Fri08142020

Poslednja izmena:10:31:27 AM

Back KULTURA LIČNOSTI

Ličnosti

Art galerija Dileta Đuragića u Kovilju

  • PDF

Giga Đuragić DileU porodičnoj kući Đuragić, o kojoj se već duže vreme stara, a neko vreme ponovo živi, umetnik svetskog formata Giga Đuragić Dile, 29. septembra 2012. godine, otvorena je Art galerija „Đuragić“. Svečanosti su prisustvovale brojne zvanice, ali kako je domaćin u emotivnom obraćanju podvukao, pre svih i iznad svih - prijatelji sa raznih strana, iz Bijeljine, sa Zlatibora, Žablja, Šida, Titela, Mitrovice, a oni Deronjski, samonazvani hor „Šaka jada“, kao duhovna deca svom ocu, na kraju su zapevali  „Mnogaja ljeta“ i izazvali trnke od lepote i miline iznašavši saglasje trenutka, ambijenta, ali i načina izvedbe.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Prof. dr Marko Carić: Optimizam, preduzetnički duh i organizacija - siguran put ka uspehu

  • PDF

Prof. dr Marko Carić“Nagrada Najevropljanin za mene znači samo podstrek za nove aktivnosti, dalji rad. Trudiću se, da opravdam, pa i da prevaziđam rezultate koje sam do sada postizao.”
 Ovim rečima prisutnim kolegama, poslovnim partnerima, prijateljima i novinarima obratio se prof. dr Marko Carić, na svečanosti upriličenoj 12. maja 2011. godine na Privrednoj akademiji u Novom Sadu, organizovanoj nakon dobijanja nagrade “Najevropljanin” za doprinos u razvoju preduzetništva i menadžmenta. Nešto više od godinu dana kasnije, tačnije u petak, 03. avgusta, prisustvovali smo jednoj novoj svečanosti, istina, malo drugačijoj, u čast stvaralaštva ovog mladog i ambicioznog čoveka, otvaranju stambenog kompleksa u naselju Telep u Novom Sadu, koji je, na neki način, bio potvrda svega što je obećao. Bila je to, istovremeno, i proslava prve godišnjice uspešnog poslovanja njegove građevinske kompanije „Najevropljanin“, koja je izgradnjom ovog stambenog kompleksa pomerila standarde komfornog stanovanja, s obzirom da se na placu nalaze stambena zgrada i teniski tereni sa svlačionicama, koji će biti dostupni kako stanarima zgrade, tako i svim ostalim zainteresovanim korisnicima, kao i uređen zeleni prostor.
- Trudili smo se da ispoštujemo nekoliko bitnih principa, kao što su vrhunski kvalitet materijala i izvođenje radova, inovativnost i funkcionalnost arhitektonskih rešenja i apsolutna sigurnost, dakle, u svim segmentima kvalitet iznad proseka, što je svakako novina na našem tržištu po kojoj će „Najevropljanin“ biti poznat. Bitno nam je da naši objekti budu prepoznatljivi po lepim fasadama spolja, po kvalitetnim materijalima i radovima, po visokim standardima komfora i po uređenju dvorišta koja će biti oplemenjena zelenilom. Zato vodimo računa o svakom detalju. U to su se najpre uverili kupci stanova, a potom njihovi rođaci, prijatelji, poznanici i – po principu „dobar glas se daleko čuje“, postaće to naš zaštitni znak. Kada „Najevropljanin“ stoji iza nekog projekta, znaće se da je u zgradu ugrađen najbolji materijal, da su radili vrhunski majstori i da je sproveden čitav postupak od upotrebne dozvole, do tehničkog prijema i uknjiženja zgrade i stanova – izjavio je gospodin Marko Carić.
Ovu proslavu, iskoristili smo i za intervju sa prof. dr Markom Carićem, inače, suosnivačem Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, predsednikom Saveta Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment i generalnim menadžerom Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, ali i nosiocem brojnih drugih funkcija. Prvo pitanje – kako je moguće spojiti teorijski-profesorski i praktični-građevinski posao?

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Vojvođanske priče Vanje Čobanova o vremenu koje se nikada više ponoviti neće

  • PDF

Vanja Čobanov i Zvonko BogdanNa ''Rumafestu“, turističkoj manifestaciji koja je nedavno održana u Rumi, a koja je prevazišla sva očekivanja i oduševila meštane i sve prisutne goste, vojvođanski književnik Vanja Čobanov sreo se gospodinom Zvonkom Bogdanom i gospodinom Savom Jojićem. Iza ovih srdačnih susreta krije se saradnja pisca sa Zvonkom Bogdanom, našom muzičkom legendom i sa Savom Jojićem, vlasnikom vinirije ''Mačkov podrum'' iz Iriga, na njegovoj novoj knjzi.
Knjiga '' Vojvođanske priče'' divani, kako i sam podnaslov knjige kaže, „o vremenu koje se nikada više ponoviti neće '' i sadrži šest priča posvećenih vojvođanskom duhu i vrednostima koje se polako zaboravljaju i nestaju. Priče su smeštene u istorijski period između 1850. godine do Drugog svetskog rata. Autentične su, sa originalnim dokumentima i fotografijama i napisane su romanesknim jezikom. Sve priče, osim što su usmerene na buđenje pozitivnog vojvođanskog duha i ka vrednostima koje su za manje od sto godina potisnute ili nestale, imaju svoje posebne teme.
Tako će Zvonko Bogdan i njegov muzički senzibilitet, rad i obrada pesama iz tog vremenskog perioda biti zastupljeni u priči koja ima za temu vojvođansku muziku, dok će Sava Jojic sa retko interesantnom porodičnom istorijom, koja se proteže od 1847. godine do danas, biti zastupljen u priči posvećenoj porodičnoj tradiciji i kultnom odnosu prema vinogradima.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Ivan Fece Firči, bubnjar, bubnjar-inovator

  • PDF

Ivan Fece ili jednostavno Firči, naš proslavljeni bubnjar, posle New York faze koja je trajala više od 20 godina, poslednjih godina zaokuplja našu javnost više kao medijska ličnost a manje kao istaknuti muzičar. Neopravdanost ovakvog tretmana jednog potvrđenog umetnika verovatno leži i u harizmatičnoj pojavi i elokventno komunikativnom performansu, jezgrovito slikovito deskriptivnom govoru, čoveka koji ima šta da kaže i to na krajnje interesantan način. Međutim, Firči je pre svega i iznad svega muzičar. O njegovim aktivnostima, o tome kako je konstruisao „doboš“ koji danas sviraju bubnjari najvećih svetskih bendova, a pre svega o njegovim počecima, priča jedan drugi čovek, umetnik po vokaciji, Ivan Fece.
-U muzičku školu, odsek violina, upisao me je moj deda Branko Fece, kada mi je bilo pet godina. On je pored svog direktorovanja po raznim firmama bio i violinista i sa njegove tri sestre imao je porodični gudački kvartet. Deda Branko nije bio profesionalni muzičar, ali je voleo da svira. Pamtim sliku iz svog detinjstva, dedu kako svira uz muziku sa ploča, koja se vrti na odličnom gramofonu povezanom sa još boljim zvučnicima, i to svakodnevno sat, dva, klasiku i čardaše, za dušu.
Druga presudna epizoda za mene kao muzičara, desila se u Osnovnoj školi „Jovan Popović“ kada me je moja nastavnica muzičkog Hilda Pucarević, odredila da ispred škole oformim orkestar. Ja sam se već tada malo zasitio violine, pa sam želeo da sviram gitaru, jer sam video da od violine nema devojka. Pošto smo bili kućni prijatelji sa Petrom Bahunom, našim proslavljenim gitaristom i članom orkestra Radio Novog Sada, moja majka je zamolila Petra da mi pomogne u izboru gitare. I tada smo nas dvojica kupili najbolju gitaru u tadašnjoj jedinoj prodavnici muzičkih instrumenata i muzičke opreme u gradu Novom Sadu, Muzičkom magazinu. Tako sam ja počeo da sviram gitaru. I u takvom jednom prelomnom trenutku za mene, ja sam trebao da napravim bend, u kome sam, a priori, video sebe kao glavnog, kako sviram gitaru. Međutim, moje lepo vaspitanje i poštenje je odagnalo te ideje vrlo brzo, pošto se na audiciju prijavilo 50-toro klinaca, i preko 20 onih koji su svirali bolje gitaru od mene, jer ja sam tada tek počinjao. Ali, niko se nije prijavio za bubnjeve. Iskreno se nadam da neće zvučati prepotentno, ali onoga trenutka kada sam seo za bubnjeve već znao da ih sviram.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

U ime ljubavi, novi roman Ivane Kuzmanović, objavila Laguna

  • PDF

Ivana Kuzmanović“Hepiend se ne događa samo u filmovima i knjigama. On može da bude stvar izbora, jer „sreća je pitanje odluke i zato poneko zauvek ostane u krugu ponavljanja, a neko se osmeli i iskorači. Slavica je provela godine pokušavajući da isceli rane koje joj je naneo crnokosi mladić, tešeći se da će ga stići zaslužena kazna. A onda, petnaest godina kasnije, putevi su im se ukrstili na mestu na kojem su se tome najmanje nadali. Branko je sada neko sasvim drugačiji, neko kome su oprost i ljubav preko potrebni. Mnogobrojna iskušenja su pred njima. Nagrada je – novi život.”
 Ovo je odlomak iz novog romana Ivane Kuzmanović “U ime Ljubavi” – o snazi ljubavi i hrabrosti da se njena moć iskusi, koji se pojavio u prodaji 25. jula u izdanju beogradske izdavačke kuće Laguna i odmah izazvao veliko interesovanje čitalačke publike u Srbiji. Junaci novog romana Ivane Kuzmanović žive svuda oko nas i u nama. Bol i emocionalne ožiljke dobili su od roditelja u nasleđe. Postali su žrtve ili dželati. Nedostatak ljubavi i nerazumevanje gurnuli su ih na periferiju života, u bolest, izolaciju, destrukciju, tugu. Ipak, oni su uspeli da preokrenu svoje sudbine…
 „…mislim da se prilika ukazuje svakome, samo je neko vidi, neko ne… U knjižarama su sve knjige dostupne, pa se ipak neko odlučuje za lake ljubiće, a neko za literaturu koja osvešćuje. Isto je i u životu. Naravno, šta god da izabereš platićeš određenu cenu. I uvek kada se za jedno odlučuješ nešto drugo odbijaš. A najveći problem nas ljudi je što bismo hteli da imamo sve. Tako počinjemo da pravimo račun u jednačini sa mnogo nepoznatih…“, navodi u svom novom romanu Ivana Kuzmanović.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Vanja Čobanov - Ready to Wear

  • PDF

Vanja Čobanov i Verica Rakočević

Književnik Vanja Čobanov, koji je prvom i drugom knjigom privukao pažnju javnosti,
 sada veliki uspeh postiže trećim romanom, „Ready to Wear“, koji je napisao inspirisan životom i stvaralaštvom modne kreatorke Verice Rakočević  Vanja Čobanov, književnik koji živi u Novom Sadu, rođen je 1967. godine u Senti. Neko vreme je studirao psihologiju, ali završio je Pravni fakultet u Kragujevcu. Ima troje dece: Jovana, Nevena i Dunju, a pored posvećenosti njima, uživa u tome da uređuje enterijere i da piše, u svom ateljeu.
 Prvi roman, „Ako je do mene“, objavio je 2010. godine. Naredne godine – drugi roman, „Remedy for Love“, za koji ga je inspirisao život Bogdana Dunđerskog. Pre nekoliko meseci, izdavačka kuća „Laguna“ objavila je treći roman Vanje Čobanova – „Ready to Wear“, inspirisan životom i stvaralaštvom modne kreatorke Verice Rakočević.
 To nije biografija poznate ličnosti na kakve smo navikli. Ovo je ljubavni roman, pun emocija, dočaranih prefinjenim književnim jezikom. Vanja Čobanov je vešt pisac, on rečima stvara – slike. Neverovatne slike, prepune boja, koje „dišu“, stvaraju atmosferu… Čitajući roman, imala sam utisak kao da sam zaista bila na svim mestima na kojima su bili i glavni junaci, Modna Kreatorka i Plavi Slikar, i posmatrala sve što se njima dešavalo. Roman je pun strasti – strasti dvoje umetnika prema stvaralaštvu, kao i one koju oboje sve jače osećaju jedno prema drugom. Ali, oni ljubav vode samo rečima.
Ta strast se materijalizuje, i njihov zajednički poduhvat je stvaranje jedinstvenog, nezaboravnog parfema, zbog čega slikar odlazi u Buenos Ajres… Autor romana, Vanja Čobanov,kaže:
- Dobro je što se knjiga iz virtuelnog sveta, sa interneta, vratila u knjižare. Nedugo posle toga kada se moja knjiga „Ready to Wear“ pojavila na tržištu, počeo sam da dobijam pisma i komentare čitalaca.
Imam privilegiju da posmatram knjigu iz tog ugla, a mislim da je to najvažniji ugao. Jedan od prvih komentara, i najlepših, glasi, otprilike, ovako: „Ova knjiga me je podsetila zašto uopšte čitamo romane, da se sjedinimo sa novim svetom, maestralno oslikanim, da se izgubimo u lepoti priče i jezika, i da uživamo u nečemu što ne želimo da se završi, a mora da se završi.“

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dom porodice Jakšić u Krčedinu ili kuća u kojoj živi umetnost

  • PDF

Zoran Jakšić sa unukom JanomKada je Zoran Jakšić, arhitekta po struci, odlučio da se sa suprugim Ljubicom, posle punog radnog veka, vrati u svoje rodno mesto, Krčedin, imao je pred sobom jednu viziju – da u vremenu, za potonje generacije ostavi trag i zapiše svoje postojanje. Umetniku u duši i genima, koji svoju snagu i moć prenosi i na mlađe generacije, sinove i unuke, nije bilo posebno teško da iznađe način da to i ostvari. Svoju porodičnu kuću u Krčedinu, pretvorio je u umetničku oazu, otvorio galeriju, ustanovio međunarodnu likovno-književnu koloniju, koja iz godine u godinu okuplja kulturni, umetnički, ali i naučni milje srpske i međunarodne scene.  

Ideja, da se u jedno uspavano sremačko selo dovede svet, stara je dvadesetak godina, dok je porodica živela u Staroj Pazovi. Stariji sin, Miodrag Mića Jakšić, je još kao đak srednje arhitektonske škole, a kasnije i student,  imao svoju slikarsku koloniju. Mlađi sin, Predrag, može da se pohvali desetogodišnjim iskustvom na mestu sudije opštinskog suda, i onda mu je to dosadilo i u roku od tri i po godine završio je Fakultet dramskih umetnosti i sada je poznati mladi dramaturg. Skoro je dobio drugu nagradu Ministarstva kulture Srbije, jednu dramu mu je otkupilo pozorište u Banja Luci i kao dramaturg dobio brojna priznanja.

-Dolazak u Krčedin nam je omogućio da napravimo nešto kao porodica - kaže gospodin Zoran Jakšić.  -Pre pet godina, prilikom povratka u rodnu kuću, mi smo odlučili da nešto dobro napravimo i za nas i za selo. Oformili smo porodično udruženje „Moj Srem“, sa ciljem da čuva tradiciju našeg sela, kraja, a samim tim i tradiciju naše porodice, uključujući uz starinu i umetnost. Pa eto, već pet godina kako je ta ideja realizovana, i svake godine se dopunjuje novim sadržajima, prima nove oblike, obogaćuje i ovu sredinu i nas.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Sandra Stanković, ikonopisac

  • PDF

Sandra StankovićPrvobitno je samo Bog bio priznat kao stvaralac, tvorac. Tek 1870. godine termin  stvarati, kreirati, ulazi u upotrebu u francuskom slengu, a koji su koristili umetnici da bi se izdvojili iz salonskih krugova. Pun značaj kreativnost je dobila sa počecima vrednovanja orginalnosti. Tada je bilo moguće zamisliti da su i pojednci kreativni. U početku je kreativnost bila svojstvena samo muškarcima dok se ženska rasipala po kući, majčinstvu i organizaciji društvenog života porodice.

Verovatno bi se tradicija nastavila, da u istoriji nisu postojale žene koje su i pored zadovoljenja svih obaveza koje je društvo od njih zahtevalo, uspele da se, pre svega talentom i hrabrošću da ispolje svoj talenat, ostvare.

Jedna od takvih heroina je Sandra Stanković, ikonopisac iz Kikinde, vlasnica ikonopisne radionice, predsednica Udruženja žena „Artesa“ iz Kikinde i potpredsednica Opšteg udruženja preduzetnica u Kikindi, i nezvanično, vatreni zagovornik prava žene na znanje, rad i slobodan život.

- Većina ljudi se, sticajem okolnosti, ne bavi svojim profesijama, već radi neke druge poslove, a ja sam izabrala da radim ono što volim. To je ikonopisanje. Počela sam da slikam, kao dopunsku aktivnost u periodu od četiri godine, koje sam uz dvoje male dece provela kod kuće. Kasnije me je to toliko zaintrigiralo da sam neko vreme uzimala privatne časove ikonopisanja kod Borislava Živkovića, ikonopisca iz Beograda, i od kojeg sam dobila samo jednu dobru osnovu. Posle toga sam stupila u vezu sa Grkom, Spirosom Karelasom(Spyros Karelas),koji me je ikonopisanju učio putem skypa. Mi se nikada nismo videli, ali ja sam imala vere u njegovo znanje, a on u moj talenat i brzinu. U početku nije mogao da poveruje da takav kvalitet mogu da postignem za tako kratko vreme, da mi je za ikonu formata 26x36 dovoljan samo dan, pa smo imali dogovor da mu svaka dva sata, corpus delicti, prikažem šta sam za to vreme uradila. Najveća nagrada mi je bio njegov komentar da ukoliko jednog dana bude imao potrebu da neko radi za njega, da bi voleo da to budem ja, pre svega zbog svoje upornosti, jer ponekad slikam 12 sati dnevno, ali i brzine. Nažalost, on se danas više ne bavi ikonopisanjem iako je završio fakultet ikonopisa.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Razgovor s povodom: Nataša Budisavljević, direktor Interfesta

  • PDF

Nataša Budisavljević

U predvečerje najveće i najlepše vinske manifestacije u Srbiji - Interfesta, na degustaciji vina u novosadskom hotelu "Putnik", razgovaram sa direktorkom manifestacije Natašom Budisavljević. Prvo pitanje, nakon što smo nazdravili sa dobro ohlađenim Mirisavim Tramincom iz Vinarije Mačkov podrum iz Iriga, glasilo je: Otkud ideja da ste za nezvaničnu najavu Interfesta odabrali baš vino iz iriške vinarije?

-Inicijativa da se organizuje vinski događaj je potekla od Hotela “Putnik”, a ja sam samo predložila da pozovu fruškogorske i vojvođanske vinarije, zato što smatram da ovaj hotel i preduzeće koje čine i hotel "Vojvodina" i restorani "Lipa" i "Sečuan", nemaju dovoljno dobru ponudu vojvođanskih vina. To nije slučaj samo sa ovim hotelom, to je slučaj sa većinom hotela i restorana u Novom Sadu, Beogradu, Srbiji. Prošle godine sam u "Lipi" bila svedok neverovatnom događaju. Došla je grupa Španaca i turistički vodič, poručio im je ručak i vino Montenegro, zato što nije bilo drugog. Bila sam neprijatno iznenađena, verovatno kao što bi i svako od nas, da se strancima, u sred Novog Sada, u najstarijoj novosadskoj kafani preporučuje crnogorsko vino. To je nešto što hitno treba da se promeni.

Jedan dan smo bliže Interfestu. Vidljivo je da je više od 90% tehničkih radova na njegovoj pripremi završeno. Da li će sve na vreme biti spremno za otvaranje i da li ste zadovoljni odzivom učesnika ove godine?

-Da, odziv izlagača je fantastičan ove godine. Zaista sam prijatno iznenađena, kriza još nije prošla, a izlagači pristižu sa svih strana. Mi smo još pre dva meseca imali popunjen festival. To je samo dokaz da je prošlogodišnji festival bio odličan, kao i svi prethodni, i da vinari u svoj kalendar manifestacija sada već obavezno upisuju Interfest, što je nama organizatorima najveći kompliment.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Branka Stanković: Kako je duši danas, tako je telu sutra

  • PDF

Branka Stanković-Kad se čovek menja, sve se oko njega menja - kaže Branka Stanković, kouč za rast i radost.

Tokom ovih junskih dana verovatno se svi suočavaju sa istim problemom: nedostatkom koncentracije, kao i sna, a i sa tremom koja po žargonu “ili spusta ili diže” znanje, izlaganje, stav itd. Branka Stanković, kouc za rast i radost, bavi se energetskom psihologijom koja pomaže pri lečenju ovih nedostataka. 

Energetska psihologija je način razrešavanja teškoća u odnosima i situacijama, ali i svih stanja koja su naporna (nemir, briga, nesanica, nervoza, ljutnja, trema, strah, fobija, stid, krivica, usamljenost, povređenost, razočaranje, tuga, zbunjenost, manjak snage i volje, nedostatak samopouzdanja, pesimizam, beznađe, depresija – sve ono što je teret). Način je energetski: nežan, topao, podržavajući, uz minimum reči, a rezultat je psihološki. Novi doživljaj donosi svežinu i snagu, oseća se odmah i ostaje da traje.

Svaki čovek ima bol, da li je moguće ukloniti ga i na koji način Vi to radite?
-Da, svako od nas ima i bol i želju da ga nema. Ja sam, tražeći lek za svoj bol, došla do radosti kakve pre toga nisam ni slutila da postoje. Onda mi je bilo lako da zaključim da su odnos prema bolu i način njegovog rešavanja centralna životna osa. Ja bol doživljavam kao odsustvo, nedostatak, prazninu koja nastaje kada je nešto što je sastavni deo bića (tela, razuma, duše) odvojeno od celine. Posledica je da odvojeni deo ostaje bez priliva životne sile i to odsustvo protoka stvara bol. Odvajanje se desi kada je nešto drugo važnije od ove celine. To nešto drugo uvek na kraju bude prepoznato kao pogrešan izbor. Uvek, baš uvek.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com