Ako bismo mogli opisati Srbiju u jednoj rečenici verovatno bi to bilo ovako: Srbija je mala balkanska zemlja na razmeđi istoka i zapada, dobrih ljudi i ljubaznih domaćina, bogate istorije, i pomalo zapostavljene tradicije.

Kada je knez Miloš Obrenović četrdesetih godina XIX veka bio u izgnanstvu, u Beču, došao je na ideju da okupi Srbe koji su tu živeli. Da bi tome dao veći značaj pozvao je Johana Štrausa mlađeg, kralja valcera i dao mu svesku sa srpskim varoškim pesmama, uz zahtev da napiše muziku za orkestar, za veliki Svetosavski bal koji je trebao da se održi 28. januara 1846. godine u restoranu „Zlatna kruška” u Beču.

Prestižna NIN-ova nagrada, koja se po 56. put dodeljuje za najbolje literarno štivo za 2011. godinu, po oceni petočlanog žiria, dodeljena je za roman “Bernardijeva soba” autoru Slobodanu Tišmi

Izdavačka kuća Laguna, imala je u svojoj bogatoj istoriji mnogo promocija. Ipak, nešto neuobičajeno, istovremenu promociju nove knjige Novosađanina Vanje Čobanova i jednog crvenog vina iriške Vinarije Mačkov podrum pod zajedničkim nazivom Remedy for Love, nešto je sasvim novo, što će ostati zabeleženo u srpskoj istoriji.

Ivana Kuzmanović kao ljubavni terapeut
Knjiga o ljubavi Ivane Kuzmanović

Čudo je taj život! Misliš da si pobegao, otišao negde, a kad tamo, iz nekog budžaka posmatra te tvoje detinjstvo. Tako o svom rodnom Novom Bečeju, sa neskrivenom radošću dečaka, govori Dr Ivan Popov, neuropsihijatar, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, danas penzioner.

O Veri Pavlović ni jedan redak nije napisan u popularnom izvoru informacija srednje i starije generacije - Prosvetinoj enciklopediji. Osim naziva jedne ulice i jedne mesne zajednice u Novom Sadu, koje nose njeno ime, na internetu ne možete doći do podataka o životu i radu Vere Pavlović. O Veri Pavlović ponešto piše u knjigama iz NOB-a, ali su i u njima podaci taksativni i šturi. Pa ko je Vera Pavlović?

Lav Nikolajevič Tolstoj, veliki ruski književnik svetskog glasa, početkom XX veka, u najvećoj tajnosti planirao je preseljenje u Novi Sad. Nekoliko poslednjih godina u životu velikog pisca nisu bile najsretnije. Zbog svojih naprednih, socijalnih stavova došao je u sukob sa plemstvom, vlastima, crkvom i porodicom.

Ime Momčila Tapavice, u poslednje vreme čuje se češće nego ranije. Uzrok tome je podatak objavljen na web sajtu Međunarodnog olimpijskog odbora kojim je zvanično potvrđeno treće mesto i bronzana medalja Novosađanina Momčila Tapavice na Prvim olimpijskim igrama modernog doba, održanim od 5.-14. aprila 1896.godine.

Ružica Isakov predstavlja živu legendu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Ona nije ni glumica, ni prima balerina, niti je ikada zapevale neku ariju na pozornici hrama boginje Talije. Ona pripada grupi ljudi poštovalaca i ljubitelja pozorišta koja aplauzom nagrađuje umetnike i svojim prisustvom daje opravdanost postojanja i pozorišta i umetnika i umetnosti uopšte, jer, šta je umetnost bez publike?! Srpsko narodno pozorište može da se pohvali nesvakidašnjim fenomenom: gospođa Ružica Isakov je 64 godine prisutna na gotovo svim predstavama SNP-a. Zahvaljujući pozorištu uspela je da prevaziđe sve teške godine koje su iza nje.