U oluji lepote, navigatori uvek stignu svome cilju, a ti gospodari kormila na jedrenjacima raspetih jedara Kovačicu, opštinu sa oko 27.000 stanovnika, uzneli su do svih svetskih luka.
Jedan od njih je i Jozef Havjar (1956), otac i domaćin, automehaničar po struci, Kovačičanin rođen sa velikim talentom da oseti lepotu trenutka i uhvati ono nešto, dostupno samo odabranima, i da prenese na platno.

Постоји један виц који се, иако израубован, радо прича,
јер је нека врста податка о снази привидне забити, али и њене снаге. Кажу да је један из Старих Лединаца намерио да путује у Јапан, ко зна чега ради, па очо да купи карту за тамо. Рекли му да карту од Старих Лединаца до далеког Јапана може да купи само у Новом Саду. Он се запути у Нови Сад, а ови му кажу: да је из Нових Лединаца за Јапан – можда би и могло, али из Старих Лединаца...тешко. Него, нека он за ту ствар потегне до Београда, на Сурчин, јер се до Јапана стиже само авионом.

„Jagodinski je jedan od retkih umetnika kome nikada nije dovoljna jedna, dve
ili tri replike na temu koju zagovara. On razmišlja u ciklusima. Njegov je likovni rečnik okrenut više pojmovima... On jednostavno ne ume da izmišlja male stvari“ izjavio je jednom prilikom poznati slikar-grafičar Miodrag Miša Nedeljković i kada bi hteli ne bismo uspeli kraće i tačnije da opišemo lik i delo Milana Milića Jagodinskog, slikara, pesnika i kompozitora.

Dr Dragiša Đorđević je specijalista stomatologije i diplomac Visoke umetničke škole u Beogradu. Po profesiji je zubar i slikar, i ta dva životna ispunjenja celog života uspeva da drži u ravnoteži. Kada je dr Đorđević otišao u zasluženu penziju kao stomatolog, tas je prevagnuo u korist slkarstva.

Da umetnost više nije privilegija muzejskih prostora i galerija, potvrdio je i Prvi MINI BUSINESS SAMIT uz GEGULA sajam rakije i vina, koji se za vikend, od 28. do 30. juna 2013. održavao u Hotelu „Breza“ u Vrnjačkoj Banji. Na Sajmu je, prostor da se predstave, dobila nekolicina slikara iz kraljevačkog kraja, a među njima je bila i gospođica Milica Milovanović, slikarka, koja se tom prilikom izložila desetak radova nastalih u Milanu, u periodu od 2005. do 2010. godine.

Ko ne zna za Karom taj nikada nije bio u Sremskim Karlovcima, a ko je jednom bio doći će ponovo. Klub kulture Karom, je odavno posato najsvetlija tačka kulturnog života Sremskih Karlovaca, smešten u raritetnoj, najstarijoj kući varošice. Kuću naslonjenu na Karlovačku gimnaziju, u Ulici Mitropolita Stratimirovića br. 2, sa grbom velikaške porodice Matić-Kovačić iz 1620. go¬dine,
sadašnji njen vlasnik i pokretač bezmalo svih kulturnih aktivnosti u Karlovcima, Aleksandar Šaca Matić, u skladu sa svojom profesijom i stilom života, glumca i boema, preobrazio je ovaj prostor u otvoren dom za umetnike.

Vidovdan, Vino točim, a vino ne pijem, Ivanova korita, Svilen konac (obrada i tekst) Neznanka, Čekaj me, Srbijo, majko, Zbog tebe mome ubava i mnoge druge, samo su neki od naslova pesama ispod kojih se kao autor potpisao Milutin Popović Zahar. Znalci narodnog stvaralaštva njegov rad u ovom domenu ocenili su kao najbliži izvornoj tradiciji srpske narodne muzike, pa oni koji ne znaju, često i greše poistovećujući ga sa narodnim, a Zahar skromno dodaje da je “svaki umetnik dužan da ostane veran duhovnim vrednostima svog naroda do kraja života”.

U Kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, u četvrtak, sa početkom u 18 časova, predstavljena je monografija ”Emerik Feješ” autorke dr Ivane Bašićević Antić. O ovom projektu govorili su, pored autorke, prof. dr Nikola Šuica sa Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda i Vladimir Mitrović, v.d. direktor MSUV.

U svečanoj Sali Čelarevkse pivare, 6. marta 2013. godine priređeno je još jedno uspelo veče na kojem je predstavljena knjiga našeg poznatog književnika Vanje Čobanova „Vreme koje se nikad više ponoviti neće“. Draž i lepotu ovog susreta nedvosmisleno je dao autentičan ambijent u kojem je nastala prva od šest Vojvođanskih priča, sadržanih u ovoj knjizi.

U utorak 12. februara 2013. godine u prepunoj Svečanoj sali Matice srpske, predstavljanjem kompletnog stvaralačkog opusa umetnice, izdavačkog čuda „Celokupnog dela“ Desanke Maksimović, Novi Sad je evocirao sećanje na umetnicu. Na ovaj način obeležene su dve decenije od odlaska pesnikinje, koja je preminula 11. februara 1993. u Beogradu, a sahranjena u svojoj rodnoj Brankovini kod Valjeva.