kazanje“ koja se od 2003. godine prikazuje jednom nedeljno na RTV Vojvodini, sreli smo u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, na izložbi „Slatki trag prošlosti“. Pošto se i sam bavi prošlošću, imao je priliku da sa gospođom Tamarom Ognjević, recenzentom izložbe, prisustvuje rekonstrukciji načina na koji su ljudi iz kamenog doba pravili napitak koji mi danas zovemo pivom.

Direktorka biblioteke„Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini, Snežana Đenić, po struci je istoričar, a po vokaciji vredni sakupljač kulturno-istorijske baštine zlatiborske regije. Autor je knjiga: „Zlatibor iz strog albuma“ (1994), „Zlatibor-turistički vodič“ (2001), „Srpski vladari u užičkom kraju“ (2007), „Armijski đeneral Krsta Smiljanić“ (2008) i dr. Autor je više od trideset televizijskih emisija koje se odnose na istoriju užičkog kraja tokom XIX i prve polovine XX veka.

Nedavno održan Novogodišnji koncert škole rock-a Kulturno sklonište, u klubu Route 66, u Novom Sadu, bila je još jedna prilika, u skladu sa principa škole, da se predstave samo najtalentovaniji, najvredniji, učenici koji su u toku prethodnog perioda pokazali najveći napredak. Među izvođačima našao se i mlađani Slaviša Kozomora, jedinstven po mnogo čemu.

Po kazivanju Dragiše Matića, deda Gige, Uče Idvorskog
Kada je ušao u Ameriku imao je samo 5 centi. U svom sećanju piše kako je za te pare mogao da kupi samo jedno parče pite sa šljivama, u kojoj je bilo više koštica nego šljive, ni nalik onoj kakvu je pamtio iz rodnog Idvora. Taj prvi susret sa Amerikom toliko je upečatljivo delovao na Mihajla da je kasnije, kada je postigao ogroman uspeh, širom Amerike, otvorio kancelariju na tom istom pristaništu u kojoj je jedan njegov radnik dočekivao brodove iz Evrope, sa interesovanjem ima li putnika iz Srbije, Vojvodine, Hrvata, Slovena, nije gledao na naciju i konfesiju, već ih je dočekivao i davao im je prvo 7,5$, a posle 15$, što im je bilo dovoljno da mesec dana imaju plaćeno konačište i hranu, dok se ne snađu.

Vesna Kaćanski, urednica muzičkog programa Kulturnog centra Novog Sada, i urednica Novosadskog džez festivala koji je prošlog meseca po 15., jubilarni put održan u Srpskoj Atini, pre nekoliko dana se vratila iz Dortmunda gde je od gradonačelnika ovog nemačkog grada Ulriha Siraua dobila priznanje za „vanredan lični udeo u stvaranju Međunarodnog Velikog Orkestra i njen angažman na projektu East West European Jazz Orchester TWINS”.

Po kazivanju Dragiše Matića, deda Gige, Uče Idvorskog

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, u Austrougarskoj, koja se protezala do Save i Dunava. Južno od tih reka prostirala se turska imperija. Naročito na ovim vojvođanskim terenima i južnim krajevima Austrougarske živeo je u najvećem broju srpski živalj, pa Slovaci, nešto Rumuna, Nemaca… Ukratko, ovo je bila jedna multinacionalna sredina.

Roman “Nina od Arabije” je književni prvenac Marine Bulatović Barny, jednog od pionira PR u Srbiji, koja od 2007. godine živi u Saudijskoj Arabiji. Tokom petnaestogodišnje karijere radila je u vodećim domaćim kompanijama i marketinškim agencijama (Communis, Ogilvy & Mather, EUnet, BK Kompaniji). Kaže da njen izdavač „Vulkan“ ima prava da roman prodaje na prostoru bivše Jugoslavije, otkriva da se knjiga, koja je u kratkom roku doživela drugo izdanje, već prevodi na engleski i da sama planira da „osvoji i zavede“ Njujork.

U oluji lepote, navigatori uvek stignu svome cilju, a ti gospodari kormila na jedrenjacima raspetih jedara Kovačicu, opštinu sa oko 27.000 stanovnika, uzneli su do svih svetskih luka.
Jedan od njih je i Jozef Havjar (1956), otac i domaćin, automehaničar po struci, Kovačičanin rođen sa velikim talentom da oseti lepotu trenutka i uhvati ono nešto, dostupno samo odabranima, i da prenese na platno.

Постоји један виц који се, иако израубован, радо прича,
јер је нека врста податка о снази привидне забити, али и њене снаге. Кажу да је један из Старих Лединаца намерио да путује у Јапан, ко зна чега ради, па очо да купи карту за тамо. Рекли му да карту од Старих Лединаца до далеког Јапана може да купи само у Новом Саду. Он се запути у Нови Сад, а ови му кажу: да је из Нових Лединаца за Јапан – можда би и могло, али из Старих Лединаца...тешко. Него, нека он за ту ствар потегне до Београда, на Сурчин, јер се до Јапана стиже само авионом.

„Jagodinski je jedan od retkih umetnika kome nikada nije dovoljna jedna, dve
ili tri replike na temu koju zagovara. On razmišlja u ciklusima. Njegov je likovni rečnik okrenut više pojmovima... On jednostavno ne ume da izmišlja male stvari“ izjavio je jednom prilikom poznati slikar-grafičar Miodrag Miša Nedeljković i kada bi hteli ne bismo uspeli kraće i tačnije da opišemo lik i delo Milana Milića Jagodinskog, slikara, pesnika i kompozitora.